SVET DANAS

Danska proteruje "nepoželjne" migrante

Vlada desnog centra i desničarske Danske narodne partije saopštila je krajem protekle godine da je rešeno da se na ostrvo Lindholm preseli stotinu ljudi
Piše: Martin Selso Sorensen / The New York Times International Report
Datum: 18/01/2019

Danska proteruje "nepoželjne" migrante

Inger Stejberg, ministarka za imigraciju, kaže da su migranti “nepoželjni u Danskoj, i da će to i osetiti” Foto: Emanuel Dinon/AFP – Getty Images

Danska planira da najnepoželjnije došljake u svojoj zemlji smesti na malo, odsečeno ostrvo na kojem se trenutno nalaze laboratorije i krematorijumi centra za istraživanje bolesti životinja.

“Oni su nepoželjni u Danskoj i osetiće to”, napisala je na svom Fejsbuk profilu danska ministarka za imigraciju Inger Stejberg.

Vlada desnog centra i desničarske Danske narodne partije saopštila je krajem protekle godine da je rešeno da se na ostrvo Lindholm preseli stotinu ljudi. Tamo će biti poslati stranci koji su osuđivani, a koji ne mogu da se vrate u svoje zemlje, od kojih je većini odbijen zahtev za azil.

Ostrvo koje se prostire na sedam hektara, u Baltičkom moru, nalazi se na oko tri kilometra od obale. Ukoliko se stranci ne jave svakog dana policiji na ostrvu, sačekaće ih zatvor.

Sporazum o selidbi migranata podrazumeva ulaganje od 115 miliona dolara u period od četiri godine u imigrantske ustanove na ostrvu koje bi trebalo da budu otvorene 2021. godine.

Ministar finansija Kristijan Jensen ističe da ostrvo nije zatvor, ali dodaje da ko god bude bio premešten tamo, moraće i da spava na ostrvu.

Luiz Holk, zamenica izvršnog direktora Instituta za ljudska prava u Danskoj, kaže da će njena organizacija “vrlo pomno” nadgledati situaciju zbog eventualnog kršenja međunarodnih obaveza Danske. Pravni stručnjaci navode da je prerano za procenu hoće li ostrvo Lindholm poštovati međunarodne konvencije o ljudskim pravima.

Ovaj plan u skladu je sa vladinom politikom motivisanja migranata kojima je odbijen azil da napuste zemlju tako što će im zagorčati život. Tražiocima azila sa krivičnim dosijeom nije dozvoljeno da rade, a onima kojima je odbijen zahtev za azil, a koji se ne mogu deportovati, dnevni prihodi ne prelaze 1,20 dolara.

Bivša ministarka za imigraciju Birte Ren Hornbeh nazvala je projekat “šalom”.

“Ništa neće ispasti od tog predloga”, napisala je u kolumni za novine.

Većina stranaca kojima je odbijen azil ne mogu se deportovati zbog straha od nasilja ili progona, ili zato što zemlje iz kojih su došli odbijaju da ih prime nazad.

Premijer Lars Loke Rasmusen kaže da cilj vlade više nije da izbeglice integriše u društvo, već da im ponudi mesto za boravak dok se ne otvori mogućnost da se vrate u zemlje iz kojih su došli.

“Nije lako reći im da idu kući ako su se već smestili ovde”, rekao je na skupu svoje stranke u novembru. “Ali to je moralna stvar. Ne treba da od izbeglica napravimo imigrante.”

© 2018 The New York Times

TEKST IZ NOVOG BROJ NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 17. JANUARA


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.