Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Magazin

Psihologija: Isplati (li) se biti "kreten"

Sledite prvi obrazac i stići ćete daleko - dobro se dobrim vraća, to ćete pročitati u svakoj knjizi za samopomoć o pozitivnim mislima, ili će vam reći svaki dobar vaspitač, duhovni vođa ili pak lider. Ali, ako se vratimo na ono da su na vrhu lestvice uglavnom oni za koje ima malo lepih reči, jedino pitanje glasi - da li se zaista isplati biti fin
Priredila Zorica Marković
Datum: 02/11/2018

Psihologija: Isplati (li) se biti "kreten"

Foto Profimedia

Budite ljubazni s mušterijom. Osmehujte se. Podelite kolač sa kolegom. Delite zasluge. Slušajte. Budite empatični. Ostavite poslednje parče nekom drugom.

Dobro, to je opšte mesto svih lepo vaspitanih ljudi. Nikada se ne dovodi u pitanje treba li biti fin, i da li je to teško. Ali koliko puta su se preko vaše grbače na vrh popeli one koje ste i sami nazvali - drkadžijama? Možda je to vaš šef, kolega, komšija, nepoznati vozač koji ne zna šta je prednost u saobraćaju, deda koji se lakta po autobusu da bi zauzeo mesto ispred trudnice, neljubazna administrativna radnica ili medicinska sestra... Predug je spisak.

Budite ironični s kupcem. Rugajte se kolegama. Govorite prvi. Zadržite zasluge za sebe. Stavite noge na sto. Ne tražite odobrenje. Prekidajte. Tražite više. Ulivajte strah. I naravno, uzmite poslednje parče, to zaslužujete. To je geslo generacija novih generalnih menadžera, koji vam to neće priznati čak ni u trenutku pijanstva, ali kojih se nekako prirodno pridržavaju.

Sledite prvi obrazac i stići ćete daleko - dobro se dobrim vraća, to ćete pročitati u svakoj knjizi za samopomoć o pozitivnim mislima, ili će vam reći svaki dobar vaspitač, duhovni vođa ili pak lider. Ali, ako se vratimo na ono da su na vrhu lestvice uglavnom oni za koje ima malo lepih reči, jedino pitanje glasi - da li se zaista isplati biti fin, ili je prednost u tome da budete kreten?

Sećate se Makijavelija? „Bolje je da vas se plaše nego da vas vole." Popularni pisac knjiga za samopomoć tipa „kako uspeti", Dejl Karnegi je, naprotiv, rekao: „Počnite s pohvalama i iskrenim procenama"... A bejzbol legenda, poznat i sam kao težak čovek, Leo Duročer stalno je govorio: „Fini momci završe poslednji." I ko je tu onda u pravu?

Ovo je bila preokupacija profesora na Vartonu, Adama Granta, koji je napisao bestseler, Davanje i uzimanje: zbog čega pomaganje drugima pomaže našem uspehu. Njegova knjiga nudi dokaze da oni fini, koji dele - svoje vreme, kontakte, ili znanje bez očekivanja da im bude uzvraćeno - dominiraju na svim poljima. Ali, ako ćemo pravo, svako ko je čitao knjigu o Stivu Džobsu zna da je on bio daleko od finog tipa. Jer, ako ste previše fini, brisaće vama pod.

Istraživači Univerziteta u Amsterdamu otkrili su da je mešavina ova dva ponašanja najbolja: biti polunepodnošljiv - zapamtite ključni deo: „polu" - ne samo da čini da osoba deluje moćnije, već ona zaista postaje moćnija. Isti slučaj je i sa previsokim samopouzdanjem. Ponašajte se kao najpametnija osoba u prostoriji, i kako serija upečatljivih studija pokazuje, povećaćete svoje šanse da budete glavni.

Ubeđeni smo da želimo ljude koji su skromni, autentični i imaju sve ono zbog čega ih ocenjujemo pozitivno", da želimo takve lidere, kaže Džefri Fefer, profesor biznisa na Stanfordu. „Ali otkrili smo da sve ono što smatramo negativnim, kao na primer neskromnost, jesu najbolji prediktori da će neko imati veću platu ili biti izabran za poziciju lidera." Profesor je ispričao priču o svom bivšem studentu koji mu se žalio da ga je vrlo poznati mentor izgurao iz projekta u koji ga je pozvao student! Da li je bilo upozoravajućih signala? Da, kaže profesor Fefer, student je mislio da je njegov mentor isuviše velika figura u Silikonskoj dolini da bi se bavio tako malim poslovima. „Šta se dešava ako stavite pitona i kokošku u isti kavez? Da li se piton pita koja je to vrsta kokoške? Ne. Piton jede kokoške. A to radi i tvoj mentor. Jede takve kao ti za doručak", kaže Fefer.

I kad pogledate lestvicu uspeha, retko ko će za svog velikog šefa reći „divan čovek". Ali, ako se vratimo na onu Grantovu knjigu, koja tvrdi da su oni najuspešniji oni koji najviše dele, shvatićemo i zbog čega upravo fini i dobri mogu da završe i na samom vrhu i na samom dnu. To što ste fini stavlja vas u poziciju da neko može da vas zloupotrebi i iskoristi, ali isto tako, rizikujete i da postanete lider. „Ja sam postao dobar momak koji je preuzeo lidersko mesto", rekao je Grant.

U leto 2008. popularni kalifornijski surfer Lens pokazao je nepoštovanje prema kolegi Aronu Džejmsu, ukravši mu talas - što se ne radi - s pakleno iritirajućim stavom da je svaki talas njegov. Kakav ser...a, pomislio je Džejms, inače doktor filozofije na Harvardu. A onda je seo i razmislio, šta uopšte znači biti s...nja? U svojoj knjizi Assholes, pokušao je da ih definiše: to je neko ko sebi dozvoljava da uživa u posebnim prednostima i radi to sistematski, radi to jer misli da mu pripada i da ima pravo, i imun je na reakcije i pritužbe drugih ljudi.

Ono što razdvaja kretena/drkadžiju/s...nju od psihopate je moralno rasuđivanje - on shvata da ljudi imaju prava, ali veruje da njegova prava imaju prednost. Ta definicija zvuči skoro identično akademskoj definiciji narcisoidnosti koju je profesor Donald Hambrik sa Pen Stejt univerziteta potvrdio kod najuspešnijih generalnih direktora. U svojoj studiji, merio je učestalost i pridavanje značaja direktorima u godišnjem izveštaju kompanije, poredio je visinu plate sa sledećim najplaćenijim u kompaniji, i učestalost pojavljivanja njihovih imena u saopštenjima kompanije.

Šta je zaključak? Hambrik je priznao da se nadao da će zaključiti kako takvi kompaniju vode u propast. „Jer je to ono čemu se svi nadamo - da je ovo dan obračuna, a da njih stiže zaslužena kazna." Umesto toga, utvrdio je da prolaze isto kao i oni koji su fini: ili su ekstremno uspešni, ili su na dnu. U stvari, to znači da postoji tako nešto kao „koristan narcis". Takvi generalni direktori skloniji su da, pokazala je studija, rizikuju više. U poređenju s prosečnim direktorom, imaju veće šanse da postignu bolje rezultate, jer su oni hrana za njihov ego. Nekima to uspe, nekima ne. Grantova knjiga tvrdi da su mnogi od njih veoma dobri u skrivanju svoje neprijatne strane pred potencijalnim finansijerima ili partnerima, vodeći se onim „kreten prema slabijima, uvlakač prema moćnijima".

Holandsko istraživanje objavljeno 2011, koje se proteže unazad do 1972, a koje se bavilo kršenjem normi, pokazalo je da vlast kvari, ili barem čini da budete samoživi: moćniji ljudi lakše uzimaju poslednji kolač sa zajedničkog tanjira, žvakaće otvorenih usta, ostavljaće mrvice svuda, držaće se stereotipa, biće nadobudni, ignorisaće osećanja drugih i prekidaće razgovor, pripisujući sve zasluge sebi. Autor ove studije Gerben van Klif želeo je da zna da li takvo ponašanje može da pomogne da se domognete vrha. Odgovor je, opet nažalost, da. Džon Mener, evolucioni psiholog sa Nortvestern škole menadžmenta, pokušao je to da objasni evolucijom i time da su samo oni pakleni tada dominirali. Sve životinjske vrste određuju hijerarhiju u skladu sa fizičkom snagom. Ljudi su razvili nešto sasvim drugo, što zovemo prestižem, ono što je nastalo kad su naši preci stekli mogućnost da razmenjuju znanja.

Ipak, psiholog sa Berklija Kameron Anderson tvrdi da smo skloniji da uzdižemo one kompetentnije, a ne one kojih se bojimo. Ali problem sa tim je što kod onih osornih nije uvek lako utvrditi da li dobro glume ili su zaista kompetentni. „Moguće je da su ti ljudi postali produkti svojih ranijih ponašanja. Lažirali su sve dok nisu postali kompetentni", kaže Anderson. Mi smo ono što neprekidno radimo, rekao je Aristotel. Isto tako, iskustvo moći čini da ljudi pokažu još više snage, demonstrirajući agresivniji govor tela. Upravo im to omogućava da preuzimaju inicijativu, usmeravaju diskusiju, regrutuju saveznike, i izgrađuju istinske liderske veštine kojima će održavati svoj status. Zato treba na fakultetu odmah da se dokažete.

Ipak, da se ne zaletite: sva istraživanja pokazuju, da možete da budete kreten, ali ukoliko na duže staze ne donosite korist grupi, to će vam se obiti o glavu. Pa čak i ako imate harizmatičnost Stiva Džobsa. Da, on je doneo mnogo velikom broju ljudi, i povredio je mnoge. I to što radimo sve identično kao Stiv, ne znači da ćemo biti uspešni kao Stiv. „Kako znamo da je uspeo zahvaljujući tome što je drkadžija, a ne uprkos tome", kaže Grant. Upravo su njegovi saradnici kasnije priznali da je mnogo sazreo nakon odlaska iz Epla, deleći zasluge, dozirajući pohvale, i pomažući novima kad je to potrebno. Ta druga polovina karijere računa se kao uspešnija.

Na kraju, evo šta znamo da uspeva.

Smeškajte se mušterijama. Preuzmite inicijativu. Prekršite koje pravilo. „Ukradite" kolače za svoje kolege, ne samo za sebe. Ne sabotirajte utisak da znate šta radite. Osećajte se udobno u neudobnoj situaciji. Ne potencirajte svoja osećanja ispred tuđih. Budite teški, ali humani. Smatrajte tuđe ideje, a ne druge ljude rivalima. Ne robujte formi. I iznad svega, ne lepite etiketu „drkadžija" drugima. Jer - to rade drkadžije.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.