Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nedeljnik

Njegoš nije mogao da bude predstavljen kao vladika, ne bi komunisti pristali na to: Sve tajne "bitke za Lovćen" (7)

Vrhunac crnogorskih protesta protiv SPC dogodio se - takođe u martu 1969, paralelno i sinhronizovano sa sednicom SO Cetinje - kada su cetinjski gimnazijalci, odnosno učenici starijih razreda cetinjskih škola, demonstrirali ispred rezidencije mitropolita Danila II u Cetinju, noseći pritom transparente na kojima su bili ispisani citati nekih Njegoševih stihova, poput: "Ne, vladiko, ako boga znadeš, da li ovo svetkovina nije!"
Piše Darko Hudelist
Datum: 21/05/2018

Njegoš nije mogao da bude predstavljen kao vladika, ne bi komunisti pristali na to: Sve tajne "bitke za Lovćen" (7)

Profimedia

PRETHODNI NASTAVAK PROČITAJTE OVDE

 

Kad sam rekao Mati Meštroviću da srpska strana, a osobito SPC, nisu nikako prihvatali mauzolej napravljen prema nacrtima njegova oca Ivana Meštrovića, objasnio mi je:

"Oni su (SPC i njezini istomišljenici - prim. aut.) još 1920-ih kazali da to nije u duhu pravoslavlja (mislio je na onaj prvi Meštrovićev projekat mauzoleja, koji je naručio kralj Aleksandar - prim. aut.). I onda su se ljutili što je moj otac predstavio Njegoša u narodnoj nošnji, a ne kao vladiku... Naravno, jedino tako su ga i komunisti hteli prihvatiti, oni ne bi digli njemu spomenik da je..."

Tu je Mate Meštrović malo zastao, a onda rekao:

"Moj otac nije ni želeo da ga predstavi kao vladiku, a ne bi ni komunisti na to pristali!"

U godinama 1968-1969. priča oko Njegoševog mauzoleja na Lovćenu diže se na (još) viši nivo i ide polako (ili ubrzano, kako se uzme) prema svom vrhuncu. Dana 9. decembra 1968. Skupština opštine Cetinje (predsednik Skupštine Petar Tomanović) donosi definitivnu odluku o rušenju stare Njegoševe kapele na Lovćenu i izgradnji Meštrovićevog mauzoleja, a nepuna tri meseca kasnije, 28. februara 1969, Zavod za zaštitu spomenika kulture Crne Gore donosi još jednu vrlo važnu odluku - o izmeštanju stare Njegoševe kapelice na neku drugu, alternativnu lokaciju. No, sve je to učinjeno bez znanja i bez konsultacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom, odnosno s Mitropolijom crnogorsko-primorskom.

I Crkva sada kreće u svoju kontraofanzivu. Dana 11. februara 1969. vanredno zaseda Sveti arhijerejski sabor SPC (prisustvovao mu je i mitropolit crnogorsko-primorski Danilo II) i izdaje saopštenje u kojem se osporava Skupštini opštine Cetinje (i crnogorskim vlastima) pravo na rušenje postojeće kapele na vrhu Lovćena i izgradnju predviđenog mauzoleja, uz preporuku Svetom arhijerejskom sinodu "da i dalje nastoji da se crkva na Lovćenu sačuva i Vladičin amanet održi".

Drugim rečima, Arhijerejski sabor SPC stavio je veto na rušenje stare kapele na Lovćenu.

Posebnu težinu imao je članak mitropolita Danila II u „Pravoslavlju" pod naslovom "Njegošu ne treba mauzolej", u kojem je visoki zvaničnik SPC odluku crnogorskih vlasti o rušenju stare Njegoševe kapele uporedio s postupkom italijanske okupacijske vojske u Drugom svetskom ratu, kada je italijanski tobdžija (tokom vojnih vežbi) pogodio i oštetio Njegošev spomenik na Lovćenu (no, Italijani su se za taj incident javno bili izvinili, u cetinjskom „Glasu Crnogoraca" od 14. aprila 1942). A osim tog samostalnog istupa Danila II, iz redova SPC počele su stizati i takve optužbe na račun Cetinjana/Crnogoraca u kojima se podizanje mauzoleja poistovećivalo s "varvarskim činom austrijske vojske", koja je 1916, u jeku Prvog svetskog rata, srušila kapelicu koju je Njegoš još za svojega života bio podigao.

I naravno - sada su Crnogorci ovo doživeli kao najtežu moguću uvredu i poniženje. Njih da Srbi i SPC upoređuju (ili bolje rečeno: identifikuju) s austrougarskim i italijanskim okupacijskim vojskama, proglašavajući ih tako nacionalnim izdajnicima i oskvrniteljima izvorne Njegoševe ostavštine? Dana 17. marta 1969. održana je sednica Skupštine opštine Cetinje (formalnog pokretača za podizanje Njegoševog mauzoleja), na kojoj su se razljućeni i razgoropađeni odbornici doslovce otimali za reč da bi izrazili svoju ogorčenost i protivljenje stavovima i inkriminacijama Srpske pravoslavne crkve. Neki su čak tražili da se i sudskim putem zatraži satisfakcija zbog teških optužbi SPC.

Vrhunac crnogorskih protesta protiv SPC dogodio se - takođe u martu 1969, paralelno i sinhronizovano sa sednicom SO Cetinje - kada su cetinjski gimnazijalci, odnosno učenici starijih razreda cetinjskih škola, demonstrirali ispred rezidencije mitropolita Danila II u Cetinju, noseći pritom transparente na kojima su bili ispisani citati nekih Njegoševih stihova, poput: "Ne, vladiko, ako boga znadeš, da li ovo svetkovina nije!" i "Kakav davaš prigovor, vladiko, trn u zdravu nogu zabadate"...


SLEDEĆI NASTAVAK PROČITAJTE OVDE


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.