Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Tilerson, Hojt Ji i Srbija: Nismo važni ni Vašingtonu, ali ni Moskvi ni Ankari

Nezainteresovana Amerika, maliciozna Rusija, rasejana Evropa, ambiciozna Turska... i balkansko bure baruta
Piše: Željko Pantelić
Datum: 24/05/2017

Tilerson, Hojt Ji i Srbija: Nismo važni ni Vašingtonu, ali ni Moskvi ni Ankari

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara SAD Hojt Brajan Ji, po sopstvenom priznanju, nije još uvek pričao sa svojim šefom, državnim sekretarom Reksom Tilersonom, o Zapadnom Balkanu. To znači da Zapadni Balkan nije bio ni tema razgovora koje je Tilerson imao u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a ni ruskog ministra spoljnih poslova kada je divanio sa Donaldom Trampom u Ovalnoj sobi Bele kuće. O republikama bivše Jugoslavije i Albaniji se nije pričalo čak ni kada je u Vašingtonu boravio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, a ni nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ako Tilerson nije našao za shodno da konsultuje Hojta Brajana Jia pred sastanke sa ruskim i turskim predsednikom, nemačkom kancelarkom, i svojim ruskim kolegom Lavrovom, kad će uopšte imati potrebu da čuje mišljenje čoveka koji predstavlja SAD na Zapadnom Balkanu? Postavlja se pitanje koliko uopšte ima značaja mišljenje Brajana Jija i koliko do njega uopšte drži Tilerson? U prethodnoj admnistraciji, balkanski lideri su barem mogli, s vremena na vreme, da pozovu potpredsednika Džo Bajdena ili državnog sekretara Kerija, a sada pričaju sa Brajanom Jijem, za kojeg ni Tilerson nema vremena, čak ni kada maše baukom ruskog prisustva na Zapadnom Balkanu.

Međutim, u ovoj priči nije vest da su Srbija i Zapadni Balkan nezanimljive teme za Vašington, to je konstanta, još od prolašenja nezavisnosti Kosova, već direktan dokaz da naš region nema ni izbliza tako važan značaj za Moskvu i Ankaru, kao što se pojedini krugovi upinju da nas ubede već godinama.

Kada su u pitanju susreti na tako visokom nivou, agenda sastanka i izbor tema se pažljivo bira sa obe strane. Dakle, ni Rusi, ni Turci a ni Nemci nisu imali interes da na listu tema za razgovor sa najvišim američkim rukovodiocima uđe pitanje Srbije, odnosno Zapadnog Balkana. Razumljivo je da novoj administraciji u Vašingtonu, inače još uvek nekompletiranoj, ne pada napamet da otvara pitanje Zapadnog Balkana, ali je prilično zagonetna pozicija Putina i Erdogana, čija su vrata vazda otvorena za njihove balkanske miljenike, da ne potegnu tu priču.

I šta ćemo sad sa spinovanjem kako se Rusi, Amerikanci, Turci, Nemci prosto pobiše oko nas ne bi li nas privukli na njihovu stranu ili stavili u sferu njihovih interesa, ili da njihovo mešetarenje po balkanskoj krčmi vodi ka ratu, kako su nas bombardovali megafoni tmurnih interesnih grupa? Kako objasniti tu paradoksalnu situaciju da su se oni kao "zakrvili" zbog nas a kad se međusobno sretnu ignorišu nas kao lanjski sneg.

Naravno, to ne znači da su Moskva, Ankara, Berlin ili Brisel jednako (ne)zainteresovani za nas kao Vašington, ali je očigledno da su naša regionalna trvenja daleko od fokusa u odnosima pomenutih država sa SAD. Drugim rečima, temperaturu koju podižu lokalni "stakeholders" obrnuto je proporcionalna pozicijama vis-a-vis Vašingtona sa evropskim partinerima oko Zapadnog Balkana.

Za ovaj deo Starog kontinenta je jednako opasno preterano interesovanje Stejt dipartmenta kao i njegova nezainteresovanost. Odsustvo jasne i proaktivne američke politike na Balkanu ostavlja prostor za razne igre i lov u mutnom "lokalnih gospodara" u stalnoj potrazi za profitom. U svim državama Zapadnog Balkana, negde više negde manje, ima dovoljno "dobrovoljaca" ili srebroljubaca koji vrlo lako uklapaju lični interes sa ljubavlju prema "majci Rusiji", "majci Turskoj", "Majci Americi", često i na štetu vlastite države.

Koliko god da su naše domaće krize u očima javnosti u Beogradu,Prištini, Podgorici, Sarajevu, Skoplju ili Tirani bile velike i važne, u važnijim međunarodnim medijima nisu otišle dalje od par redova u vestima, i tek tu i tamo, neke površne i nedorečene analize koje nikada nisu imale "follow up".

Kao što se više ne šalju u balkanske zemlje diplomate čija reč ima težinu u zapadnim prestonicama a u ministarstvima se našim regionom ne bave najbolji i najperspektivniji kadrovi, tako ni u najvažnijim međunarodnim medijima nema novinara koji poznaju dobro situaciju na Zapadnom Balkanu. Diplomate, funkcioneri i novinari koji su napravili karijeru tokom nesrećnih devedesetih u bivšoj Jugoslaviji su delom otišli Bogu na istinu, u penziju ili su napredovali pa se danas bave mnogo važnijim pitanjima.

Takvo okruženje, prilično neinformisano, nepripremljeno i nezainteresovano za balkansku krčmu, doprinosi zapaljivosti našeg regiona. Ono širom otvara vrata lokalnim vlastodršcima i domaćim fabrikantima kriza i napetosti da budu u stalnom pogonu, bez velikog rizika da odgovoraju ili budu prozvani za spinovanje ratobornog i konfliktnog narativa. Nezainteresovana Amerika, maliciozna Rusija, rasejana Evropa i ambiciozna Turska u spoju sa balkanskim liderima autoritarnih tendencija je vrlo zapaljiva smesa.

U svetu nažalost nema više dobrih novinara a ni diplomata koji mogu da shvate i objasne situaciju na Zapadnom Balkanu, a u balkanskim prestonicama je stasala klasa glavnih i odgovornih urednika tabloida koja ne govori strane jezike, nije nikada živela u Briselu ili Vašingtonu ili nekoj drugoj važnoj evropskoj prestonici i ne može nikako da izađe iz egocentričnosti i etnocentričnosti. Neznanje i rđavi majstori, još jedna eksplozivna mešavina.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



mira
25.05.2017 - 00:53
Željko
Sve je ovo tacno, ali ni vi, Željko, niste više onaj stari Željko Pantelić, zbog čijih tekstova sam jurila četvrtkom do kioska. Sve degradira, pa i dopisnici koji žive u nekim evropskim gradovima...