Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Komentar

Take that, ili zašto me ne interesuje britanski referendum

Kada je bend "Take that" izašao na stejdž obučen u modifikovane verzije admiralske uniforme bilo je jasno da je rokenrol obavio isto ono što je nekada davno, samo na moru, a ne na top listama, uradio lord Nelson. I to je Britanija koja je već osvojila Evropu. I njoj ne treba da bude član Unije. I to je jedina Britanija koja mene interesuje
Piše: Branko Rosić
Datum: 22/06/2016

Take that, ili zašto me ne interesuje britanski referendum

Svežem turisti u Londonu, tačnije liku koji je prvi put u ovom gradu, u preporukama za "obavezno videti" nalazi se i Trafalgar skver na kome se nalazi ogroman spomenik lordu Nelsonu. Ovaj veliki strateg pomorskog ratovanja osigurao je britansku dominaciju na vodenim podlogama, a to se znamo, prelilo i na kopno. I samo kreatori ovog spomenika želeli su dimenzijama da izmame divljenje nekadašnjoj moći britanske imperije.

A baš oko tog britanskog imperijalizma bilo je dosta priče tokom poslednje Olimpijade u Londonu. Oglasio se i Stiven Morisi, koji je olimpijsku atmosferu poredio sa onom na igrama u Hitlerovoj Nemačkoj.

Okej, da ja vidim Olimpijadu u Beogradu na čijem zatvaranju, na velikom koncertu, izlazi Bora Čorba u cipelama presvučenim srpskom zastavom verovatno bi povratio od silnog neukusa, ali o tome kad olimpijska vatra ogreje "Marakanu" i ako se frontmen "Čorbe" opredeli za autfit koji je imao gitarista grupe "Who" u finišu ceremonije zatvaranja Olimpijade.

Jeste, bilo je na Olimpijadi flerta sa britanskim imperijalizmom, ali je to pokazivanje mišića - kao i ova priča sa referendumom - ili možda bolje očijukanje sa nacionalnom veličinom, bilo izraženo kroz pop kulturu, a ne na podsećanje na morske trijumfe lorda Nelsona.

I svi mi koji smo odrasli na pop kulturi, lakše smo raspoznavali asocijacije sa Del Bojem i Bitlsima nego sa potapanjem napoleonove flote i osvajanje kolonija. To je normalna stvar i zato ti redovno razvuče kez ono nešto što ti "zasmrdi" na mladost i pubertet. Tako misli i predsednik Tomislav Nikolić, fan ruskih klasika i koji je, ako dobro pamtim, izjavio da se sav rastopi na literarni opis nekog kneza, dače, opake zime presečene čajem i slovenske duše široke kao stepa.

Ostalim, poput mene, operisanim od ruske lektire i odraslim na Stons-Kleš-Oejzis beletristici bilo je dovoljno da eksplodira Troter mobil ili rif Pita Tauzenda ("Who") pa da nam provrište aparati za merenje pulsa.

I to su skapirali Englezi koji odavno nisu ona sila iz epohe jednorukog lorda Nelsona. Fudbalske klubove im kupuju ruski oligarski i šeici, jaguar i rols rojs imaju strane vlasnike, a čak se i Džejms Bond pre nekoliko godina drznuo da uđe u nemački BMW, a ne u britanski "aston martin". Jedino je ostao rokenrol i ostali derivati pop kulture kao neprikosnoveni simbol britanske dominacije.

A kada je bend "Take that" izašao na stejdž obučen u modifikovane verzije admiralske uniforme bilo je jasno da je rokenrol obavio isto ono što je nekada davno, samo na moru, a ne na top listama, uradio lord Nelson. I to je Britanija koja je već osvojila Evropu. I njoj ne treba da bude član Unije. I to je jedina Britanija koja mene interesuje. A oni nek glasaju kako im je volja.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.