Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Toliko sam proćerdao na vas život, rođaci

A ja moram da slušam, pa moram opet da kažem: "Znam bre sve, bio sam ja u JNA i video da tamo ne vozi tramvaj 'dvojka'. Ma dosta mi je i tog tramvaja 'dvojke'. Gledao sam i te sa tih šina. I oni su mi, posle svega, bili za vezivanje na te šine"
Piše: Branko Rosić
Datum: 11/03/2018

Toliko sam proćerdao na vas život, rođaci

Osetio sam veliko olakšanje sinoć. Kada sam se ponovo vratio na one TV kanale. Recimo one emisije iz nauke na BBC Earthu. I prodisao sam bez priča o stratumima, bez bajki o Beograđanima i beogradskom duhu, bez tešenja, bez razočaranja...

Verovatno sam ja budala. To mi je blago, pre mesec dana, rekao neki lik u komentaru ispod mog teksta. Zapravo ne da sam budala, nego da treba da odrastem i da se ne živi u svetu pop kulture i mašte. I pre tih komentara, pre interneta, pre slobodnih i višestranačkih izbora, to su mi pričali roditelji. Da život nije lak, da život nije mašta i da treba da odrastem i uozbiljim se.

Danas mi to, osim ostavljenog komentara ispod teksta, kaže i supruga, a ja uzvratim da od mašte živim i da sam doživeo da ona u mom slučaju bude profitabilna. Osećam se bezbedno u tim enklavama. Valjda je tako bezbolnije. To sam znao kada je u nedelju krenula odjavna špica poslednjeg filma koji sam odgledao na FEST-u. Koliko je bilo lako koračati tapisonima Sava centra, biti naslonjen na šank, razmeniti koju reč sa prijateljima, sa onima koje viđaš na ovim dešavanjima, slagati hostesama da pušiš ili ne pušiš u zavisnosti od toga da li ti se pričalo s njima o nekim idiotskim skraćenim "cuclama" koje bi trebalo da zamene one opasne cigarete. Sve neki tvoj svet na tom FEST-u. Čak i kada si se zeznuo sa filmom, ostane taj šank, ta ekipa iz hodnika i sa tapisona. A onda se vratiš u nedelju uveče kući i sve to nestane. Dođe realnost, dođu stratumi, dođu oni koje bi trebalo da tešiš, da ih saslušaš jer je centar grada oduvek bio "građanski", samo da nam nije ovih što u taj grad stižu trocifrenim busevima, pa i onim međugradskim.

A ja moram da slušam, pa moram opet da kažem: "Znam bre sve, bio sam ja u JNA i video da tamo ne vozi tramvaj 'dvojka'. Ma dosta mi je i tog tramvaja 'dvojke'. Gledao sam i te sa tih šina. I oni su mi, posle svega, bili za vezivanje na te šine."

Pa onda moram da ih tešim i pričam da znam šta je poraz, jer sam kao navijač malog fudbalskog kluba oduvek bio okružen porazima. Pa i ovaj moj drugi "veliki" klub je izgubio baš u nedelju u Premijer ligi od "građana". Onda mi oni kažu: "U Mančesteru pobedili 'građani', a kod nas 'seljaci'." Ja ih odjavim i odem u maštu. U BBC Earth, Netflix, HBO, pa i Pirate Bay, ofkors. I sve mi bude lakše dok se korača tim alejama mašte. Pomislim: "Toliko sam proćerdao na vas život, rođaci, da više ništa ne može da me odvoji od mašte gde mi je tako udobno."

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.