Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Strenglersi i kako sam opet imao 14 godina

U momentu kada sam se susreo sa članovima - Žan Žakom Barnelom i Bazom Varnom, na kafi, u foajeu hotela u kojem su odseli, osetio sam kao da mi se skidaju decenije i da postajem onaj ja od pre nekoliko decenija koji je orao gramofonskom iglom po pločama
Piše: Branko Rosić
Datum: 26/08/2018

Strenglersi i kako sam opet imao 14 godina

Foto Tanjug

Često, u razgovorima sa prijateljima, poznanicima, doživim njihovo sažaljenje tipa "E, s kim ćeš da radiš sad, kad si sve uradio." Ali to ti je usud profesije u maloj zemlji sa sve manje pravih zvezda. I onda ideš ukrug, u reprize, jer to je tvoj posao. To ti je egzistencija jer ko bi sada otvarao u pedesetoj agenciju za nekretnine, ili marketing. Već si ono "Too Old to Rock 'n' Roll: Too Young to Die", iz istoimene pesme benda Džetro Tal. (Dolaze na jesen.)

A onda ti "padne" da upoznaš i vodiš pres-konferenciju sa slavnim engleskim bendom The Stranglers koji je nastupio na Beer Festu. U momentu kada sam se susreo sa članovima - Žan Žakom Barnelom i Bazom Varnom, na kafi, u foajeu hotela u kojem su odseli, osetio sam kao da mi se skidaju decenije i da postajem onaj ja od pre nekoliko decenija koji je orao gramofonskom iglom po pločama "Rattus Norvegicus", "No More Heroes", "Black and White"... Na toj prošlonedeljnoj kafi sa Strenglersima nisam bio pedesetogodišnji novinar, već fan, klinac od četrnaest godina koji se vratio iz grada sa njihovim albumom koji će mu uz još neke promeniti život. Sve mi se vratilo i na koncert u Batersiju i kada na pesmi "Nice 'n' Sleazy" izlaze devojke u donjem, bez gornjeg veša, što je tada bio skandal, i fudbaler Stjuart Pirs koji je bio gost na njihovom nastupu i po kome se, po legendi, zove diskografska kuća ovog benda, i sve ono što je određivalo karijeru Strenglersa.

I uvek buntovni, i angažovani što su potvrdili i na konferenciji opisavši današnji svet sa viškom populizma i krizom demokratije, što su neki ovdašnji tviteraši komentarisali budalasto - kao što su uostalom mreže sve više enklave sveopšteg budalisanja ljudi iz "giklenda" koji komentarišu sa mreža život za koji saznaju iz mreža.

A onda sam, kad je počela pres-konferencija, "odrastao" i rekao: "Treba biti iskren sa sobom i priznati neke stvari. Tako i ja priznajem da možda ne bih sedeo danas i ovde da nisam neke stvari uradio u prošlosti. Jedna od njih je i slušanje albuma grupe The Stranglers. Mi klinci iz Beograda smo upijali sve što se događa u Engleskoj, i sledili smo svoje idole. I basisti tih pank bendova su bili osobeni. Kako onaj iz Sex Pistolsa, tako i na sasvim drugi način ovaj koji sedi ovde - JJ Burnel. I ja sam poželeo da sviram na četiri žice, ali nažalost nikada nisam uspeo da budem vešt kao on i pored nekakvog uspeha naše grupe. Ali sam ovladao drugim veštinama i krenuo u pisanje koga sigurno ne bi bilo da nije bilo muzike i Stranglersa."

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.