Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

Upoznao je suprugu u Beogradu, napisao bi roman o Srbiji: Šta nam je ispričao Metju Palmer, američki diplomata koji je došao na mesto Hojta Jia

Metju Palmer koji je danas došao u zvaničnu posetu Beogradu, 2014. godine kao diplomata u ambasadi SAD u Beogradu objavio je roman. Tim povodom dao je zanimljiv intervju za Nedeljnik
Datum: 05/04/2018

Upoznao je suprugu u Beogradu, napisao bi roman o Srbiji: Šta nam je ispričao Metju Palmer, američki diplomata koji je došao na mesto Hojta Jia

Foto Tanjug

Vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer - ili kako su ga mediji krstili "naslednik Hojt Jia" - ima povezan je sa Srbijom, mnogo dublje od jedne zavnične posete u kojoj se susreo sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. 

U Beogradu je on svakako više od pukog "naslednika Hojta Jia". Veteran Službe za inostrane poslove SAD, sa dvadeset godina iskustva, između ostalog, pre nekoliko godina je bio na položaju političkog savetnika ambasade SAD u Beogradu.

"Upoznao sam svoju suprugu Danicu, bivšu Damjanović, u Beogradu pre nekoliko godina. Iako je ona rođena u Beogradu, porodica Damjanović ima korene u Crnoj Gori. Imamo kuću u Dobrim Vodama kod Bara gde provodimo veći deo leta", odgovorio je 2014. godine na pitanje podgoričkih Vijesti, kakve su mu veze sa Crnom Gorom.

Te 2014. godine, Metju Palmer je dao intervju i za Nedeljnik. Više se tih meseci u javnosti pujavljivao u funkciji romanopisca, nego prekaljenog karijernog diplomate.

Njegovo delo "Američka misija" objavljeno je kod nas u izdanju Lagune, a reč je priči koja prati sprovođenje takozvanog Kimberlijskog postupka, kojim se sa tržišta sklanjaju ozloglašeni "krvavi dijamanti".  Nije reč ni o memoarima ili zapisnicima sa misija, već o pravom romanu. 

Ostavio je tada utisak netipičnog diplomate. Nasmejan i spreman za šalu. Inače, govori srpski jezik.

Pitali smo ga tada kada bi pisao roman smešten u Srbiji, kako bi izgledao zaplet, i ko bi bio glavni zlikovac.

"Nemam pojma ko bi bio zlikovac, ali bez sumnje bi glavni junak bio iskusni, ali i dalje mladoliki i šarmantni američki politički savetnik. Ljubavna priča bi se vodila oko njegove prelepe i briljantne žene, Srpkinje, sa kojom je već 18 godina. Njihovo dvoje talentovane dece bi se često pojavljivali u romanu. Sem toga, otvoren sam za sve predloge", rekao je tada.

Pitali smo ga i da nam na osnovu dvodecenijskog iskustva opiše "američke interese" u nekoliko reči, posebno u zemljama u razvoju.

"Prosperitet, stabilnost, demokratija, vladavina prava, poštovanje osnovnih ljudskih prava. Sve to je lako reći, ali to je neverovatno kompleksan i ambiciozan zadatak", rekao je Metju Palmer za Nedeljnik.

Foto Tanjug
Foto Tanjug

 

 

O romanu "Američka misija" - priča o pripadniku Službe za inostrane poslove SAD u Kongu - rekao nam je:

"Sigurno je bilo dosta mašte. 'Američka misija' je roman, kratko i jasno. Moja osnovna ideja bila je da ispričam jednu zanimljivu priču sa dobrim likovima. Ono što je, pak, i istinito i tužno, jeste kulisa priče, tragedije po imenu Demokratska Republika Kongo. Milioni su stradali u skoro dvadesetogodišnjem sukobu, bilo direktno u ratu ili usled bolesti i neuhranjenosti. To je priča koja ne dobija onoliko pažnje koliko bi trebalo i nadam se da će 'Američka misija' ohrabriti ljude da saznaju više o onome što se događa u Kongu, da se razbesne i da odluče da nešto preduzmu".

Diplomate su u romanu prikazane bez mnogo ulepšavanja, mada unekoliko "poštenije" i iskrenije nego što ljudi očekuju. Šta su mu kolege rekle za taj roman?

"Iz ovih ili onih razloga, diplomatija je opterećena nezasluženom (i, po meni, nefer) reputacijom da je nepoštena. Klasična definicija kaže da je diplomata 'dobar čovek kojeg šalju u inostranstvo da laže u korist svoje zemlje'. A ništa ne može da bude dalje od istine, barem sudeći po mom iskustvu. Naravno, mi diplomate smo pažljivi sa jezikom. To nam je osnovni alat i pažljivo biramo reči, posebno kada govorimo u javnosti. Ali smo u privatnim razgovorima tipično direktni i iskreni, i govorimo iskreno. Jer, kada vaš sagovornik proceni da vaša reč ne vredi mnogo, postajete beskorisni. To ne znači da se lično slažem sa pozicijama koje zastupam. Ja govorim u ime Sjedinjenih Američkih Država, i kada zastupam američku politiku, počinjem rečenice sa 'Moja vlada veruje...' To ono što dolazi kasnije čini tačnim i korisnim za mog sagovornika. Moji lični stavovi su samo moji lični stavovi, i oni nisu važni za razmenu mišljenja između Amerike i predstavnika domaće vlade, u ovom slučaju srpske.

Što se tiče reakcija mojih kolega, one su bile veoma pozitivne. U popularnoj kulutri, diplomate nemaju neki preveliki ugled. Filmovi uzdižu vojnike i špijune. Veoma retko ćete videti neki popularan film ili knjigu u kojima je diplomata pravi heroj. Skoro da i ne postoje. Možda je najbliži tome bio Gregori Pek u 'Predskazanju'. On tamo, sećate se, igra američkog diplomatu na zadatku u rimu, i prevari svoju ženu kako bi podizala Antihrista. To nije baš nešto na šta bi se trebalo ugledati...", rekao je.

U njegovom romanu su razlike između dobrih i loših momaka prilično nevidljive. Baš kao i u životu. U Srbiji često mislimo da smo nepravedno optuženi kao loši momci za sve što se događalo devedesetih, i da je u tome bilo dosta američkih zasluga. I o tome smo pitali za mišljenje Metjua Palmera - kako da se ponovo izgrade dobri odnosi Srbije i Amerike?

"Iz moje perspektive, odnosi između SAD i Srbije su već odlični. Devedesete su bile davno, a mi Amerikanci smo uvek više zainteresovani za budućnost, nego za prošlost. Srbija je odlučila da želi da pristupi Evropskoj uniji, a mi mislimo da je to odlična ideja i podržavali smo već nekoliko vlada koje idu ka tom cilju. Srbija je prelepa zemlja koja ima mnogo toga da ponudi svetu. Što se reputacije tiče, vašu zastavu trenutno nose ljudi poput Novaka Đokovića i Ane Ivanović. Teško da može bolje od toga", rekao je Palmer.

Foto Tanjug
Foto Tanjug

 

 

Govorio je i o odnosu sa ocem, čuvenim romanopiscem. Pitali smo ga da li je on uticao na njegov stil ili mu je rekao da je bolje biti diplomata nego pisac.

"On je želeo da budem doktor. Ali, podržavao me u svemu što sam radio. Moj je otac imao ogroman uticaj na mene - bilo kao pisca, bilo kao profesionalca, ili kao na oca, pošto sam i to. Dok sam odrastao, tokom večere bi se razgovori često vodili o razvijanju likova, zapletu, i onome što je Alfred Hičkok nazivao 'Mekgafin' - mehaničkog elementa koji nosi priču i motiviše junake i zlikovce da krenu jedni na druge. Kao što je Hičkok sam rekao: 'U krimi-pričama to je ogrlica; u špijunskim su to novine.' Sve to sam naučio od oca, tako da sam znao u šta se upuštam kada sam odlučio da napišem roman. On je, kao i uvek, bio stoprocentno uz mene.

Jedna od najvećih želja i najvećih radosti bila mi je pomisao da ćemo otac i ja moći zajedno da idemo na turneju na kojoj bismo predstavili svoje romane. Od obale do obale, od knjižare do knjižare. Nažalost, moj otac je preminuo u oktobru prošle godine, dok se vraćao sa safarija u Africi. Nedostaje mi svakog dana", rekao je Palmer tada.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



neidealni
06.04.2018 - 07:33
a tek frizura iz profila
Skoro pa dobra dusa poslana od Boga da oraspolozi u depresiju uronule Srbe. Sama divota od clanka i covjeka. Sve zna sto bi Srbi i Srbija trebali, a ja mislim da nebi bilo lose te njegove Dobre Vode pokraj Bara, a Bar nije daleko ni od Albanije, ni od Kosova da se prikljuce Kosovu ili Albaniji. Pa bi on mogao uzivati u zemlji za koju se zalaze.