SVET DANAS

Popisivanje u SAD: Ko se i kako računa kao "beli Amerikanac"?

Američke projekcije o predstojećem popisu "plaše ljude"
Sabrina Tavernis
Datum: 01/01/2019

Popisivanje u SAD: Ko se i kako računa kao "beli Amerikanac"?

Džena Šenenfeld za Njujork tajms

VAŠINGTON – Grafika je bila preterana po standardima Američkog biroa za cenzus i pokazala je nezaobilazan trenutak u budućnosti Amerike: godinu 2044. kada će beli Amerikanci činiti manje od polovine populacije i kada će izgubiti status većine.

Predstavljanje ovih podataka uznemirilo je Keneta Privita, nekadašnjeg direktora Biroa. Na grafikonu je demografska promena izgledala kao igra koju beli Amerikanci gube i pomislio je da bi mogla da ima političke posledice.

Zbog toga je, posle objavljivanja izveštaja pre tri godine, organizovao sastanak sa Ketrin Valman koja je tada bila glavni statističar Sjedinjenih Država.

"Rekao sam joj da sam veoma zabrinut", kaže dr Privit, sada profesor javnih poslova na Kolumbiji. "Statistika je moćna. Ona nas opisuje kao zemlju. Ako kažete većina-manjina, to postane važna činjenica u nacionalnom diskursu", dodao je on.

U zemlji okupiranoj rasom, trenutak kada beli Amerikanci više neće činiti polovinu populacije fascinira mnoge.

Za bele nacionaliste to je neka vrsta sata koji odbrojava vreme do kraja rasne i kulturne dominacije. Za progresivce koji žele da skinu republikance sa vlasti, ta godina označava trenutak kada će, nadaju se oni, obojeni birači ustati i izabrati demokrate.

Mnogi akademici su vrlo uznemireni. Ukazuju na nedavno istraživanje koje pokazuje da podaci imaju moć da oblikuju percepciju. Nekima su zasmetale pretpostavke Biroa vezane za rasu a drugi se pitaju da li projekcija američke populacije uopšte ima svrhe u vreme brzih demokratskih promena kada se same kategorije menjaju.

Dženifer Ričeson, društveni psiholog sa Jejla, odmah ukazuje na rizik. Ona zna da je veličina grupe marker dominacije i da bi grupa koja se smanjuje mogla da se oseti ugroženo. Ona i koleginica sa Njujorškog univerziteta Morin Kreg su 2014. objavile istraživanje koje je pokazalo da su beli Amerikanci koji su čitali o rasnoj promeni pokazivali negativnija osećanja prema rasnim manjinama od onih koji nisu čitali. Takođe su više podržavali restriktivnu imigracionu politiku i tvrdili da će u budućnosti belci najverovatnije izgubiti status i biti mete diskriminacije.

Meri Voters, sociolog sa Harvarda, seća se da je bila šokirana istraživanjem.

"Pomislila sam: 'Vau, ove projekcije užasno plaše ljude'", rekla je ona. Neki istraživači se pitaju i da li su projekcije Biroa za cenzus tačne. Pitanje je, kažu oni, koga vlada smatra belim.

U predviđanjima Biroa za cenzus, ljudi mešanih rasa i etničke pripadnosti se vode kao manjina, kažu demografi. To je dovelo do potcenjivanja veličine bele populacije jer se mnogi Amerikanci kojima je jedan roditelj beo identifikuju kao belci ili delimično beli, navode oni.

Među Azijcima i Hispanosima, više od četvrtine njih se venčava s pripadnicima druge rase, pokazuju istraživanja Pju centra. Kod Azijaca rođenih u Americi taj broj je gotovo dvostruko veći. To znači da su ljudi mešanih rasa trenutno mala grupa – čine oko sedam posto populacije – ali da njihov broj stalno raste. Da li su ta deca bela? Da li su manjina? Da li su oba? Šta je sa njihovim unucima?

"Pitanje koje se tiče nas kao društva jeste da postoje svi ovi ljudi koji izgledaju kao belci, ponašaju se kao belci, venčavaju se kao belci i žive kao belci, pa šta onda znači biti belac", kaže dr Meri Voters. "Živimo u interesantno vreme, neodlučno vreme, kada snažne granice ne postoje."

U avgustu 2008. Biro za cenzus je tvrdio da će broj populacije nehispano belaca pasti ispod polovine populacije do 2042, ranije nego što se očekivalo.

"To je zaista upalilo fitilj", rekao je dr Douel Majers, demograf sa Univerziteta Južne Kalifornije. "Ljudi su poludeli."

Nisu samo beli nacionalisti zabrinuti zbog gubitka radne dominacije. Majers vidi kako progresivci, svesni da će se dokopati političke vlasti, postaju opčinjeni idejom bele manjine. Kaže da ih je teško zainteresovati za načine kako učiniti da ova promena bude manje strašna za uplašene bele Amerikance.

"To je takmičenje i naš dan je došao", rekao je on o njihovoj reakciji. "Želeli su da ih nadvladaju brojevima. To je sudbina demografije."

Majers je sa kolegom otkrio da negativne posledice čitanja o propasti belaca nestaju kada isti ljudi pročitaju kako bela kategorija raste pripajanjem multirasnih mladih kroz brakove.

Rasu je teško izračunati jer, za razliku od prihoda ili nezaposlenosti, to je društvena kategorija koja se menja sa promenama kulture, imigracijom i idejom genetike. Tokom 1910-ih i 1920-ih, kada su imigranti poslednji put činili tako veliki deo američke populacije, vođene su žestoke rasprave o kategorizaciji novopridošlica iz Evrope. S vremenom su imigranti iz istočne i južne Evrope prihvaćeni kao beli.

Razlog je taj što je rasa pitanje moći a ne biologije, kaže Čarls King, profesor političkih nauka sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu.

"Što ste bliži društvenoj moći, to ste belji", rekao je dr King, autor knjige o Francu Boasu, antropologu s početka 20. veka koji se protivio teorijama o rasnim razlikama. Jedna grupa kojoj nikada nije dozvoljeno da pređe na belu stranu jesu Afroamerikanci, rekao je on, što je dugogodišnja zaostavština ropstva.

Za Ričarda Albu, sociologa sa Siti univerziteta u Njujorku, projekcije Biroa za cenzus deluju kao rezultat zastarelog sistema klasifikacije. Biro klasifikuje kao ne-bele sve koji su mešovitog porekla.

"Podaci cenzusnog biroa iskrivljuju realnosti sa terena koje se tiču etničke i rasne pripadnosti", rekao je dr Alba. "Moguće je da nikada neće postojati društvo većina-manjina."

Biro za cenzus je u martu objavio nove projekcije, prepune podataka o budućnosti zemlje. Narednih decenija, starijih od 65 godina biće više nego dece, prvi put u istoriji. Broj dece mešanih rasa će se udvostručiti. Ali se sada ne pominje godina kada će broj belih Amerikanaca pasti ispod polovine populacije.

Kada su ga pitali o toj promeni, portparol Biroa za cenzus je rekao: "Vratili smo se činjenicama."

© 2018 The New York Times




Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.