Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nauka

Dobar naučnik ne živi više samo u laboratoriji

Marjana Brkić i Vuk Jovićević biće koordinatori na jedanaestom Festivalu nauke koji se održava u Beogradu od 14. do 17. decembra na Beogradskom sajmu. Oni razbijaju sve predrasude o prosedim naučnicima koji po ceo dan pišu formule i ne izlaze iz laboratorije. S njima naučite da nauka nije dosadna već inspirativna i zanimljiva, a eksperimenti ne uvek uspešni. Možda zato što su i njihovi putevi dolaska do nauke bili različiti i veoma originalni
Piše Marija Boži
Datum: 15/12/2017

Dobar naučnik ne živi više samo u laboratoriji

Foto Igor Pavicevic

Posle održanog desetog, jubilarnog Festivala nauke prošle godine, ovogodišnji je poseban izazov kako za organizatore, tako i za učesnike. Iz godine u godinu sve je više sadržaja koji privlače pažnju najmlađih posetilaca, ali i nešto starijih kojima nauku predstavljaju na originalan način na najvećem naučnom festivalu u regionu.

Marjana Brkić i Vuk Jovićević biće koordinatori na jedanaestom Festivalu nauke koji se održava u Beogradu od 14. do 17. decembra na Beogradskom sajmu. Puštanje muzike na alternativnim mestima, vožnja bicikla, ronjenje i trčanje maratona samo su neke od aktivnosti dvoje mladih ljudi koji na najbolji način predstavljaju svet nauke. Oni razbijaju sve predrasude o prosedim naučnicima koji po ceo dan pišu formule i ne izlaze iz laboratorije. S njima naučite da nauka nije dosadna već inspirativna i zanimljiva, a eksperimenti ne uvek uspešni.

Fenomen centar na Vračaru u kojem organizuju interaktivne radionice za decu različitog uzrasta na prvi pogled privući će čak i one koji nemaju najsrećniju srednjoškolsku prošlost kad je reč o fizici, hemiji i biologiji. Vuk, koji je koordinator Festivala nauke i Fenomen centra, objašnjava kako je došlo do osnivanja i čime se bave.

"Noć muzeja i Festival nauke organizuju se jednom godišnje. Nakon ovih manifestacija mnogi posetioci su se pitali gde ponovo mogu da vide pojedine postavke koje su im se dopale. Zbog želja posetilaca, ali i nekih naših ideja uspeli smo da 1. septembra sklopimo kockice i osnujemo Fenomen centar. Trudimo se da nauku ne prikazujemo kao dosadnu i monotonu, već na jedan drugačiji način. Sve ono što učimo u školi, a izgleda nam dosadno, može biti krajnje zanimljivo", navodi Vuk.

Marjana dodaje da je takav vid "zabave" bio dosta ekskluzivan, pogotovo u osnovnoj školi, a dosta mališana koji dolaze kod njih upravo je tog uzrasta.

"Retko koja osnovna škola ima dobro opremljene laboratorije, a takav, drugačiji vid sadržaja traže i roditelji i deca. Ako nisu izložena takvim stvarima, neće se ni zainteresovati, a ovde svako dete koje želi može da dođe i proba kako to izgleda baviti se naukom."

Teško da možemo da pronađemo osobu kojoj su baš svi predmeti tokom školovanja išli od ruke. Nepisano pravilo bilo je da možeš da imaš sve petice, ali iz fizičkog će uvek biti nešto slabije ocene u dnevniku. Vuk objašnjava o kakvim propustima je reč.

"Svako od nas predavača je u svom obrazovanju imao neki propust u znanju, poput nečega što je izostavljeno tokom osnovne, srednje škole, pa i fakulteta. Bilo da je to laboratorija ili neki osnovni principi za neka istraživačka merenja. Sve to nedostaje i deci oko nas."

Marjana je zaposlena kao istraživač saradnik na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i najbolje zna kako je to kad ljudi dođu do fakulteta nemajući priliku da vide i iskuse rad u laboratoriji.

"Neko bi se vrlo zainteresovao, a nekome bi bilo svejedno. Uglavnom, važno je da osoba shvati da li zaista želi to da radi ili ne. Velika je razlika u iskustvu ako se neko obučava od malih nogu, jer stekne drugačiji način razmišljanja, koji se razvija kroz eksperimentalni rad, a ne ostaje samo na teoriji... Dešava se da diplomirani studenti tek kada počnu da rade shvate šta zaista znači baviti se eksperimentalnim radom, tj. da on nije uvek uspešan, te nauče da mogu da pogreše, da su greške dopuštene i da nije sve idealno kao u knjizi", objašnjava ona.

"Kao i u životu, omanete u nekim stvarima", kaže Vuk.

Na ovogodišnjem festivalu nauke njih dvoje će imati ulogu koordinatora, pa otkrivaju kakva su im očekivanja i šta će publika moći da pogleda od 14. do 17. decembra tokom festivala.

"Nakon prošlogodišnjeg jubilarnog -- desetog, otpočeli smo novi ciklus. Prvih deset je prošlo odlično, svaki je bio bolji od prethodnog. Težimo da iz godine u godinu rastemo i razvijamo se, kako bismo publici mogli da približimo novitete i najsavremenija naučna saznanja na razumljiv i popularan način. Festival nauke predstavlja dobru priliku da na najbolji način istaknemo pojedince, institucije, organizacije koje se bave naukom", dodaje Vuk Jovićević.

Marjana objašnjava da je tema "Nauka u pokretu", a da se ove godine provlači i jedna umetnička crta kroz festival, jer pokušavaju da približe nauku i kroz umetnički dojam.

"Prvi put će na Festivalu učestvovati i cirkuski umetnici koji će u saradnji sa fizičarem pokušati da objasne kako su akrobacije moguće, ali sa naučne strane. Tu ulogu će imati gosti iz Francuske, koji dolaze iz Pariza, uz podršku Francuskog instituta, i zovu se Društvo 'Lepa apokalipsa'. Ove godine najveća zvezda nam dolazi iz Holivuda, uz podršku Američke ambasade. U pitanju je Stiv Vulf, koji je svoje dvadesetpetogodišnje iskustvo u filmskoj produkciji, i u radu sa imenima kao što su Tom Kruz i Tom Henks, pretočio u organizaciju 'Nauka u filmovima'; on će demonstrirati naučne principe koji stoje iza specijalnih efekata u filmovima."

Na primer, objasniće nam kako on koristi nauku na sceni da bi zapalio kuću ili digao automobil u vazduh ili kako neko kao Tom Kruz može da skoči sa vrha zgrade i ostane živ. Uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, iz Austrije nam dolaze tvorci aplikacije za interaktivno oslikavanje grafita putem iPada. Gosti iz Estonije uradiće za nas sve ono što ne bismo smeli da radimo kod kuće, dok će gošća iz Bugarske slikati bakterijama. Posetioci će isto moći da se oprobaju u tom kreativnom procesu, npr. da nacrtaju nešto ili napišu svoje ime i da to malo umetničko delo ponesu kući. U pitanju su, naravno, bezopasne bakterije koje se nalaze svuda oko nas.

Njihovi putevi dolaska do nauke različiti su i veoma originalni, a Vuk je otkrio i anegdotu u vezi s prvim danom na fakultetu.

"Išao sam u školu za dizajn Tehnoart i hteo sam da upišem nešto u vezi sa umetnošću, nisam upao na budžet i razmišljao sam šta ću. Prišao mi je komšija i rekao da poznaje čoveka koji radi na Fizičkom fakultetu, na meteorologiji, i koji je proputovao ceo svet. Za nekoga ko ne zna fiziku i matematiku, to mi je bio ogroman pojam za upisivanje bilo čega. Sve pare od rođendana na leto potrošio sam na privatne časove fizike i upisao sam fakultet u septembru. Fiziku ne upisuje mnogo ljudi, možda sto godišnje. Tadašnji prodekan je tokom prvog dana fakulteta prozivao prisutne studente i propitivao nas ko je šta završio. Od nas sto, oko šezdeset je došlo nakon matematičke gimnazije, tridesetak nakon obične gimnazije i ostali smo jedna devojka koja je završila medicinsku školu i ja. Profesor ju je pitao: 'Šta vi, koleginice, radite na fizici' i uhvatio se za glavu. Obratio se meni: 'A vi, kolega?' -- 'Srednju dizajnersku školu.' -- 'Šalite se?' -- 'Ne, stvarno.' -- 'Ne znam šta da vam kažem, srećno!'", prepričava Vuk anegdotu.

"Prvo sam bio na meteorologiji, ali sam upao u krug ljudi koji se bave promocijom fizike u okviru projekta 'Fizika uživo' koji postoji na mom fakultetu. Bilo mi je zanimljivije od gledanja u kartu i praćenja vremena i ispisivanja nekih parametara koji određuju vreme oko nas. Bilo mi je zanimljivije da prezentujem nauku. Igrom slučaja dobio sam neku nagradu i prebacio se na opštu fiziku, i bio sam jedini muškarac među 26 žena. Uspeo sam da nadomestim taj deo koji sam izgubio tokom srednje škole i maksimalno sam se posvetio tome.

Svojim najvećim uspehom tokom dosadašnjeg bavljenja naukom smatra Svetosavsku diplomu Fizičkog fakulteta koju je dobio pre tri godine. Njegova koleginica Marjana kaže da voli svestranost i da je velika mana obrazovnog sistema u Srbiji što ne dozvoljava da se biraju predmeti.

"Uvek sam htela da studiram psihologiju i molekularnu biologiju, što nije bilo moguće jer nam država ne dozvoljava da studiramo dva fakulteta u isto vreme. Molekularnu biologiju sam i upisala zato što su me zanimale neuronauke. Kasnije sam završila i master iz menadžmenta, jer verujem da u današnjem svetu čovek više ne može da bude 'samo' naučnik samo kao naučnik, već mora i da nauči kako da nađe sredstva za svoj rad. Dodatno, naučnik ne može više da bude zatvoren samo u laboratoriji, već mora da se bavi i diseminacijom svog znanja, i da stvara kontakte koji mogu postati buduće saradnje", govori Marjana.

Vuk kaže da je preko Festivala nauke ostvareno dosta saradnji, čak i između onih oblasti i ljudi za koje bi se reklo da su sušte suprotnosti. Marjana posmatra Festival nauke kao mesto gde se upoznaju novi, zanimljivi ljudi i smatra da je to jedna od glavnih vrednosti Festivala.

O ulaganju u nauku u Srbiji nemaju reči hvale.

Marjana kaže: "U Srbiji nije sjajno jer se izdvaja malo državnih sredstava za nauku. Zato sam uradila deo doktorata u Belgiji, što će mi omogućiti da dobijem zajednički doktorat. Lepo je, a i važno, da čovek ode na neko vreme i stvori kontakte, ali ako treba svi da odemo, koja je poenta? Neko treba da ostane i ovde."

Jedan od većih problema u Srbiji je odlazak mladih u inostranstvo, uglavnom sa fakultetskim diplomama, a Marjana ističe da je bitno da se ljudi vraćaju.

"Treba da naučimo da apliciramo za strane projekte, jer trenutno mali broj ljudi u Srbiji poseduje ovu veštinu u rukama. U stranim zemljama niko se ne oslanja samo na državno finansiranje nauke, već tragaju i za drugim mogućnostima. Međutim, i inostranstvu kad si naučnik retko kad imaš stalan posao, dok je u Srbiji situacija uglavnom obrnuta. Važno je da naučimo na koji način možemo da obezbedimo sredstva za rad."

Marjana i Vuk razbijaju predrasude da su naučnici stariji ljudi koji među hrpom papira izvode eksperimente i provode dane u laboratoriji. Oni se bave i stvarima koje bi mogle da postanu imperativ za novu generaciju mladih naučnika.

"U slobodno vreme, čak i po kiši, ja dolazim bajsom na posao. Ako sam nervozan, uzmem bajs i odem od Zvezdare do Ade, napravim tri-četiri kruga i vratim se umoran ali relaksiran da mogu da se posvetim onome čemu treba. Paralelno sa svojom naučnom stranom, od malih nogu bavim se i muzikom, pa sam kroz studiranje spoznao i meni omiljeni deo fizike koji se bavi izučavanjem zvuka. Od srednjoškolskih dana, u svojoj 'kućnoj laboratoriji' bavim se muzičkom produkcijom, a u isto vreme radim i kao di-džej. Počeo sam da puštam muziku, igrom slučaja u KST-u, a kasnije i po mnogim drugim klubovima", priča Vuk. Kada se spoje svi ovi termini, vezani za fiziku i muziku, dobija se Vukov omiljeni naučni eksperiment -- Rubensova cev -- spoj njegovih dveju ljubavi.

Oboje voze bicikle, a da nije tajna da Marjana voli ronjenje pokazuje i prsten u obliku morske zvezde koji nosi.

"Volim da idem na ronjenje, za mene je to oslobađajuća aktivnost. Idem svuda biciklom, jer je to najbrže prevozno sredstvo za kretanje po gradu. Nažalost, Beograd nije toliko prilagođen biciklistima koliko bi mogao da bude. Ranije sam često puštala muziku u 'Kućici' i organizovala različite tematske događaje. Bavim se i fotografijom, jer mi umetnost i sport daju inspiraciju", kaže Marjana i priseća se da je istrčala polumaraton, kao da je to najjednostavnija stvar na svetu.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.