SVET DANAS

Broj uspešnih terorističkih napada na Zapadu jenjava. Zašto?

Broj žrtava u jednom napadu je sa 130 koliko ih je bilo 2015, pao na 86 žrtava 2016, odnosno 22 žrtava 2017.
Rukmini Kalimači
Datum: 20/10/2018

Broj uspešnih terorističkih napada na Zapadu jenjava. Zašto?

Policija ima više uspeha u sprečavanju napada. Fotografija: Pjer Terdžman za Njujork tajms

Činilo se da napadi idu jedan za drugim: 130 mrtvih u koncertnoj dvorani Bataklan i na ulicama Pariza. Osamdeset šest pregaženih na istorijskoj promenadi u Nici. Dvadeset dvoje ubijeno na koncertu Arijane Grande u Mančesteru.

Od uspona Islamske države 2014. službe reda i zakona muku muče da zaustave beskrajan niz zavera. I tek sada je kadenca usporila.

Napadi Islamske države na Zapadu drastično su opali 2018. u poređenju sa prethodne četiri godine, prvi put od 2014, iako pokušaji napada ne jenjavaju.

Razlika je u tome, kažu analitičari, što policija ima više uspeha u sprečavanju napada.

Islamska država ili ISIS izvela je 14 uspešnih napada u Evropi i Severnoj Americi 2015, 22 napada 2016, i 27 napada 2017, pokazali su podaci Programa o ekstremizmu sa Univerziteta Džordž Vašington u Vašingtonu. Ali u prvih osam meseci ove godine izvedena su svega četiri.

Skala napada je takođe pala. Broj žrtava u jednom napadu je sa 130 koliko ih je bilo 2015, pao na 86 žrtava 2016, odnosno 22 žrtava 2017. Do sada u 2018, najviše žrtava bilo je u napadu u supermarketu u Trebu, u Francuskoj, gde je napadač ubio troje ljudi u martu.

Islamska država je izgubila 99% zemlje koju je nekada držala u Iraku i Siriji. Neki analitičari su pad aktivnosti povezali sa gubitkom teritorije. Ali je broj pokušaja napada u Evropi ostao nepromenjen, pokazuju podaci Centra za analizu terorizma iz Pariza.

Elektronsko nagledanje imalo je presudan značaj. Bezbednosne službe su uspele da se infiltriraju u onlajn univerzum Islamske države, kažu analitičari, vrebajući u čet sobama Telegrama, šifrovane platforme za slanje poruka koju grupa koristi.

Sa svakim hapšenjem, vlasti su plenile mobilne telefone i elektronske uređaje pripadnika grupe, skidale kontakte i proučavale njihove četove, iskoristivši hapšenje da otkriju čitave mreže. Kako je broj napada počeo da jenjava, broj hapšenja je porastao. Tokom 2014. bilo je 395 hapšenja vezanih za terorizam. Tokom 2016. i 2017. bilo ih je više od 700.

Alagi Turej, 21-godišnji Gambijac, stigao je do obale Italije prošle godine i ponuđen mu je smeštaj u izbegličkom centru u Pocuoliju. Kupio je novi Samsungov telefon i instalirao aplikaciju Telegram. Snimio je i aploudovao video zakletvu vernosti lideru ISIS-a Abu Bakru el Badgadiju.

Poslao je snimak hendleru u Libiji koji mu je rekao da "uđe u auto i pregazi ljude".

Zavera je počela da se otkriva kada su italijanske vlasti dobile informaciju da bi autor snimka mogao da bude u Napulju. Upali su u izbeglički centar i uporedili nameštaj sa onim sa snimka. Onda su otkrili Tureja i danima su ga pratili da bi utvrdili da li je sam ili deo šire mreže.

Deset dana posle snimanja snimka, Turej je uhapšen po izlasku iz džamije u gradu Likola. Tokom ispitivanja, tvrdio je da je zakletva "šala" i da on ne zna da vozi.

Istražitelji su mu onda pokazali poruku sa WhatsAppa koju je poslao prijatelju u Gambiji dva dana posle zakletve.

"Ne zaboravi da se moliš za mene", napisao je. "Imam misiju."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.