MIŠLJENJA I KOMENTARI

Sve u novinarstvu se promenilo osim onih suštinskih stvari

Čega se sećam? Pronalaženja dvoje ukradene argentinske dece u Paragvaju, toga što sam bio tu kada je Pinoče pao, praćenja rata u Bosni do poslednje NATO intervencije
Rodžer Koen
Datum: 11/04/2018

Sve u novinarstvu se promenilo osim onih suštinskih stvari

Foto: Profimedia

Kada sam bio mlad i živeo u lepom, melanholičnom Buenos Ajresu, prijateljica mi je rekla da je "novinarstvo jeftin trik" za mene. Pretpostavljam da je mislila da novinarstvo staje tamo gde umetnička kreacija počinje, a to je domen dubljih istina.

Buenos Ajres se budio suočen sa nacionalnom noćnom morom. Svaki razgovor kao da se završavao u suzama dok su se roditelji, progonjeni užasnim slikama, prisećali svoje dece koja su "nestala" u vojnoj hunti. Tada se još nije znalo da su mnogi od hiljada leševa bacani iz aviona u Atlantik u periodu od 1976. do 1983.

Sedeo sam i slušao. To je ono što novinari rade: slušaju kroz tišinu i čekaju znak. Studenti koje je policija pozvala na ispitivanje i koji više nikada nisu viđeni. Studenti ugurani u fordove na Aveniji Korijentes. Trudnice koje su ubijane čim bi rodile decu koju bi vojni parovi bez dece uzimali.

Argentina toliko bogata i toliko opljačkana, bila je zastrašujuća. Buenos Ajres u svojoj eleganciji me je podsetio na Floberov komentar o stilu, da je on "iscedak iz dublje rane". Argentince je opterećivala distanca. Bila je to neka vrsta progonstva.

Ispričao sam priču na način koji, čini mi se, najviše otkriva: kroz bol ljudi koje sam sreo. Presek ličnih i nacionalnih psiha mi je uvek bila najbogatija tačka novinarskog istraživanja.

Držao sam se onoga što znam. Ali činjenice nisu adekvatne. Sećam se dvoje ljudi, muškarca i žene, koji su sedeli u restoranu u ratom uništenom Bejrutu. Konobari su pažljivo savijali platnene salvete kao mali znak prkosa. Da, to je bilo opipljivo. Ali šta se dešavalo između para, šta je naseljavalo mali magični prostor između njihovih prstiju i kako je to momentalno izbrisalo bombardovanje?

Rat je jedna stvar, ratno vreme druga. Može se debatovati o tome gde leži veća istina. Kao što je izraelski novinar Amos Oz nekada rekao: "Činjenice ponekad postanu neprijatelji istine."

Pikasova "Gernika" je slab faktografski izveštaj o onome što se dogodilo u baskijskom selu 26. aprila 1937. i magičan prikaz onoga što se dešavalo u svakom selu koje je ikada bombardovano u bilo kom ratu. Slika je savršena novinarska vest ako se meri brojem univerzalnih istina koje sadrži.

To, međutim, nije ono o čemu novinari pišu veći deo vremena. Njihov domen su činjenice, dosadne činjenice koje obaraju vlade. Živimo u vreme velikog novinarskog cvetanja podstaknutog prezirom prema istini i često ustavu i Beloj kući Donalda Trampa. Novinari mogu da promene stvari.

Možda je to i poenta: promeniti stvari na neki mali ali važan način.

Jeste, novinarstvo može da bude "jeftin trik" kada je samozadovoljno ili voajerističko, prezrivo ili plitko. Novinari izazovu patnju i produže dalje, a patnja ima tendenciju da potraje.

Postoji deo u filmu "Gandi" kada izmišljeni dopisnik Njujork tajmsa Vins Voker, koji je video brutalan britanski napad na nenasilni protest Gandijevih pristalica, diktira svoju vest. Znoji se, pod pritiskom je i na ivici suza dok diktira poslednji pasus: "Kakvu god je moralnu vlast Zapad ovde imao, danas je izgubljena. Indija je slobodna jer je istrpela sve što čelik i okrutnost mogu da joj daju i nije ustuknula niti se povukla."

Sve je tu: glava i srce sjedinjeni, dopisnik koji je bio svedok dešavanja i koji je uticao na istoriju. Biti tu u vreme promena redak je dar. Sve u novinarstvu se promenilo osim onih suštinskih stvari.

Kada sam bio veoma mlad, odlazio sam u Nacionalni park Kruger u Južnoj Africi. Delovalo je kao da je priroda spora sa iznenadnim bleskovima ubrzanja. Ništa se nije pomeralo kako je vrelina dana rasla. Onda bi se vazduh ubrzao. Orao bi sunuo uvis, slonovi bi pojurili. Život je tada bio pitanje čekanja i tajminga. Mogao je da bude besposlen nekoliko godina da bi onda sabio više godina u jednu.

Takvo je i novinarstvo, uljuljkivanja i ubrzavanja, adrenalin i problematična ispitivanja. Čega se sećam? Pronalaženja dvoje ukradene argentinske dece u Paragvaju, toga što sam bio tu kada je Pinoče pao, praćenja rata u Bosni do poslednje NATO intervencije, davanja glasa hrabrim Irancima 2009: to su trenuci kada se činilo da su reči bile od vitalnog značaja.

Posle neuspelog pokušaja pogubljenja u februaru, Alabama i advokati Dojla Lija Hama postigli su privatnu nagodbu da mu se poštedi život. Napisao sam kolumnu "Ludilo smrtne kazne u Alabami". Hamov advokat Bernard Harkort rekao mi je: "Bez tvog članka, mislim da ne bismo bili ovde danas. On je promenio sve."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 12. aprila. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

U novom broju Njujork tajmsa čitajte:

- Stari svetski poredak sabotiran je iznutra

- Bog i njena pastva

- Mladi Slovaci prkose populistima

- Dečje igralište koje deluje baš opasno

- Papa Franja – reformator bez plana

- Škole u Švedskoj neutrališu polove

- U Uzbekistanu izbegavaju globalni trend autoritarizma

- Privatnost bi mogla da promeni net

- Opera kao simbol borbe protiv mafije

- Saudijski zatvorenici platili su milijarde

- Erozija Uskršnjeg ostrva

- Ulan Bator je najhladniji i najzagađeniji glavni grad na svetu

- Rvanjem protiv terorizma

- “Senka bede” nanosi ožiljke Venecueli

- Dnevni list promoviše drugačiju Kinu

- Nafta i kakao podižu Ganu

- Zbog cene goriva, raste prodaja SUV automobila

- Mladi penzioneri usporavaju brazilsku ekonomiju

- Tehnološki lideri postaju stariji i odgovorniji

- Nacrtajte efikasnog šefa. (Naravno da nije žena)

- Kratak pogled na zoru univerzuma

- Kako tetovaže stiču svoju moć

- Strah od pčela mogao bi da spase slonove

- Žuta groznica se širi megalopolisima

- Prednosti i mane ćelijske mutacije

- Istorija čovečanstva, zapisana u jednoj koski

- Surova istina iza pada helikoptera u Njujorku

- Sudar Džoova: Novi pica rat

- Trening prednosti bezalkoholnog piva

- Prihvatanje gojaznosti je veoma opasno

- Kako da se izborite sa stresom kao olimpijac

- Profesor Riči deli lekcije učesnicima “Idola”

- Novi život hiljadu godina starog zvuka

- Imaju li to još u sebi Smashing Pumpkins?

- Bouvi kakvog nikada niste videli

- Spilberg je probudio staru magiju u sebi

- Koliko ima istine u horor filmovima?

- Džoan Baez: Turnejama će doći kraj, protestima neće


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.