Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Istorija

Jugoslavija, 100 godina kasnije: Srbi bi danas na izborima izabrali Tita

Posle stogodišnjeg iskustva života u Jugoslaviji, podsećamo vas da smo želeli da proverimo kakav je odnos današnje javnosti prema državnicima koji su vodili Srbiju i obeležili određene periode. Pitanje postavljeno ispitanicima bilo je: "Da možete sutra na izborima da glasate, za koga biste od ponuđenih kandidata glasali?"
Piše Veljko Miladinović; Istraživali Zorica Marković i Dimitrije Đurić
Datum: 30/11/2018

Jugoslavija, 100 godina kasnije: Srbi bi danas na izborima izabrali Tita

Foto: Profimedia

Nikola Pašić bi se našao u čudu, ne bi znao šta su to Tviter, PR-ovi i menadžeri kampanje. Josip Broz Tito bi bio začuđen što uopšte ima protivkandidate. Slobodan Milošević bi se prvi put našao u situaciji da na izbore izlazi u ravnopravnim uslovima sa ostalima. Milošević nikada u svom životu nije na izbore izašao kao opozicija. Zoran Đinđić bi verovatno menjao strategiju, pa bi umesto objašnjavanja kako je bilo pre njega, govorio kako ne valja ono što je došlo posle njega. Koštunica i Tadić bi pod pritiskom predizbornih istraživanja možda odustali i podržali nekog drugog kandidata. A Aleksandar Vučić bi vodio kampanju - uglavnom onako kao je vodi danas.

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

Posle stogodišnjeg jugoslovenskog iskustva, Nedeljnik je, da podsetimo, objavio istraživanje koje je za naš list sporvela Ninamedija, kako bismo proveriili kakav je odnos današnje javnosti prema državnicima koji su vodili Srbiju i obeležili određene epohe u poslednjih 100 godina.

Ovog puta to nije bilo istraživanje poput onih koja su već rađena sa pitanjem ko je najveći državnik ili političar, jer odnos prema istoriji ne mora nužno da bude, i često nije, u korelaciji sa odnosom prema sadašnjosti. Pitanje postavljeno ispitanicima bilo je: "Da možete sutra na izborima da glasate, za koga biste od ponuđenih kandidata glasali?"

Kriterijumi za odabir su već na prvi pogled jasni - reč je o ljudima koji su vodili zemlju i u određenim trenucima bili najmoćniji političari koji su držali sudbinu zemlje (ili je još uvek drže) u svojim rukama.

Istraživanje je sprovedeno na 802 ispitanika u periodu od 23. do 30. juna ove godine.

Iako sve izborne sondaže javnog mnjenja poslednjih godina pokazuju nedvosmislenu dominaciju Aleksandra Vučića, ovo istraživanje je, eto, pronašlo nekog ko bi osvojio više glasova. I to bez kampanje.

Josip Broz Tito, apsurda li, kao čovek koji je u ovoj zemlji ukinuo izbore, pobedio bi na hipotetičkim izborima sa 24,6 odsto glasova, mada bi mu današnji srpski lider "dahtao za vrat" sa 23,5 odsto.

 

Foto: Print Nedeljnik
Foto: Print Nedeljnik

Visok rezultat Aleksandra Vučića, na prvu loptu, mogao bi se objasniti činjenicom da je kao aktuelni vlastodržac u aktivnoj kampanji, čime Titova "pobeda" još više dobija na značaju.

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

Kada bismo se zadržali na nivou vica, svakako bi bilo zabavno zamisliti tu "pobedničku kampanju" i Titove spotove u kojima predsednički kandidat mesi štrudle za Sofiju Loren i otvara fabrike sa Ričardom Bartonom, što bi, moguće je, dodalo koji glas na Titov račun, ali dublji pogled u ovo istraživanje dovodi do ozbiljnih zaključaka o raspolućenosti našeg društva i različitom poimanju prošlosti i sadašnjosti različitih generacija i različitih društvenih slojeva.

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

Istoričar Predrag Marković kaže da rezultati ovog istraživanja pokazuju koliko se višedecenijsko ulaganje u Titov imidž zapravo dugoročno isplatilo.

"Ljudi kada 'glasaju' za Tita, oni zapravo posmatraju njegov ukupni imidž. A problem sa Titovim imidžom je što je iza njega stajala neverovatno moćna i organizovana država koja je dugoročno i intenzivno radila na njegovoj promociji, i to se očigledno oseća i danas", objašnjava Marković fenomen "Titove pobede".

On, međutim, ne misli da bi u zamišljenoj kampanji Tito dobro prošao pošto postoji i jedna zamka koju donosi moderno vreme.

 

Zaključno sa bebibumerima imamo generacije autoritarno-razvojnog modela koje i danas gledaju u kult vođe. To je nekad bio Tito, a to je danas Vučić

 

"U moderno vreme Tito bi, međutim, pokvario rezultat. On je bio vrlo loš govornik i pitanje je kako bi se snašao u ovom svetu. To važi i za Pašića. Dvojica verovatno najvećih državnika 20. veka u regionu, bili su loši govornici. Pitanje je kako bi prošli. Možda bi Pašić sa vickastim maksimama dobro prošao u svetu Tvitera, ali ne znamo koliko su te maksime izvučene iz nekih širih tekstova", rekao je Marković.

 

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

 

A kada je reč o Pašićevom rezultatu u ovom istraživanju (4,4 odsto), prema Markovićevim rečima to upravo pokazuje na koji način se ljudi kod nas opredeljuju.

"Primer Pašića je proizvod pogrešnih predstava o istoriji. On je decenijama bio predsednik vlade, u relativno demokratskim uslovima. Ljudi nisu ni svesni koliko je on bio efikasan političar. Vladao je najmanje četvrt veka -- posle Tita najduže, s tom razlikom što je vladao u demokratiji, naročito u periodu Kraljevine Srbije.

 

Kada bismo se zadržali na nivou vica, svakako bi bilo zabavno zamisliti tu "pobedničku kampanju" i Titove spotove u kojima predsednički kandidat mesi štrudle za Sofiju Loren i otvara fabrike sa Ričardom Bartonom, što bi, moguće je, dodalo koji glas na Titov račun

 

Zbog toga što su nam drugi vremenski bliži, u tim rezultatima su zanemareni neverovatni Pašićevi uspesi. Pre Prvog svetskog rata Srbija je demokratska zemlja, a i Kraljevina SHS je manje-više demokratska, uz neke mane, ali daleko demokratskija od zemlje kojom je vladao Tito. Ako se meri po demokratiji, niko nije uspešniji od Pašića, a eto on je loše prošao", kazao je Marković.

Ako treba da sažmemo razloge zašto je Tito tako dobro prošao, a Pašić loše, Marković nudi odgovor: Tita ljudi pamte, a niko ne pamti Pašića.

 

U moderno vreme Tito bi pokvario rezultat. On je bio vrlo loš govornik i pitanje je kako bi se snašao u ovom svetu. To važi i za Pašića. Dvojica verovatno najvećih državnika 20. veka u regionu, bili su loši govornici

 

"Emocija prema liderima je savremena. Ljudi nemaju emotivnu vezu sa Pašićem kao što imaju, recimo, sa Đinđićem i Miloševićem. Kad bi tu emociju isključili, nema sumnje ko je tu objektivno bio najuspešniji. Nemaju oni svest o pravom istorijskom značaju, nego reaguju prema trenutnom političkom stavu. E sad, problem je što su svi od ponuđenih istorijske ličnosti, osim jednog. Nijedan od lidera osim Vučića ne pripada modernom vremenu. Tadić i Koštunica su samo teoretski u modernom vremenu", rekao je Marković.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Joja
02.12.2018 - 14:05
Srbi
Pa vama vlada i danas 1 proleterska i 6 licka titini unuci i praunuci udbasi koji su pobili srpsku inteligenciju i domacine u celoj bivsoj yu ne samo u srbiji