AMERIKANA

Da li je Tramp spreman na "dil" sa demokratama: Ne bi mu bilo prvi put da promeni stav

Predsednik koji je pretio nuklearnim ratom lideru Severne Koreje a potom iznosio izjave ljubavi, mogao bi lako da se prestroji u nekoga ko pregovara sa Demokratskom strankom
Datum: 07/11/2018

Da li je Tramp spreman na "dil" sa demokratama: Ne bi mu bilo prvi put da promeni stav

Tanjug/AP

Predsednik SAD Donald Tramp će se sledećeg jutra probuditi u ekstremno promenjenom političkom okruženju, pošto će biti suočen sa dvogodišnjim ratom dve partije u Predstavničkom domu koji će voditi demokrate uz mogućnost da mu "izdaju" sudski poziv kao i da blokiraju njegove zakonodavne akcije.

Po prirodi otvoren za borbu, predsednik SAD će biti u situaciji da bira između eskalacije sukoba koji je urušavao Vašington prethodnih godina i pokušaja da pronađe neku vrstu pomirenja što je retko bio slučaj u toku dosadašnjeg mandata.

Tramp je u danima uoči glasanja pokazivao znake da bi mogao da omekša u budućnosti, mada njegovo pomeranje kao bipartizmu i saradnji zapravo nikada nisu dugo trajali.

Pošto njegova stranka više ne drži sve nivoe vlasti u Vašingtonu, više neće moći da zaobilazi opoziciju ako želi da se prioriteti sa njegove agende zaista i sprovedu u zakonodavnom procesu.

I jedanko važno, neće više imati republikansku većinu koja će ga čuvati od istraga koje demokrate tako jarko žele da sprovedu.

Novi Predstavnički dom će mnogo dublje ulaziti u pitanja njegovih ličnih i političkih odnosa, tražiće poreske prijave koje je tajio, još dublje će ući i pitanje bilo kojih njegovih veza sa Rusijom i bilo koje vrste sukoba interesa.

U najekstremnijem slučaju, demokratski Predstavnički dom bi potencijalno mogao da zapreti impičmentom u zavisnosti od rezultata istrage specijalnog istražitelja Roberta Milera koji se nije oglašavao tokom kampanje, mada su partijska vođstva prilično oprezna kada je takva mogućnost u pitanju.

"Administracija će biti pod povećanim nadzorom i moraće da polaže odgovornost demokratskom Predstavničkom domu", rekao je bivši kongresmen Tom Dejvis, republikanac iz Virdžinije. "Tražiće više istraga i sudskih poziva. Medeni mesec je gotov. Glasači su odabrali da predsedeniku ispostave račun umesto da mu ispišu blanko ček."

Tramp je treći predsednik zaredom koji je doživeo udarac na "midterms izborima". Demokrate Bila Klintina su 1994. izgubile oba doma Kongresa, republikanci Džordža Buša Juniora su izgubili oba doma 2006, a Barak Obama i njegove demokrate su izgubili Predstavnički dom 2010. i Senat 2014. godine.

Ali, Klinton i Obama su uspeli da prežive taj udarac i obezbede reizbor na sledećim predsedničkim izborima, što upućuje da je politički korisno imati opoziciju. Tramp se do sada u politici osećao komforno i imao samopouzdanja kada je imao neprijatelja s kojim će da se odmerava.

"Proces aktiviranja sudskih poziva i istraga će biti težak", rekao je Mark Šort bivši Trampov direktor Bele kuće za zakonodavstvo. "Ali, verovatno ne postoji ništa što bi više pomoglo predsednikovom reizboru nego da ima Nensi Pelosi kao predsednika Predstavničkog doma."

Nekadašnji demokratski kongresmen iz Njujorka Stiv Izrael, kaže da su rezultati "i ovakvi i onakvi" za predsednika.

"Sa demokratskom većinom, ima šta mu je potrebno za kampanju 2020, ali nijedan predsednik ne želi da druga stranka ima mogućnost aktiviranja sudskih poziva - a naročito ne ovaj predsednik.

Tramp je kampanju za ove izbore nazvao referendumom o njegovom mandatu, govorio je pristalicama da glasaju za republikance kako bi se nastavila njegova politika i kako bi ga sačuvali od impičmenta.

Jasno je stavio do znanja da bi pobeda predstavljala njegov lični uspeh, a istovremeno je rekao da poraz republikanaca ne bi bio njegov poraz.

Istakao je da je istorija protiv njega, jer većina predsednika doživi da njihova stranka izgubi mesta u Kongresu na "midterms izborima", pokušavajući da napravi otklon od posledica koje bi mogle da dođu sa porazom.

Imao je poentu. Na 39 "midterms izbora" od 1862. godine, stranke koje su imale predsednika u Beloj kući su 35 puta uzgubile Predstavnički dom, a Senat 24 puta.

S druge strane, Trampo je pošteđen najgoreg ishoda pošto je Republikanska stranka zadržala Senat, što mu omogućava da i dalje potvrđuje sudije i izbore za druge funkcije.

Senat će najverovatnije da blokira svaki neprijateljski zakon koji bi demokratski Predstavnički dom mogao da usvoji, čime će izbeći opciju da predsednik koristi veto.

Ali i udar koji su republikanci doživeli na izborima za guvernerska mesta bi mogao da zakomplikuje Trampovu kampanju za reizbor. Demokrate su zauzele Trampova utvrđenja u državama poput Kanzasa i Mičigena koje je predsednik osvojio pre dve godine, a upravljanje demokrata ovim državama bi moglo da oteža da to ponovi 2020. godine.

Gradonačelnik Čikaga Emanuel Ram, bivši demokratski kongresmen i šef kabineta Baraka Obame, kaže da je uspeh demokrata u Predstavničkom domu i trkama za guvernere loša poruka predsedniku u trenutku kada je nezaposlenost 3,7 odsto, skoro najniže u poslednjih pola veka.

"Ne bi bilo logično da demokrate pobede", rekao je Emanuel. "Činjenica je da je ovo plavi talas sa crvenim potpisom."

Demokrate, dodao je on, su izgradile "metropolsku većinu", okupili su glasače iz urbanih delova i predgrađa što će otežati Trampu da osvoji novi mandat.

Kako će se predsednik oporaviti, ako do toga dođe, možda će postati jasnije u danima i nedeljama koje predstoje kada prestroji svoj kabinet i odluči da li će nastaviti predstavu sa odlazežim republikanskim Kongresom oko novca potrebnog za ispunjenje njegovog obećanja o izgradnji zida na južnoj granici, pošto je malo verovatno da će mu ta sredstva biti dostupna kada demokrate formalno preuzmu Predstavnički dom u januaru.

Istraga o ruskom mešanju u izbore 2016. godine je pauzirana tokom kampanje, ali bi uskoro mogla da se približi kraju, što bi moglo da ga izazove da na pteze poput zatvaraja istrage ili otpuštanja istražitelja Milera. Bilo kakav potez te vrste bi zapalio Vašington i potencijalno isprovocirao Predstavnički dom da iskoriste svoja ovlašćenja.

Ipak, Tramp je fleksibilnija politička figura od mnogih, sposoban je da promeni svoje pozicije beu straha da će to izgledati nedosledno, i kao rezultat, on bi u teoriji mogao da krene putem saradnje sa demokratama, uprkos riziku da bi to moglo da razljuti njegove republikance.

Predsednik koji je pretio nuklearnim ratom lideru Severne Koreje a potom iznosio izjave ljubavi, mogao bi lako da se prestroji u nekoga ko pregovara sa Demokratskom strankom.

"Pozitivno za Trampa u pobedi demokrata je što omogućava komprimise u rešenjima oko recepta za lekove i infrastrukture", rekla je Sara Fagen, nekadašnji politički direktor Bele kuće za vreme Buša Juniora. "Ali to će značiti i da će članovi njegove administracije trošiti mnogo, mnogo sati na istrage i odgovoarajući u ispitivanjima po sudskim pozivima."

Tramp takođe zadržava ovlašćenja u spoljnoj politici, kao i drugi predsednici tokom sukoma sa Kongresom, i on u petak odlazi na vikend u Pariz, gde će sa drugim svetskim liderima obeležiti 100. godišnjicu kraja Prvog svetskog rata.

Stiv Izrael kaže da sukob nije jedini ishod i da to zavisi od načina na koji predsednik odgovori na promenu u Kongresu.

"Verujem da ovde postoji skrivena prilika", rekao je. "Demokrate u Predstavničkom domu i u Senatu mogu da izađu sa predlogom zakona o investicijama u infrastrukturu i smanjenju cena lekova po receptu, što su dva pitanja za koje se on zalagao u kampanji.

"Ako pristane na dogovor", dodao je, "marginalizovaće republikanski Senat gde oni brane 20 mesta na seldećim izborima. Ako ne pristane da dogovor, nema sa čim da nastupi. Kako god, volan je u rukama demokrata."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.