Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

I u dobru i u zlu: Zašto neke ljubavi traju

Naučnici su prvi put počeli da se bave pitanjima braka posmatrajući parove tokom sedamdesetih, kako bi odgovorili na rastuću krizu koja traje do danas: brakovi su se raspadali u do tad nezapamćenom broju. Brinući zbog toga što je institucija društva doživela nepopravljiv udar, i posledice koje trpe deca iz rasturenih brakova, psiholozi su odlučili da se posvete parovima, dovodeći ih u laboratoriju, na, čudno zvuči, posmatranje, kako bi zaključili koji sastojak održava brak zdravim i dugim. Da li je svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj način, kako je Tolstoj rekao, ili svi nesrećni brakovi imaju nešto zajedničko?
Istraživala Zorica Marković
Datum: 13/07/2018

I u dobru i u zlu: Zašto neke ljubavi traju

Foto: Profimedia

U protekle četiri dekade, psiholog Džon Gotman i njegova supruga Džili proučavali su stotine parova u potrazi za pitanjem zbog čega njihova ljubav traje. Vodeći Gotman institut, posvetili su se pomaganju parovima da održe ljubav. Studija koja je izazvala najviše komentara, nazvana "Ljubavna laboratorija", pokrenuta je 1986, na Univerzitetu Vašington. Gotman i njegov kolega Robert Levenson dovodili bi novopečene supružnike u laboratoriju i posmatrali ih u međusobnoj interakciji. Tim istraživača priključio bi "zamorčiće" na elektrode i postavljao pitanja o njihovoj vezi, o tome kako su se upoznali, o najtežim svađama i najlepšim sećanjima koje imaju na zajedničke trenutke. Dok bi pričali, elektrode bi merile otkucaje srca, visinu pritiska, pa čak i koliko su se oznojili. Parove bi poslali kući i narednih šest godina pratili da li je sreća u njihovom braku potrajala.

Iz podataka koje su prikupili, Gotman je podelio parove u dve glavne grupe: "majstore" i "katastrofičare". Majstori su oni koji su posle šest godina i dalje bili u srećnom braku. Katastrofičari su potvrdili naziv: ili su bili u nesrećnim brakovima, ili su se razišli. Postojale su jasne razlike među grupama od samog početka istraživanja. "Katastrofe" su na samom ispitivanju delovale mirno, ali elektrode su otkrivale istinu: njihovo srce lupalo je jako, znojne žlezde su bile su aktivne, a pritisak je skakao. Prateći stotine parova na duge staze, Gotman je otkrio da što su fiziološki faktori u laboratoriji bili izraženiji, njihova veza se brže raspadala.

Ali kako fizika ima bilo šta s dužinom braka? Problem je što su katastrofičari pokazali sve znake uzbuđenja - kao da su u borbi ili u pripravnosti u svojim vezama. Dok su razgovarali sa supružnikom koji bi sedeo pored njih, njihovo telo je reagovalo kao da se suočilo sa sabljozubim tigrom. Čak i kad bi pričali o zajedničkim lepim ili svakodnevnim trenucima, bili su spremni za napad ili da napadnu. Ovo je uvećavalo broj otkucaja srca i činilo ih agresivnijim. Na primer, svaki supružnik bi govorio o tome kako im prolaze dani, i najuzbuđeniji muž tada bi rekao ženi nešto otprilike ovako: "Zbog čega ne počneš da pričaš o tvom danu, to neće trajati dugo."

Potpuno suprotna priča je sa majstorima. Izgledali su mirno i povezano, njihovo ponašanje bilo je toplo i osećajno, čak i kad bi se posvađali. Iza toga se krije temelj veze: poverenje i bliskost koja čini da se osećaju emocionalno i fizički opuštenije.

Gotman je želeo da zna kako su majstori izgradili ljubav i intimnost, a kako su je ovi drugi uništili. U studiji koja je usledila 1990, laboratoriju u kampusu univerziteta pretvorio je u odmaralište sa udobnim krevetom i romantičnim doručkom. Pozvao je 130 tek venčanih parova i posmatrao ih kako se ponašaju u odmaralištu: dok kuvaju, čiste, slušaju muziku, jedu, pričaju, zabavljaju se. Tada je došao do ključnog otkrića. Glavna razlika između uspešnih i propalih veza jeste ono što je Gotman nazvao "pokušaj" ili "ponuda". Na primer, muž recimo obožava ptice i primećuje jednu retku vrstu kako nadleće dvorište. Možda kaže ženi: "Pogledaj kako je lepa!" On ovde ne komentariše samo pticu, već traži reakciju svoje supruge - znak interesovanja ili podrške - nadajući se da će se "povezati", koliko god deluje neznatno, preko ptice.

Teško je poverovati, ali ovako obična scena bila je tačan pokazatelj dugovečnosti braka ispitanih parova. Oni koji su ostali u braku, srećnom braku, reagovali su pozitivno u situacijama sličnim ovoj sa pticom čak u 87 odsto slučajeva. Oni koji su se razveli posle šest godina, bili su u grupi onih koji su reagovali na partnerov zahtev svega u 33 odsto slučajeva. Posmatrajući parove, Gotman može sa 94 odsto tačnosti da predvidi  koji će parovi, bez obzira da li su gej, strejt, bogati ili siromašni, s decom ili bez nje, prekinuti, ostati zajedno i biti nesrećni, ili ostati zajedno srećni još dugi niz godina.

Iza svega se krije atmosfera, "duh" koji svaki od supružnika unosi u vezu. Da li u vezu unose pažnju i velikodušnost ili kritiku, nepoštovanje i neprijateljstvo.

"Stvar je navike uma koju majstori imaju", objasnio je Gotman. "Oni prepoznaju stvari za koje mogu da izraze cenjenje i zahvale za to. Oni svesno rade na kulturi poštovanja i zahvalnosti. Katastrofičari traže samo partnerove greške."

Nije samo pitanje prepoznavanja okruženja, objašnjava Džuli Gotman. "To je prepoznavanje kod partnera onog što radi ispravno ili što radi pogrešno i kritikovanje zbog toga, umesto ukazivanja poštovanja i izražavanja zahvalnosti."

Nepoštovanje je prvi faktor zbog čega se partneri razilaze. To je pokazala ova studija. Ljudi koji su fokusirani na kritikovanje partnera, propuštaju 50 odsto onih pozitivnih stvari kod voljene osobe i vide negativnost i kad je nema. Hladan tuš - namerno ignorisanje ili minimalno ignorisanje - uništava vezu, čineći da se partner oseća bezvredno i nevidljivo. Ne samo da time ubijaju ljubav, već ubijaju i partnerovu sposobnost da se izbori sa virusima i rakom. Biti zao znači biti pogrebnik sopstvene veze.

Lepak koji spaja vezu je ljubaznost. Zajedno sa emocionalnom stabilnošću, to je najvažniji pokazatelj zadovoljstva i stabilnosti jednog braka. Ljubaznost, pokazalo je istraživanje, čini da se svaki partner oseća prihvaćeno, vrednovano, shvaćeno i zaštićeno.

Na ljubaznost pak može da se gleda na dva načina. Prvi je - kao na fiksnu osobinu: ili je imate, ili ne. Drugi način je da se na nju gleda kao na mišić. Kod nekih je taj mišić prirodno jak, a drugi moraju da ga jačaju vežbama. Majstori na nju gledaju kao na mišić koji svako može da izgradi; oni znaju kako da vežbaju da ga zadrže u formi. Drugim rečima, znaju da dobra veza zahteva naporan rad.

"Ako partner pokaže potrebu, a vi ste umorni, pod stresom, ili rasejani, onda duh velikodušnosti dolazi do izražaja kad partner iznese 'ponudu' ili 'zahtev', a vi mu odgovorite", kaže Džuli Gotman.

Taj jednostavan odgovor može da preusmeri vezu, a zanemarivanje tih sitnih emocionalnih konekcija može lagano da ubije vezu. Zanemarivanje stvara distancu između partnera i hrani ozlojeđenost kod ignorisanog.

Još jedna važna stvar je radovati se zajedno. Gotmanova studija pokazala je da je važna stavka dobro reagovati na dobre vesti. Mlaka reakcija ili jednostavno "to je lepo" može da pokvari hemiju. U dobru i u zlu znači biti zajedno i u dobru i u zlu. Uvek se kaže da je važno biti tu za drugoga kad krene loše, ali istraživanja kažu da je mnogo važnije biti tu i kad sve ide kako treba.

Najteže vreme za praktikovanje ljubaznosti je, naravno, tokom svađe - ali to je i najvažniji trenutak. "Ljubaznost ne znači da ne ispoljavamo ljutnju, već biramo način na koji ćemo je iskazati. Možete da bacate svašta na partnera ili da mu objasnite zbog čega ste besni i povređeni. Katastrofičari će drugačije reagovati u svađi. Reći će: 'Kasniš, koji je tvoj problem, ista si kao tvoja majka.' Majstor će reći: 'Osećam se loše što pominjem tvoje kašnjenje, i znam da nije tvoja greška, ali to me stvarno nervira.'"

Kad ljudi pomisle na vežbanje ljubaznosti, često su im na umu takve stvari kao sitni trenuci pažnje i velikodušnosti, kupovanja sitnih poslova ili maženja po leđima kad zatreba. Iako su to sjajne stvari, istraživači kažu da se ona praktikuje svakodnevno, i bez trljanja leđa i čokoladica. Umeće razumevanja partnerovih postupaka i ponašanja može često da spase situaciju i brak. "Čak i u vezama u kojima su ljudi frustrirani, uvek postoji nešto pozitivno što se dešava i ljudi pokušavaju da rade dobre stvari", kaže psiholog Taj Taširo. "Mnogo puta, partneri se trude da urade pravu stvar čak i kad sve ispadne slabo na kraju. Zato, cenite nameru i pokušaj."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.