SVET DANAS

Ta zmija u nečijoj dnevnoj sobi je verovatno uhvaćena u divljini

Hvatanje životinja je jeftinije i lakše od njihovog uzgoja
Rejčel Njuver
Datum: 21/05/2018

Ta zmija u nečijoj dnevnoj sobi je verovatno uhvaćena u divljini

Većina od pet hiljada zelenih arborealnih pitona izvezenih iz Indonezije svake godine uhvaćena je u divljini. Fotografija: Hanibal Hanške/Reuters

DŽAKARTA – Sve veća popularnost egzotičnih reptila i vodozemaca kao kućnih ljubimaca podstakla je ogromnu ilegalnu trgovinu, kažu borci za zaštitu prirodne sredine.

Mnogi reptili se navodno gaje u zarobljeništvu i prodaja tih životinja je legalna. Zapravo, mnoge su uhvaćene nezakonito, u divljini.

"Njihov broj je veći, mnogo veći nego što ljudi misle“, kaže Vinsent Nijman, antropolog sa Univerziteta Oksford Bruks u Engleskoj.

Od 2004. do 2014, Evropska unija uvezla je gotovo dvadeset jedan milion životinja; procenjuje se da je 2016. godine 4,7 miliona domaćinstava u Sjedinjenim Državama imalo bar jednog reptila.

"Ova trgovina ima ogroman uticaj na ekosisteme i populaciju manje poznatih životinja“, dodao je on.

Indijske zvezdane kornjače iz Jordana, crvenooke žabe iz Nikaragve, savana gušteri iz Gane i Toga izvoze se kao vrste koje se gaje u zatvoreništvu, ali najverovatnije to nisu.

"Ovo su najsumnjiviji slučajevi i mislimo da nešto mora hitno da se uradi“, rekao je Matijas Lerčer iz Konvencije za međunarodnu trgovinu ugroženim vrstama.

Trgovina kućnim ljubimcima je važan izvor prihoda za mnoge zemlje u razvoju gde svake godine zvaničnici izdaju kvote za milione ptica gajenih u zatočeništvu, vodozemaca, malih sisara, insekata i korala. Mnoge zaštićene vrste i trgovina njima uređene su Cites sporazumom koji zabranjuje trgovinu preko granice osim ako nisu uzgojene u zatvoreništvu.

Mnoge zemlje izvoze reptile za koje tvrde da su gajeni u zatočeništvu, a najverovatnije nisu, ali se Indonezija po ovom pitanju izdvaja. Najmanje 80 posto od 5.000 i više zelenih pitona koji se godišnje izvezu kao gajene životinje uhvaćeno je ilegalno u divljini, zbog čega je njihova populacija na nekim ostrvima ugrožena, pokazala je studija objavljena u žurnalu Biological Conservations.

Od 2006. Mark Aulija, biolog konzervator u Zoološkom istraživačkom muzeju Aleksander Kenig u Bonu, u Nemačkoj, proučavao je 11 registrovanih ustanova za uzgoj reptila u Indoneziji i otkrio da samo jedna može da se koristi za još nešto a ne samo "pranje“ divljih životinja.

"U većini ovih ustanova, nije bilo dokaza da su životinje gajene. A u jednoj, gde se i radilo na uzgoju vrste, to je važilo samo za jednu od tri vrste koje su držali u ustanovi.“

Stručnjaci izdvajaju Indoneziju od svih drugih zemalja. Zvaničnici u toj zemlji sada moraju da dokažu da su određene životinje koje se prodaju u inostranstvu, uključujući orijentalne zmije i timorske guštere, zaista gajene u zarobljeništvu. Cites može da zabrani međunarodnu trgovinu tih vrsta.

Samo 2016, indonežanske vlasti odobrile su izvoz više od četiri miliona životinja gajenih u zarobljeništvu. Mnoge su gotovo sigurno uhvaćene u divljini, tvrde stručnjaci.

Hvatanje životinja u divljini je jeftinije i lakše od njihovog uzgoja. To je naročito tačno za jeftine životinje poput geko guštera koji se prodaju u tolikom broju da je ekonomski neodrživo gajiti ih.

Gekoi uhvaćeni u divljini mogu se kupiti za nekoliko centi. Ali da bi se odgajilo milion gekoa, Nijman je proračunao da bi trgovcu bilo potrebno 140.000 ženki, 14.000 mužjaka, 30.000 inkubatora, 112.000 kaveza i stotine radnika.

Neke vrste koje se prodaju kao gajene ozloglašene su po tome što se teško razmnožavaju. Na primer, vodeći zoo-vrtovi u svetu su tokom decenija truda uspeli da uzgaje manje od 50 mravinjih ježeva – vrste ehidna, čudnih sisara koji ležu jaja i liče na ježeve.

Ali su zato 2016. indonežanski zvaničnici dozvolili kompaniji PT Alam Nusantara iz Džakarte da izveze 45 ovih navodno gajenih životinjica.

Indonežanski seljani hvataju životinje u šumama i na poljima i prodaju ih posrednicima koji ih potom daju legalnim farmama reptila. Vlasnici tih farmi dobijaju od vlasti dokumentaciju kojom dokazuju da su životinje gajene.

Adri Tasma, vlasnik farme reptila u blizini Džakarte, kaže da se trgovci oslanjaju na indonežanske vlasti da odrede održive, razumne kvote.

Tasma je specijalizovan za zelene arborealne pitone i 2016. mu je dozvoljeno da izveze njih dve hiljade. Ali vlasti su mu dale i dozvolu da trguje sa 56 drugih vrsta uključujući ugrožene Sulavesi šumske kornjače i retke guštere trikolore.

Tasma kaže da ne zna zašto mu je vlada dala dozvolu da izvozi te životinje i demantovao je tvrdnje da ih prodaje. On je dodao da nema licencu da ih gaji i drži.

Prama Virasena, šef agencije za uzgoj u zatvoreništvu Ministarstva za prirodnu sredinu i šume, kaže da se indonežanska lista kvota strogo kontroliše i da je zasnovana na naučnim podacima. Zvaničnici obilaze farme svakog meseca kako bi prebrojali odrasle jedinke i prema tome se postavljaju kvote za izvoz, a istovremeno se i proverava da li je broj životinja isti kao prijavljen.

Uvereni smo da postoji ’pranje’, ali ono čini svega 10 posto životinja”, kaže Virasena.

Međutim, nedavna studija objavljena u listu Conservation Biology biologija pokazuje da je broj znatno veći. Autori su otkrili da su indonežanske kvote za 99 od 129 vrsta izračunate na biološki nemogućim parametrima.

Znam da trgovci ponekad podmićuju moje osoblje”, rekao je Viranto, generalni direktor agencije za očuvanje prirodnih resursa i ekosistema. (Poput mnogih Indonežana, i on koristi samo ime.) Viranto kaže da se nada da će reforme biti primenjene uključujući i stroži monitoring koji podrazumeva i nenajavljene posete farmama, mere za sprečavanje korupcije i saradnju sa uvoznicima poput SAD.

Trenutno učimo na greškama kako ih u budućnosti ne bismo ponovili”, rekao je on.

Ne slažu se baš svi da je nekontrolisano uzimanje divljih reptila problem. Na neki način, kažu trgovci, skupljanje divljih životinja može da bude dobro za neku vrstu.

Bradati zmajevi, na primer, jedna su od najprodavanijih vrsta guštera u Sjedinjenim Državama gde ih sada gaje. Svi su najverovatnije potomci primeraka prokrijumčarenih iz Australije. Njihovi potomci možda su sprečili hvatanje tih životinja u divljini.

Neki naučnici takođe smatraju da je uticaj trgovine kućnim ljubimcima na mnoge vrste zanemariv.

U kontekstu Indonezije, tamo postoji prilično mnogo zmija i reptila i kod mnogih vrsta pranje preko farmi nije negativno uticalo na njihovu populaciju”, kaže Danijel Natuš, herpetolog sa Sidnejskog univerziteta.

Studija koju je sproveo u Indoneziji pokazala je da su broj i veličina pitona ostali konzistentni tokom 20 godina, čak i ako ih uzimaju iz divljine i prodaju.

A usporavanje trgovine divljim životinjama, kažu drugi, ne može da bude samo odgovornost zemalja u razvoju.

Sandra Alter, osnivač fondacije Pro Wildlife, konzervacione grupe iz Minhena, kaže: “Ne možemo da upiremo prstom u Aziju i Afriku kao da su one glavne destinacije.”

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.