Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Kolumna

Kolumna Tonija Parsonsa: Kad ste poslednji put zviždali za ženom?

"Lično smatram da je zviždanje jedna od vedrijih zvukova u životu", napisala je Alison Pirson za Dejli telegraf.
Datum: 19/10/2018

Kolumna Tonija Parsonsa: Kad ste poslednji put zviždali za ženom?

Čudan anomalija muškog ponašanja jeste to što je samo građevincima dozvoljeno da slobodno dobacuju ženama u prolazu. Novinari, na primer, ne viču: "Hej, srce, hoćeš da vidiš parče koje moram da obradim do kraja dana? Ha ha ha!" Taksisti ne galame: "Slušaj, dušo, imaš li nešto sitnije? Ha ha ha!" A političari nisu skloni izjavama kao što je: "Dođi, lepotice, da vidiš kolika mi je vćina! Ha ha ha!"

Samo građevinci dobacuju. Niko drugi. Građevinski radnici maljavih ruku oduvek su slobodno komnentarisali žene u prolazu, a rade to i danas kada smo duboko zašli u dvadeset prvi vek, kao da nisu čuli za pedeset godina feminizma ili čak, rekli bi neki, za običnu pristojnost.

Muškarci koji rade na građevinama i dalje se drže starih običaja, drevnih obreda iz vremena kada je povik: "Hej, srce!" biopotpuno prihvaćena predigra. Građevinci koji zvižde, dobacuju i zavijaju za ženama ponavljaju doba odavno nestalo u magli istorije. Oponašaju onaj staromodni seksizam, vreme u kom koncept seksualnog uznemiravanja jednostavno nije postojao. Oni doslovno rekonstruišu prošlost, ponavljaju radnje i postupke muškaraca iz nekog prošlog doba, pretvaraju se da vode neke davnašnje bitke, baš kao oni ljudi koji su prošle godine obukli uniforme Napoleonove i velingtovone vojske da obeleže dva veka od Bitke kod Vaterloa.

No, naravno, zidari koji dobacuju ženama 2016. ne vraćaju nas čarolijom u onaj izgubljeni prefeministički svet Mad Men-a ništa više nego što je gomila sredovečnih pregojenih tipova obučena u vojničke odore iz devetnaestog veka na belgijskim poljima ponovila krvave užase Vaterloa. To je prošlost.

Zviždanje za ženama oduvek je delovalo kao poslednji uzdisaj nereformisanog balavca. Zviždanje nije samo staromodno - ono je odjek nekog odavno mrtvog vremena. Ali onda je dvadesettrogodišnja devojka po imenu Popi Smart prijavila policiji rulju građevinaca koja joj je dobacivala i odjednom se rat između polova ponovo razbuktao.

U početku se Popi Smart nije osvrtala na njih. No, kad god je prolazila pored građevine u Vusteru doživljavala je dovikivanje i strah, svakog dana tokom čitavog meseca.

Na kraju se Popi Smart požalila policiji na seksualno uznemiravanje.

I stigla je na naslovne strane novina. U početku se o ovom slučaju pisalo s nevericom, kao da je reč o političkoj korektnosti dovedenoj u krajnost. Postupci građevinaca prikazani su kao bezazlena zabava i održavanje raspusne tradicije koji ne treba shvatati ozbiljno, a sama Popi kao uštogljenica iz srednjeg staleža koja svima kvari zabavu i diže galamu ni zbog čega. "Zviždanje je neodvojivi deo rada na građevini", rekao je jedan zapanjeni radnik. "To je kompliment devojkama!"

No, istina nije bila tako jednostavna. Popi Smart pozvala je policiju tek kad joj se jedan radnik isprečio na putu i smrtno je uplašio. "Imao je osamnaestak godina i unosio mi se u lice stojeći pored jednog starijeg čoveka", rekla je. "Nije me ni dotaknuo, ali je bio u mom ličnom prostoru na pločniku, stajao su mi na putu iako sam se doslovno pretvarala da ga ne vidim. Bilo je strašno, ja sam nervozna osoba i uplašila sam se.

Ispostavilo se da policija nije intervenisala. Uprava policije Zapadnog Mersija zavela je Popinu žalbu kao mogući slučaj antisocijalnog ponašanja, ali zviždanje za ženama nije protivzakonito - mada prostačka dobacivanja mogu da se smatraju remećenjem javnog reda - pa policija nije preduzela ništa. Građevinci nisu prekršili zakon, odlučeno je, mada je njihov šef izjavio da je "zapanjen i uzrujan" i obećao je da će porazgovarati sa zbunjenim krivcima.

Na tome je sve moglo da se završi. No, otpor jedne žene protiv staromodnih lajavih građevinaca dodiruje osetljive tačke kod žena i muškaraca svih uzrasta, na često krajnje neočekivane načine.

Kao otac kćeri koja je letos ušla u tinejdžersko doba čvrsto podržavam stav mlade Popi Smart protiv svakodnevnog seksizma. Građevinci bi trebalo da drže jezik za zubima kad devojke prolaze pored njih. No, moja i dalje neodoljiva supruga osetila je samo saosećanje prema muškarcima prijavljenim policiji. "Biće tužno kad više ne budu zviždali za nama", rekla je pomalo čežnjivo.

Raskol u našoj kući je tipičan. Pohotni građevinci imaju branitelje, a to su uglavnom žene. "Lično smatram da je zviždanje jedna od vedrijih zvukova u životu", napisala je Alison Pirson za Dejli telegraf. "Ima u tome neke kočopernosti Džina Kelija i zvuči krajnje bezazleno u doba kad se mizoginija povukla s očiju javnosti u sluzave pećine interneta."

No, Alison Pirson - kao i moja žena, kao i sve žene koje brane građevince - naglašava da postoje stroga društvena pravila koja valja poštovati, prepreke koje treba razumeti i granice koje nikada ne treba prekoračiti.

Jer, ne radi se samo o zviždanju i dovitljvom dobacivanju dostojnom Vudija Alena, zar ne? Vesele dosetke građevinca za žene mogu biti besmisleno zlostavljanje.

Hari Enfild i Pol Vajthaus u televizijskom skeču glumili su građevince na skeli koji školovanim glasovima komentarišu umetnost i kulturu, ali se bez napora prebacuju na naglaska radničke klase kad pored njih prođe neka žena. "jesi li pročitao novu knjigu Stivena Fraja?" "Nisam, ali jedva čekam - mnogo mi se dopala Moav je čaša iz koje se umivam." "Moram ovde da te prekinem na trenutak, Kene, jer eno na ulici jedne mlade dame koja je krenula da prošeta psa. Hej, srce! Voliš kućeći, a? Voliš kučeći?"

Baš kao i svi mi, seksistički građevinci nisu u stanju da gledaju ženu bez pohote. No, za razliku od svih nas, nisu naučili da to skrivaju. To i jeste toliko duhovito. "Čovk naprosto mora da se divi njenoj samouverenosti i integritetu pred ovakvim rafalom prostačkih uvreda", kaže zamišljeno Hari Enfild u skeču.

No, pitaju feministi, šta je toliko zabavno u plašenju žena? Sara Grin iz Koalicije za zaustavljanje nasilja nad ženama rekla je za San: "Seksualno uznemiravanje na ulici često se smatra beznačajnim, a zapravo vređa, ponižava i zastrašuje mnoge žene."

"Potpuno shvatam zbog čega je Popi Smart uzrujana pošto je čitav mesec prolazila pored građevine u Vusteru", napisala je Alison Pirson. "Ne samo zato što su svakodnevno zviždali za njom, nego i zato što je slušala prostačka dobacivanja i zato što joj je jedna radnik stao na put."

Ova književnica, kao i mnoge koje načelno brane građevince, jasno kaže da kada drsko zviždanje preraste u prostačko dobacivanje zagorelim radnicima treba izviti merdevine ispod nogu. Ni jedna žena ne želi da joj se neko ispreči na putu. Ni jedna žena ne želi poziv da oliže kornet nepoznatom muškarcu. No, vodeća kolumnistkinja Dejli telegrafa ipak iznenađuje i dalje braneći zviždanje za ženama. "Ima žena koje zviždanje 'ponižava i vređa'", priznala je. "Zaista ih ima, ali milioni drugih žena smatraju to zabavom koja im ulepšava dan i savršeno su sposobne da razlikuju drski kompliment od nasilničkog seksizma."

Nije ostala usamljena. "Da parafraziram Oskara Vajlda, od dobacivanja i zviždanja gore je samo kad ti ne zvižde i ne dobacuju", napisala je novinarka Melisa Kajt za Dejli mejl. "Sećam se, nedugo pošto sam pre tri godine napunila četrdeset, prošla sam pored zgrade pod skelama i pripremila se za neizbežne izlive građevinaca labavih pantalona.

Nisam čula ništa. Upravo u tom trenutku shvatila sam da sam sredovečna."

Evo velikog paradoksa dobacivanja - čak i ženama koje to ne vole i smatraju ga prorazrednom gnjavažom dok im se svakodnevno dešava dobacivanje nedostaje kada ga više nema. "Besnim zbog ljudi koji sada tvrde da se sve žene plaše uličnog dobacivanja", napisala je novinarka i književnica Keti Glas za San. "Ne slažem se s kulturom pokroviteljstva prema bespomoćnim ženama, koja nam nalaže da neprestano strepimo, koja nas uči da ne možemo da se odbranimo. Stav da žene treba da se osećaju ugroženo kad se muškarci tako jadno ponašaju samo pojačava moć muškaraca i održava mit o ženama kao žrtvama. Umesto toga ja kažem: 'Devojke! Dobacujte i vi tim pajacima!'"

Keti Glas tvrdi da bi žene trebalo da su u satnju da izađu na kraj s tim nezgrapnim izrazima privlačnosti, da bi trebalo da su dovoljno jake da podnesu nespretne komplimente. Kao Dejvid Bekam kad se dive njegovim grudnim mišićima. Kao One Direction kad čuju vrisku rasplakanih obožavateljki. Kao Tom Džons kad mu postarije dame bacaju gaćice na pozornicu. "Ta dvostruka merila me izluđuju", napisala je Keti Glas. "Ne samo zato što su licemerna, nego zato što se oslanjaju na urođeni seksizam, nego i zato što izražavaju stav da muškarci (za razliku od žena) ne treba da se osećaju ugroženo kad neko ceni njihovu seksualnu privlačnost. Znači, momci mogu da uživaju u pohotnim pogledima, a žene kojima neko bezazleno dobaci da su zgodne treba da strepe od silovanja."

Samo snažne, ponosne i zrele svetske žene smatraju ovu vrstu seksualne pažnje bezazlenom, zabavnom i laskavom.

Novinarka Amanda Platel za Dejli mejl je napisala: "Kada dođe u moje godine - imam pedeset sedam - Popi Smart biće drago da se bilo ko potrudi da spusti bušilicu i pošalje joj kompliment, pa makar to bio i nepoznati građevinac."

No, mlađe žene, šiparice i devojke od dvadesetak godina, ne vide nikakvu privlačnost u neželjenoj seksualnoj pažnji. U svojoj kolumni za Dejli mejl Alison Pirson otkrila je da joj je njena devetnaestogodišnja kći upravo porukom požalila da joj muškarci na njujošrkim ulicama dobacuju.

To je taj veliki jaz. Starije žene (i mlađi muškarci) brane zviždanje i dobacivanje, a protive mu se mlađe žene (i stariji muškarci).

A tim devojkama bez dovoljno iskustva, samouverenosti i dugog jezika da se usprotive toj prostačkoj i neželjenoj pažnji, Popi Smart nije delovala smešno kad se obratila policiji. Delovala im je hrabro. S druge strane pak, ja sam otac tinejdžerke, a na svetu nema vatrenijeg feministe od oca kćeri koja sazreva.

Kad se sve uzme u obzir, ne strepim ja za svoju prelepu kći zbog dobacivanja, nego zbog onih koji dobacuju. Među njima ima pravih grabljivaca - ne balavaca s tvrdim šlemovima imekim mozgovima koji viču sa skela, nego odraslih muškaraca koji vrebaju u senkama i ne bi se usudili da dobace nešto snažnoj, ponosnoj odrasloj ženi.

Dok se Popi Smart pojavljivala na naslovnim stranama novina, Nacionalna agencija za borbu protiv zločina izvestila je da se samo u jednom gradu na severu sumnja da je čak trista muškaraca umešano u roteramski skandal seksualnog iskorišćavanja dece. "U ovom gradu u južnom Jorkširu većinom azijske bande su silovale, prodavale i podvodile oko hiljadu četristo dece između 1997. i 2013", izvestio je Dejli telegraf. Hiljadu četristo dece. Trista muškaraca.

U samo jednom gradu na severu.

Za značajan broj Britanaca uspostavljanje bliskosti s decom u cilju seksualnog zlostavljanja postalo je nacionalni sport omiljeniji od kriketa, ali, naravno, naša kultura nema ni reči ni volje ni smelosti da ćaska o tome.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.