Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Starost i Voren Biti

O starosti sam razmišljao i na FEST-u. Setio sam se kada je Milena Dravić primala pre neku godinu nagradu ovog festivala i nesrećnim slučajem promašila stepenik i pala. Bilo je ono "auuu" od nekoliko decibela, a onda je usledio još jači aplauz i podrška divi
Piše: Branko Rosić
Datum: 03/03/2017

Starost i Voren Biti

Evo sad opet mislim o starosti. O onome što je Džimi Kimel rekao Izabel Iper na dodeli Oskara. Ono da Holivud nije rasistički i da ne prezire drugu boju kože već godine i pol. Onda sam gledao u Vorena Bitija, i nisam mogao da ga povežem sa onim Bitijem od pre nekoliko godina. Kad mu ovaj iz žirija otrgne koverat da bi pročitao da je pobedio film "Mesečina", a bivši Madonin muž je starački spor i odsutan. Ko bi prepoznao u njemu autora biografije Kako sam zaveo Ameriku u kojoj se hvali da je spavao sa čak 12.775 žena, među njima su Džoan Kolins, Natali Vud, Brižit Bardo, Elizabet Tejlor, Dajana Kiton, Džejn Fonda, Madona... Pa ni traga od Dika Trejsija, legendarnog detektiva i protomodela svih onih inspektora koji dok tamane gangsteraj furaju šešire, dugačke mantile i imaju četvrtastu bradu u koju je zabodena pljuga i čaša viskija. A onda gledaš onog štrebera iz žirija kako mu otima kovertu na dodeli Oskara kao da je reč o nekoj epizodi o službeniku i korisniku staračkog doma.

O starosti sam razmišljao i na FEST-u. Setio sam se kada je Milena Dravić primala pre neku godinu nagradu ovog festivala i nesrećnim slučajem promašila stepenik i pala. Bilo je ono "auuu" od nekoliko decibela, a onda je usledio još jači aplauz i podrška divi. Tada je Dragan Nikolić već bio bolestan i ja sam tamo na plavim sedištima "Sava" centra vrteo film i sećanje iz njihovog zajedničkog megapopularnog TV šoua "Obraz uz obraz" iz sedamdesetih godina, gde mladi, lepi i slavni pričaju o FEST-u na koji dolaze svi ti likovi, a među njima i Hičkok koga Milena vodi u Skadarliju. A te večeri? Samo starost. Okej, i poštovanje.

Malo kasnije sedeo sam na Vračaru blizu Draganovog omiljenog kafića a u tabloidima su razvlačili tada bolesnog Nikolića i slali paparaca da ga uhvati dok ga bolničkim kolicima voze sa odeljenja na odeljenje. Bio je neki lep subotnji dan, jedan od stotinu lepih subotnjih dana koje je Dragan Nikolić trošio u bašti ovog kafića.

Pomisliš i na milione nepoznatih, siromašnih, obespravljenih koji takođe stare i razbolevaju se ali za njih niko i ne zna jer su nebitni. I niko im ne traži bolničku sobu preko veze i ne zove ih da daju nekom nagradu. Starost je podnošljivija uz slavu. Jer Voren Biti može, kad se vrati sa dodele Oskara kući, da otpusti leptir-mašnu i zbaci smoking, pusti vodu u kadu i sedne u nju s knjigom Kako sam zaveo Ameriku i 12.775 žena i pomisli dok pojačava toplu vodu iz slavine: "Onaj ćelavko što mi je oduzeo kovertu iz ruke ionako neće moći da me stigne, ma neće doći ni do druge glave moje autobiografije, a kamoli do... love."

 

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



baka Gordana
06.03.2017 - 11:55
pomalo tuzno
Dobar tekst , naročito kada ga čita generacija nekad prelepog glumca .