Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Zagrli Engleza u sebi

Čekam finiš Premijer lige, maštam o dokovima Liverpula i kišnoj noći u Tranmeru, namigujem Engleskinji koja se sa Exita dovukla u Beograd i ulicom zviždim "Rule, Britannia". Sod off, hejteri
Piše: Marko Prelević
Datum: 16/03/2016

Zagrli Engleza u sebi

Foto: Profimedia

Onomad je vlada Njenog kraljevskog visočanstva, usprkos pisaniju predsednika Srbije i pretnjama ruskog veta i kineske opstrukcije, gurala onu rezoluciju o Srebrenici u UN. Trajala je furtutma danima, i ne bi bilo nelogično reći da je i doprinela napadu na premijera Srbije nadomak mezarja u Potočarima. Potom je došlo finale Vimbldona gde se zdušno navijalo protiv Novaka Đokovića. Ne toliko ni za Federera, ljubimca All England Cluba, koliko protiv Srbina. 

Bio je to okidač za jadne naslove u novinama i na portalima, poput "Nole se osvetio Englezima za nepravednu rezoluciju", kao da je majstor s reketom u ruci, dok je merio da li će ritern da zavitla u telo rivala, baš mislio o Srebrenici, Ist riveru i ostalim lokalitetima koji jednog sportistu, makar on bio i najbolji na svetu, makar bio i Srbin, ne treba da zanimaju. Isti portali nisu našli za shodno ni da brišu komentare koji su najotvorenije psovali Engleze i druge Britance (Škote uglavnom štedimo, Škote volimo). Te su ružni, bledunjavi, degenerici, huligani, i tako redom. I naravno citati, izmišljeni ili pravi, Nikole Pašića, Draže Mihailovića, Bernarda Šoa, Dizraelija, Megi Tačer...

Dobro, bilo je i onih malo inteligentnijih, koji su u potrazi za istorijskim nerazumevanjem dve nacije citirali "srpskog Engleza" Borislava Pekića: "Za Engleze je Srbin ili Bugarin na Dardanelima bio Rus, a Rus na moreuzima za londonsku vladu - istorijska mora."

Naporno mi je svakako bilo naglas ovih dana, kada dolazi i princ Čarls, da kažem koliko volim Engleze. Njihovu kulturu, humor, sport, muziku. A volim sve to, baš kao i isti oni koji ostavljaju zlokobno-brutalne komentare po internetima.

U tome, valjda, i leži razlog za ovoliku negativnu reakciju Srba na ono što percipiraju kao englesku "mržnju". Nije lako kad te "mrzi" onaj na kojeg se ugledaš, onaj čijim se vicevima smeješ, onaj u čiji si se fudbal zaljubio devedesetih, toliko da je ovaj ubogi domaći skoro prestao da te zanima. A mi smo svi odrasli na Zapadu, iako smo rođeni u socijalističkoj zemlji: naš način života, stil i pop kultura, naše flertovanje i udvaranje, sve je to, sorry baćuške, bilo zapadno. Maštali smo o Trafalgar skveru, ploče smo donosili direktno iz Londona, zapatili virus panka dok gvozdena zavesa još nije ni počela da rđa i stavljali duple igle na majice na kojima smo varikinom pisali "ono A".

Priznajem, volim Stivena Džerarda više nego što sam ikada voleo ijednog Zvezdinog igrača - sem Piksija i Deja Savićevića, no to je bilo u jednoj drugoj Zvezdi, u jednoj drugoj državi, u jednom drugom životu - i teže mi pada 1:6 na vetrovitom Britanija stadionu u Stouku nego 0:1 na našoj Marakani...

Sećam se, gotovo u dan, prvog puta kada sam odgledao neku utakmicu Premijer lige, napred su bili Fauler i Kolimor, iza njih Barns i šmeker Džejmi Rednap, s klupe je ušao Ijan Raš; mogu i da vratim film tačno u trenutak kada sam prvi put čuo Blur na nekom satelitskom kanalu - tek nešto kasnije ću shvatiti da je i od njih i od Oasis bolji Džarvis Koker, još kasnije da nikada neće biti muzike kao one koju su stvorili Džon, Džordž, Ringo i Pol ili Džo, Pol, Mik i Toper; "Autostoperski vodič kroz galaksiju" i Teri Pračet obojili su mi detinjstvo u magiju; Pajtonovci su mi izlizali video-rikorder; toliko godina docnije i dalje pamtim fore iz "Nepristojnih ljudi" i "Couplinga", o "Mućkama" da ne govorimo, njih zna svako na Balkanu...

I nije ta ljubav prema njihovoj pop kulturi prestala, tako je i danas, kada su serije odnele šnjur: nije napravljena bolja parodija političke scene od "The Thick of It" u kojoj je Piter Kapaldi glumčina, a ove godine, od svih američkih blokbastera za male i sve veće ekrane, mene je oduvao samo BBC-jev "Wolf Hall", o burnom životu Tomasa Kromvela...

Zato me baš briga za prave ili izmišljene citate. I za rezolucije i za vašu istoriju, stavite je, što bi rekli na Ostrvu, tamo gde Sunce ne sija. Ne marim ni za Tonija Blera i Alistera Kembela. Ni za zvižduke Novaku tih posh Londonaca na Vimbldonu.

Čekam novu sezonu Premijer lige, maštam o dokovima Liverpula i kišnoj noći u Tranmeru, namigujem Engleskinji masne kose koja se sa Exita dovukla u Beograd u papučama i ulicom zviždim "Rule, Britannia". Sod off, hejteri.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.