UMETNOST I DIZAJN

Kvantna fizika kao inspiracija za superherojski film

Kako je nauka uticala na „Ant-Mana“ i druge hitove
Darin King
Datum: 20/07/2018

Kvantna fizika kao inspiracija za superherojski film

Nauka je oblikovala podatomski svet filma „Ant-Man and the Wasp“. Fotografija: Marvel

Nekoliko meseci pre nego što je počela produkcija novog nastavka filma „Ant-Man and the Wasp“, režiser Pejton Rid je sa gomilom scenarista, umetnika i produenata sedeo u kancelarijama Marvel studija u Burbanku, Kalifornija i slušao kvantnog fizičara koji im je objašnavao nauku iza izuzetnog smanjivanja.

Prisetivši se nedavno tog sastanka, kvantni fizičar Spiridon Mikalakis sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju kaže da je opisao podatomski svet kao „mesto beskrajnih mogućnosti, alterntivni svet gde zakoni fizike i sile prirode kakve poznajemo nisu kristalizovani“. On je imao predloge kako bi to trebalo da izgleda na filmskom platnu: „Prelepe boje koje se konstantno menjaju kako bi odrazile privremenost“.

Producent filma Stiven Brusar kaže: „Nisam potpuno siguran da sam sve shvatio ali smo dobili interesantne ideje u vezi toga kako bi to mesto trebalo da izgleda“.

U prvom filmu „Ant-Man“ (2015), naslovni junak, koga je igrao Pol Rad, ovladava sposobnostima da se smanji na veličinu Tik Taka pod vođstvom naučnika Henka Pima (Majkl Daglas) i njegove ćerke Houp van Din (Evanđelina Lili). „Kada si mali, energija je kompresovna“, kaže Houp skotu. „Ti tako imaš snagu čoveka od 200 kila iza pesnice koja je sto puta manja od inča. Ti si kao metak“.

Ako objašnjenje gustine molekula deluje kao neobičan izbor za montiranje filma o superherojjima, pokazuje na način kako je nauka uticala na „Ant-Man“ filmove.

U „Ant-Man and the Wasp“ koji je počeo da se prikazuje u svetskim bioskopima 6. jula, Houp preuzima identitet isto tako malene Ose, jedan lik pati od (izmišljenog) stanja koje se zove „molekularni neekvilibrijum“. Druga dva se spajaju sa velike distance na nalin na koji to čestice zaista rade u kvantnom sprezanju. Tu je i priča o vremenskim vorteksima i tardigradnim poljima a Lorens Fišburn drži tehnički razumljivo predavanje o nečemu što se zove kvantna nekoherencija.

I da, likovi se smanjuju toliko da odlaze u kvandni svet nazvan po i zasnovan na naučnoj realnosti gde zakoni klasične fizike ne važe.

„Marvel se zaista potrudio da u sve uklope stvarnu, zanimljivu nauku“, rekao je dr Mikalakis. „Mislim da su shvatili da toliko nauke liči na naučnu fantastiku“.

Mikalakis je bio konsultant i na prvom „Ant-Man“ filmu kao i na „Spajdermenu“ (2017) i „Kapetanu Marvelu“ koji u bioskope stiže 2019. Ubedljiva nauka je ove godine imala veliku ulogu u filmovima poput „Kapije vremena“ (uz pomoć kosmologa Stefona Aleksandera“, „Anihilacija“ (genetičr Adam Raderford) i „Svet iz doba jure: Uništeno kraljevtvo“ (paleontolog Džek Horner).

Dr Mikalaki se nada da će njegov posao zaintrigirati mlade gledaoce. „Kada pričate o dometima nauke, najzabavniji način je preko superheroja“, kaže.

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.