NAUKA I TEHNOLOGIJA

Ova žena je kraljica Jupitera

Otkrivanje magnetnih tajni Jupiterovih meseca
Dejvid Braun
Datum: 04/12/2018

Ova žena je kraljica Jupitera

Margaret Kivelson je promenila upotrebu magnetometara na svemirskim misijama, učinivši od njih alatku za otkrivanje. Fotografija: Džena Šonenfeld za Njujork tajms

LOS ANĐELES – Podaci nisu bili ni približni onome što su dr Margaret Kivelson i njen tim fizičara očekivali.

Bio je to decembar 1996, i svemirska letelica „Galileo“ upravo je krenula sa Evrope, ledenog Jupiterovog meseca. Podaci poslati na Zemlju nagovestili su postojanje magnetnog polja oko meseca. Evropa ne bi trebalo da ima magnetno polje, ali eto njega tu – a čak nije ni u dobrom pravcu.

"Ovo je neočekivano", prisetila se da je rekla. "I predivno."

Biće to jedno od najznačajnijih u nizu iznenađenja koja će im prirediti ti meseci. Za tim ove naučnice, misija nije trebalo da bude toliko uzbudljiva. Magnetomer Kivelsonove nikada nije trebalo da promeni kurs svemirskog istraživanja.

Ali jeste. Kivelsonova i njen tim će uskoro dokazati da su otkrili prvi podzemni, slani okean na stranoj planeti.

Tokom 40 godina, dr Margaret Kivelson, profesor emeritus svemirske fizike na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, bila je aktivni deo gotovo svakog velikog Nasinog putovanja van pojasa asteroida.

Njen tim promenio je način na koji se magnetometri koriste na svemirskim misijama i učinio ih važnom alatkom za otkrivanja.

U poslednje vreme Margaret Kivelson radi na plazma instrumentu za „Evropa Kliper“, Nasino novo veliko putovanje do spoljnih ivica Sunčevog sistema. Lansiranje je planirano za 2022. a svemirska letelica će proučavati naseljivost Jupiterovog mesečevog okeana.

Ali priča počinje sa „Galileovim“ neobičnim susretom sa Jupiterovim mesecima. Misteriozna Evropa, kako se ispostavilo, radi stvari na svoj način.

"Smislili smo mnogo loših ideja", rekla je profesorka Kivelson. Godinama posle prvog preleta, pronašli su odgovor.

Margaret Kivelson je rođena u Njujorku 1928. Otac joj je bio fizičar, majka učiteljica. Pohađala je Harvard "u vreme kada se fizika smatrala za najuzbudljiviju nauku. Odmah posle Drugog svetskog rata", rekla je. "Fizičari su spasli svet atomskom bombom i radarom. I iznenada su ljudi počeli da primećuju da fizika nije samo predivna fundamentalna disciplina već je i vrlo korisna."

Otišla je na UCLA 1967. i ubrzo je postala poznata u krugovima svemirskih fizičara zbog svog teorijskog rada na nekim od fundamentalnih ideja u ovom polju.

Galileo“ je ušao u orbitu oko Jupitera 1995. noseći magnetometar koji je predložila profesorka Kivelson. Prvo veliko otkriće njenog tima bilo je interno magnetno polje na Ganimedu, Jupiterovom najvećem mesecu.

Onda su usledili susreti Evrope i „Galilea“.

Geolozi su podozrevali da je na ledenom mesecu nekada postojao podzemni okean, ali nisu znali da li i dalje postoji ili je potpuno zaleđen. To bi ostala misterija da nije bilo podataka dobijenih preko „Galileovog“ magnetometra.

Margaret Kivelson i njen tim pretpostavili su da će, dok Evropa ide kroz Jupiterovo magnetno polje, struje prolaziti kroz sprovodnik ispod površine meseca, stvarajući minijaturno magnetno polje okrenuto nasuprot Jupiterovom polju.

Hipoteza nije bila konačna jer je postojala mogućnost da Evropa ima sopstveno magnetno polje.

Zato što je Jupiterov magnetni ekvator nakrivljen 10 stepeni, ponekad je Evropa iznad a ponekad ispod njega. Timu su bila potrebna merenja kada je Evropa na drugoj strani krivine.

Ako magnetno polje meseca menja pravac, to bi značilo da je polje indukovano Jupiterom – i da stoga ima interni sprovodnik. Jedina stvar koja bi to mogla da objasni bio bi podzemni, slani okean.

Kivelsonova je ubedila vođe projekta „Galileo“ da prođu pored Evrope u određenom trenutku – što nije mala stvar s obzirom na ograničene mogućnosti letelice koja je letela na pozajmljenom vremenu. Uspela je i u januaru 2000. preletom su potvrđena predviđanja njenog tima: dobijen je definitivan dokaz o postojanju okeana.

"To je jedno od fundamentalnih otkrića u svakoj planetarnoj nauci", kaže dr Luiz Prokter, direktor Lunarnog i planetarnog instituta u Hjustonu, Teksas. "To je podstaklo pravu revoluciju", dodala je ona.

Dr Robert Papalardo, naučnik na Nasinoj misiji „Evropa Kliper“, kaže da će ovo otkriće imati posledice po ceo solarni sistem.

"Zaista se nagnulo klatno ka mogućnosti postojanja okeana u zaleđenim svetovima", rekao je on. "Brzo smo prešli od ‘možda’ do ‘gotovo sasvim sigurno’, do ‘gde još?’ To je brz prelaz, s obzirom na to da termin ‘okeanski svet’ nije tada ni postojao. Sada je to klasa, zahvaljujući Mardžinom fundamentalnom radu."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.