Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Trampova pobeda je prva američka kontrarevolucija

Juče je žestoko uzvratila Amerika prošlosti, Amerika uplašenih sredovečnih i starih, Amerika belaca, Amerika koja od dokumenata ima samo vozačku dozvolu, Amerika provincija, Amerika dubokog juga i srednjeg zapada, Amerika koja maskira svoj ukorenjeni rasistički impuls i koja je sprema da brani do kraja mit o tzv. supremaciji Wasp (white anglosaxon protestant), Amerika koja gleda (televiziju) i veruje
Piše: Željko Pantelić
Datum: 09/11/2016

 Trampova pobeda je prva američka kontrarevolucija

Foto Tanjug

Posle revolucija dolaze kontrarevolucije. Posle velikih vizionara dolaze reakcionari. Tako dođe prirodno da posle prvog crnog predsednika u istoriji SAD u Belu kuću uđe prvi predsednik tajkun u gotovo dvoipovekovnoj povesti najmoćnije države sveta. Pobedu Trampa možemo da definišemo kao prvu "kontrarevoluciju" u SAD. Za razliku od Evrope koja je imala seriju svojih kontrarevolucija, SAD su uvek uspevale da idu napred ili barem da se zaustave gde su bile. Izbor Trampa je izraz umiruće bele većine u Americi da vrati točak istorije unazad i cementira dominaciju koja je već na nepovratnoj nizbrdici.

Pre osam godina na drugoj strani Atlantika je pobedila Amerika budućnosti, Amerika mladih otvorenih pogleda, Amerika manjina, Amerika građana koji imaju pasoš, Amerika metropola, Amerika osovine Njujork, Čikago, Los Anđelesa, Amerika koja čita i razmišlja, multietnička, multikulturalna. Juče je žestoko uzvratila Amerika prošlosti, Amerika uplašenih sredovečnih i starih, Amerika belaca, Amerika koja od dokumenata ima samo vozačku dozvolu, Amerika provincija, Amerika dubokog juga i srednjeg zapada, Amerika koja maskira svoj ukorenjeni rasistički impuls i koja je sprema da brani do kraja mit o tzv. supremaciji Wasp(white anglosaxon protestant), Amerika koja gleda(televiziju) i veruje.

Pre 50 i kusur godina dok se Lindon Džonson borio za usvajanje Zakona o građanskim pravima, njegove partijske kolege iz Demokratske stranke iz južnih američkih država su predložile da se "crnčuge"( tako su tada nazivali Afroamerikance) iz njihovih država rasele po celoj Americi tako da cela zemlja ravnomerno podnese "taj veliki teret" da belci idu u isti klozet sa crncima, u iste škole, da sede jedni pored drugih u javnom prevozu, da koriste iste telefonske kabine, česme itd. Prema mišljenju južnjačkih demokrata u ostatku Amerike nisu imali tako velliki procenat crnaca u njihovim sredinama i zato nisu shvatali zašto je segregacija neophodna. Nažalost, vreme je pokazalo da su umiveni rasisti poput Volasa, Rasela, Smita i drugih demokratskih senatora i poslanika s juga Amerike iz tog perioda bili u pravu. Afroamerikanci su se razmileli po celoj Americi u poslednjim decenijama i puzajući rasizam je zarazio dobar deo belaca u SAD. Naravno, živimo u 21. veku i vokabular je značajno promenjen "crnčuge" su postale Afroamerikanci, ali ako je vuk promenio dlaku, nije ćud, rasizam je u američkom društvu i te kako jak, i Tramp je odgovor te Amerika na "drskost" onih koji su izabrali dva puta Obamu. Procenat tzv. kavkaskih belaca koji su izašli na izbore je premašio sva očekivanja i upravo su oni doneli pobedu Trampu. Ali to je "labudova pesma", jer će tzv. Wasp već za 20 do 30 godina biti manjina u SAD i neće moći da nameću ostatku Amerike svog kandidata.

Amerika izlazi raspolućena iz noći za nama i u sledeće četiri godine njene institucije će biti na najtežoj probi od Građanskog rata pre 150 godina. Američki predsednik ima velika ovlašćenja, ali isto tako i kontrateže u institucijama, počev od realne, a ne samo na papiru, podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Istina je da će republikanci imati većinu u oba doma Kongresa, kao i da će imati većinu u Vrhovnom sudu, štaviše Tramp bi tokom svog mandata mogao da nominuje čak četvoricu od devet sudija najvišeg pravosudnog organa u SAD. Ali je isto tako nepobitna činjenica da Tramp ne kontroliše Republikansku partiju i da u američkim institucijama sede ljudi od integriteta, kao i oni koji nisu uvek spremnni da rade u korist onih koji su ih imenovali, Primer direktora FBI Komija, kojeg je imenovao Obama, je eklatantan. Drugim rečima, američki sistem ima dovoljno poluga da obuzda eventualno "problematičnog" stanovnika Bele kuće.

Opasnost koja lebdi nad Amerikom je podela po nekoliko šavova. Rasno pitanje je pred najvećom eksplozijom posle borbe za građanska prava tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Nije teško zamisliti apokaliptičke scenarije kada ponovo neki beli policajac lak na okidaču ubije Afroameričkog ili Latinoameričkog tinejdžera, sa Donaldom Trampom u Beloj kući. Ne treba mnogo mašte, pogotovo onima koji su u Italiji bili svedoci medijske kampanje protiv Berluskonija u medijima u prethodnih 20 godina, da bi se predvidela permanentna medijska kampanja protiv predsednika SAD. Štampa protiv Trampa i televizije u njegovu korist. Ne treba zaboraviti da su najgledaniji televizijske mreže u SAD bile ili otvoreno ili prikriveno za Trampa. Imaćemo na jednoj strani Ameriku koja čita i razmišlja i na drugoj Ameriku koja gleda i veruje.

Kako će se Tramp postaviti? Da li će gušiti medije? Da li će zloupotrebljavati insitucije da bi se obračunavao sa svojim neistomišljenicima? Samo su neka od pitanja koja čekaju na odgovor. Baš kao što će biti krajnje intersantno videti kako će Tramp pokušati da osvoji poverenje Republikanske partije. Bez podrške Kongresa predsedniku SAD su vezane ruke, i to se najbolje videlo u slučaju Baraka Obame u poslednje dve godine njegovog predsednikovanja ( slučaj Netanjahu i slučaj 11. septembar i Saudijska Arabija). Nema sumnje da smo pred paradoksom da će predsednik SAD i pored toga što će, u teoriji, imati većinu u Kongresu, upravo u Senatu i Predstavničkom domu imati svoje najjače oponente, kako među demokratama tako i među republikancima.

To će biti očigledno po pitanjima međunarodne politike, počev od odnosa sa Moskvom. Malo bolji poznavaoci američko-ruskih odnosa će se lako setiti da je Putin imao savršene odnose sa Bušom koji ga je čak primio u privatnu posetu, ugostio ga na svom imanju, išli su zajedno i na pecanje, pa opet su u Ukrajini i Gruziji, za Bušovog mandata organizovane obojene revolucije na koje su u Kremlju alergični. Tako da to što Tramp ima lepo mišljenje o Putinu ne mora ništa da znači, baš kao što nije ni iskreno prijateljstvo Buša sa ruskim predsednikom.

Za EU bi izbor Trampa paradoksalno, na kratke staze, mogao da bude čak i pozitivan. Transatlantski sporazim o trgovini i investicijama (TTIP) će biti stavljen ad akta i u Berlinu, Parizu, Rimu i Briselu će moći da odahnu jer će tako izbeđi žestoke proteste i to u presudnoj izbornoj godini. Takođe, Trampova pobeda bi mogla da privremeno zaustavi najezdu izbeglica iz Sirije, pošto će sa njim u Ovalnoj sobi konflikt u toj zemlji verovatno biti zamrznut. To bi značajno doprinelo da umerene političke snage u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji poraze na izborima populističke partije.

Prvi govor Trampa po ostvarenoj pobedi je ohrabrujući i daje za pravo onima koji su govorili da će američki tajkun nemačkog porekla spustiti loptu na zemlju i ući u kolotečinu američkog sistema kada bude izabran za 45. predsednika SAD. Kojim smerom će ići Trampova Amerika moćićemo da naslutimo kada bude imenovao državne sekretare, odnosno ministre. Na kraju krajeva, od Obame revolucionara se očekivalo mnogo, pa i ono što je uradio dobro izgleda malo. Od Trampa se očekuje da ne napravi velike i nepopravljive štete, možda u tome i uspe i iznenadi nas.

Ronald Regan se često navodi, kao pozitivan primer, da i Tramp može da ima kontraparabolu i da preokrene sud istorije o svom predsednikovanju iz negativnog u pozitivan. Međutim, ima jedan mali detalj koji se često zaboravlja, Regan je već na početku drugog mandata oboleo od Alchajmera i svoju popularnost je stekao upravo u tom mandatu, kada su drugi vodili politiku Vašingtona a on se borio sa vrlo opakom bolešću senilne demencije. Drugim rečima, ako se Tramp ne bude mešao mnogo u svoj posao, možda Amerika koja čita i razmišlja, prođe i bolje nego što je očekivala.


Ukupno komentara: 8



Sva polja su obavezna.



Luka Tony
09.11.2016 - 15:45
Otkaz Zeljku Pantelicu
Ovo je strasno sta uredenisto dozvoljava da ovaj novinar sve pise - sve pogrešno u vezi bilo koje teme o kojoj pise pa tako i ovaj članak pun rasizma u odnosu na belu rasu pa i njihovo pravo da izaberu koga hoće.Naravno tu je odmah deo teksta o Rusiji i negativnog stava da u odnosima ove dve države moze doci do pomaka u medj. odnosima.Ali vrhunac diletatizma je bio tekst od pre 3 meseca kada je isti pisao da ce se Tramp povuci iz kampanje ili da ce Republikanci imati drugog kandidata na sta sam i tada dao svoj komentar o navedenom tekstu.Razmislite o kredibilnom pisanju vašeg novinara.
Marko
09.11.2016 - 17:29
Dragom botu Luki T.
Luka sine drži se ti, blago meni, Informera, Kurira, Novosti, Sputnjika, RT jer od ovakvih tekstova možda počneš i da razmišljaš a to ne bi bilo dobro za tebe, odnosno za posao koji radiš
Ilija Todorovic
09.11.2016 - 17:29
Majke ti
Jos jedan koji nije razumeo sta se dogodilo sinoc I zasto je Tramp dobio ove izbore. Tramp je dobio izbore, jer je kanalisao bes prosecnog amera, koji je izgubio posao, jer je fabrika u kojoj je radio otisla u Kinu, Indiju ili gde kod, zbog jeftine radne snage, ili je otpusten da bi njegov posao radi neki imigrant za manju kintu. To nema nema nikakve veza sa rasizmom, homofobijom, antisemitizmom. Razbio je establishment u obe stranke, zato ga niko ne voli ni u republikanskoj stranci (svi ti politicari su vec godinama u javnosti I svima su se smucili). Hilari je teska 150 miliona dolara, a ceo zivot se bavila politikom. Da li je to normalno? To je bila bitka ovih izbora, establishment protiv naroda, a ne crnaca protiv belaca, muskaraca protiv zena ili sta god su svi mediji hteli da predstave. Nijedan mediji nije bio na Trampovoj strani, jer se svi umrezeni sa establismentom, sve je u novcu. Evo ja sam dao vecu sansu Trampu za pobedu (60\%), a nisam neki medijski ekspert, samo sam odgledao bar klipova sa Youtuba. Demokrate su imale Sandersa koji je isto uvideo gde je problem,ali neeeeeeee oni su hteli Hilari, koje simbolise sve sto ceo svet mrzi kod Amerike (I sami ameri to isto mrze kod svoje drzave), korporacije, banke, pristrasni mediji, korupciju, agresiju prema drugim drzavama zbog svojih sebicnih interesa, ne brigi za ljude .
Ogoljeni "liberali"
09.11.2016 - 17:30
Gde se dede: "DEMOKRATIJA je vladanje vecine"?
Uvek, i u svakom broju Nedeljnika, sa pozitivnim iscekivanjem \"upijam\" clanke Zeljka Pantelica. Recenice su mu \"citke\", misli su jasne, dinamika teksta je dobra. Teme - odlicne! On iznosi i brani svoj(e) stav(ove) na vrlo prihvatljiv i konstruktivan nacin. Sa druge strane, cesto nije u pravu iako analiticki \"potkrepljuje\" svoje stavove. Za sada nisam primetio da ume da prizna gresku i da iz nje nesto nauci tj. da koriguje svoje stavove. Ovaj tekst je upravo jos jedan dokaz toga. Ocigledno je toliko razocaran rezultatom izbora u SAD da je (cak!) pohrlio da napise tekst iz jeda i ocaja koji vrlo srozava njegov, a i Nedeljnikov, nivo novinarstva. Ovaj tekst cak nije ni faktografski tacan. Zalosno...
Miloš
09.11.2016 - 17:30
jos jedan vajni analiticar...
Kad procitam ovakav jadan tekst, još draža mi je Trampova pobeda. Ali autoru je ostalo samo da sikće u prazno, globalizmu se bliži kraj i to je nezaustavljiv proces.
CLE
10.11.2016 - 10:48
Pogled sa terena 1/2
Postoji nekoliko nacina kako se stvari mogu posmatrati i citajuci i tekst i komentare i ziveci kako u clevelandu tokom RNC, a sada na jugu (TN), mogu reci da su i autor teksta i komentatori prilicno u pravu. Bez bilo kakve sumnje rasizam i antiimigracija jesu kohezivne sile Trampovih glasaca, ali je isto tako i zelja da se razbuca politicki establisment. Koji od ta dva je bio odlucujuci verovatno nikad necemo saznati, mada moje je misljenje da je to borba protiv establismenta, ali pokret jeste nacinjen na antiimigraciji. Verovali ili ne rasizam ovde jeste pitanje veliko i ziveci ovde poznajem nekolicinu amerikanaca koji nisu ni belci ni afroamerikanci koji se osecaju veoma potreseno ishodom glasanja i generalno bezbednoscu. Nazalost ovde nije moguce postaviti slike da vidite kako je to izgledalo tokom RNC. I tacno je da kad se pogleda demografija autor tacno deli dve amerike na pravoj linij gradovi/country side Vecina internacionalaca, a ocigledno i ljudi u Srbiji gledaju na americke izbore kako bi se to odigralo u nekoj od nasih zemalja. E pa ovde nije takav slucaj. To sam uveravao bernijeve podrzavaoce a sada im razbijam mit o trampu da bas nemoze ovde da se radi kao kod nas Srbiji, indiji, iranu, egiptu, rusiji ... jedan covek pobedi i on je sve i svja, ako ne verujete pogledajte slucaj obame. Svaki predsednik moze nesto da menja ali ne bas sve iz korena kako je to u nasim zemljama.
CLE
10.11.2016 - 10:48
Pogled sa terena 2/2
Pravi pobednik ovih izbora je jedino tramp. republikanci su dobili dve stvari a demokrate nista. Republikanci zadrzavaju zakonodavnu vlast i moci ce da obebede podrsku svom kandidatu za vrhovni sud (5:4 za konzervativce), ali ce morati pazljivo da balansiraju u opoziciji republikanskom predsedniku. Demokrate su izgubile sve a najpre okretanje ustavni sud i da obezbede prvih 5:4 za liberale posle gotovo 50 godina. Dodatni poraz bi mogao biti ostavka sudije ginzberg zbog rezultata izbora jer bi to vodilo sigurno decenijskoj dominaciji konzervatizma u ustavnom sudu. Koliki je jedini potpuni pobednik pobednik videce se u narednom periodu. Pitanje je koliki uticaj ce imati Tea Party grupa u okviru RNC na senat, kongres i predsednika pogotovo zbog njihove otvorene podrske trampu. Oni bi mogli dovesti do odredjenih dobrih poteza decentralizacije i deprivatizacije nacionalne banke ali i do losih u pogledu ljudskih sloboda.
CLE
10.11.2016 - 10:48
Pogled sa terena 3/2
I sad najbitnije pitanje ko je izgubio izbore Klinton, Obama, DNC ili je podrsku trebao da dobije Berni. Moje misljenje je da su svi pomalo. Najpre levicarima koji su bili uz Bernija, imao sam priliku da ga slusam uzivo u Clevelandu. Ideje su dobre kao kod vecine levih politicara, ali on kao opet vecina takvih politicara nije imao ideju kako to da sprovede. Neuspeh obame je jasan da posle osam godina vlasti ostavlja zemlju u kojoj ljudi misle da je izbor klinton ili tramp dobar. To je cista mera njegove katastrofe koja se ogledala u razbijanju nade u promene velikog pokreta koji bio iza njega. To je uglavnom postigao neuspesnim obecanjima i sa mnogo kompromisa. DNC i klinton su samo dokrajcili sansu za demokrate. Vecina amerikanaca koje poznajem glasali su za klinton iz jednog od dva razloga zato sto je zena ili zato sto nije tramp, a takvim programom se ne pobedjuje. Na kraju da li je ovo iznenadjenje rekao bih ne, dva uzastopna razlicita predsednika demokrata bez obzira na duzinu mandata desio se 1840 (ako ne racunamo dolazak na funkciju posle smrti ili atentata na prethodnika).