SVET DANAS

U zemlji gde je počelo "arapsko proleće", nada posustaje

Kada osiromašite siromašnu i srednju klasu, potkopavate demokratiju
Borzu Daragi
Datum: 19/05/2018

U zemlji gde je počelo "arapsko proleće", nada posustaje

Foto: Profimedia

TUNIS – Kada su se pre sedam godina Tunižani pobunili protiv svog vladara, par mladih učitelja – idealista im se pridružio, nadajući se da će uspeti da svoju severnoafričku zemlju od 10 miliona stanovnika uvedu u tokove svetske demokratije.

Ali danas se Adel i Marva Džafari muče finansijski kao i ekonomija njihove zemlje, sa padom vrednosti nacionalne valute i najavama vlade da će uvesti nove mere štednje.

Džafari, 35, predaje kompjuterske nauke i nedavno je počeo da radi na drugom poslu gde instalira satelitske antene i popravlja kompjutere. "I dalje ne mogu da zaradim za život", kaže. " Jedva preživljavamo, a morali smo i da se zadužimo. Sve je skuplje – hrana, udžbenici za decu".

Džafari, 34, je univerzitetska profesorka kompjuterskog programiranja i pridružuje se njegovim žalopoljkama: "Odeća, obuća za decu. Naravno da smo zabrinuti. Mučimo se".

Tunis je u opasnosti da ga uništi ekonomska politika skresavanja budžeta za koju kritičari kažu da šteti demokratskom eksperimentu zemlje.

Kritičari krive finansijske mere koje promovišu međunarodni savetnici i banke čijom su primenom neiskusni tuniški političari izazvali političku i ekonomsku krizu u zemlji.

"Kada osiromašite siromašnu i srednju klasu, potkopavate demokratiju", kaže Džihen Čandul, ekonomista. "Ono što šteti demokratskom procesu su mere štednje koje moramo da primenimo da bismo dobili zajmove. Tuniška demokratija je u opasnosti".

To je šablon koji se vidi u celom svetu, u Latinskoj americi, Aziji i nedavno u Grčkoj gde Međunarodni monetarni fond i drugi finansijeri zahtevaju od vlada da uravnoteže svoje budžete i otvore svoje ekonomije.

U Tunisu, gde je "arapsko proleće" i počelo, ekonomisti, aktivisti i političari kažu da ideje slobodnog tržišta štete veri u novu demokratiju. Jedan test te vere bio je 6. maja sa prvim opštinskim izborima od pobune 2010. Enahda partija koja naginje islamistima je dobila najviše glasova, 5 posto više od sekularističkog rivala Nida Tunesa.

Bruto domaći proizvod Tunisa raste stidljiva 2 posto, a stopa nezaposlenosti je na 15,5% odnosno 30 posto među mladima. Tuniški dinar je pao 40 posto u odnosu na evro od 2011, zbog čega je cena goriva i potrošačke korpe skočila. Agencije za međunarodne rejtinge konstantno snižavaju kreditni rejting Tunisa i tako smanjuju i mogućnosti vlade da dobije pozajmice.

Politički lideri Tunisa kažu da nemaju mnogo opcija nego da traže međunarodne pozajmice i da kreditorima duguju već 31 milijardu dolara, odnosno 60% BDP-a.

"Nemamo izbora", kaže Naufel Džamali, poslanik Enahde. "Moramo da ojačamo naše veze sa međunarodnim institucijama koje nas savetuju na ovakve korake. Svi pričaju o novom ekonomskom modelu, ali mi nemamo pojma kako da stvorimo nov model".

Političari kažu da se deo problema može pripisati i susednoj Libiji koja je nekada obezbeđivala poslove i novčana sredstva ali sada predstavlja bezbednosnu pretnju koja šteti turističkoj industriji Tunisa. Takođe krive i političke sukobe u parlamentu i ulične proteste.

Borci za ljudska prava zabrinuti su zbog autoritarnog pravca zemlje koji se odražava u progonima političara, novinara i aktivista koji kritikuju policiju i vojsku.

Analitičari kažu da brinu da se zemlja kreće kao modelu autokratije slučnom Egiptu posle puča 2013. koji je izveo bivši vojni lider Adbel Fatah el Sisi.

"Polako se približavamo tome", kaže Fadil alirza, analitičar i novinar iz Tunisa. "Ostaje da se vidi da li nam sledi i neko nasilje".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.