Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

"Standing ovation": Do kada će Srbija moći da žonglira

Sticaj istorijskih okolnosti (kriza u EU i zasićenje od proširenja) je dozvolio zvaničnom Beogradu da sedi na dve stolice u prethodnom periodu. Što se tiče EU, Vučić će još neko vreme, verovatno nekoliko godina, moći da žonglira između oprečnih ciljeva, ali je pitanje do kada će mu to dozvoliti Moskva
Piše: Željko Pantelić
Datum: 01/06/2017

"Standing ovation": Do kada će Srbija moći da žonglira

Pažljivom posmatraču govora novoustoličenog predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Domu Narodne skupštine nije promakla činjenica da su poslanici parlamentarne većine aplaudirali svim ključnim tačkama besede osim EU, evropskim integracijama i dobrosusedskoj politici. Čak su i Sjedinjene Američke Države dobile aplauz kada je Vučić podvukao da i pored neslaganja sa Vašingtonom oko pitanja Kosova, Srbija mora da radi na što boljim odnosima sa SAD.

Indikativno je i da su najveće ovacije, ili što bi rekli Englezi "standing ovation", krenule kada je Vučić potvrdio politiku vojne neutralnosti. Prisutni u sali su poskakali na noge i počeli da pljeskaju kao da im je cilj bio da dobovanje njihovih dlanova stigne do Moskve i Kremlja. Neutralnost nema strast, ali zato je animozitet ima na pretek.

U Srbiji je "neutralnost" još od Koštuničine histerije, od pre 10 godina, drugo ime za "anti-Nato" i antizapadni stav i opredeljenje za Rusiju. Kako sneg ne pada da zaveje breg, samo je pitanje vremena kada će, naprednjaci i socijalisti, kao nekada Koštunica i DSS sa anti-Nato retorike preći na anti-EU politiku.

Prilično je interesantno da se tajming zaokreta retorike prema EU i NATO, dobrog dela aktuelne vlasti i medija koji su joj naklonjeni, podudara sa promenom politike Moskve prema Uniji. Odnosno, od početka ukrajinske krize i uvođenja sankcija Moskvi od strane EU, SAD i zapadnih saveznika, zbog aneksije Krima. Različito mišljenje u redovima vladajućih partija i medijima pod njihovom kontrolom prema zvaničnoj politici Aleksandra Vučića je dozvoljeno samo prema EU i evropskim integracijama. Naravno, ako je ogrnut u proruski narativ.

Bivši radikali i bivši Miloševićevi sledbenici svoj bes prema EU i evropskom putu Srbije izražavaju kroz preneglašenu i disproporcionalnu propagandu protiv NATO. Pošto ne mogu ili nemaju hrabrosti da ospore proklamovani Vučićev cilj da vodi Srbiju ka članstvu u EU, pripadnici vladajuće većine, kao nekada DSS, zloupotrebljavaju NATO - iako Srbiju niko ne gura niti uslovljava članstvom u Severnoatlantskoj alijansi za bilo šta - kako bi okrenuli srspko javno mnjenje protiv EU. Srbija može da postane član EU i bez ulaska u NATO, ali nije moguće širiti mržnju prema NATO i napredovati u evropskim integracijama. Sve saveznice NATO sa Starog kontinenta su ili članice EU ili kandidati za ulazak u EU.

Prenaglašena je bila grobna tišina u sali tokom dela govora o evropskim integracijama da bi prošao nezapaženo delirijum kada je Vučić "rusovao", zaklinjao se u večno prijateljstvo sa Moskvom i neraskidive veze Srbije sa Rusijom. Glasan aplauz dobila je i saradnja sa Kinom, pa čak i SAD. Poruka je više nego jasna: vladajuća većina i njena elita želi od Srbije da napravi rusku ispostavu u Evropi.

Postavlja se pitanje ko ovde nije iskren, ili kada govori istinu. Da li poslanici i Vučićevi sledbenici kada se kunu da podržavaju njegovu politiku, ili Vučić kada ističe da je strateški cilj Beograda članstvo u EU? Sticaj istorijskih okolnosti (kriza u EU i zasićenje od proširenja) je dozvolio zvaničnom Beogradu da sedi na dve stolice u prethodnom periodu. Što se tiče EU, Vučić će još neko vreme, verovatno nekoliko godina, moći da žonglira između oprečnih ciljeva, ali je pitanje do kada će mu to dozvoliti Moskva.

Još veće je pitanja kako će on i njegovi sledbenici reagovati kada ga Kremlj bude stavio pred izbor "ili-ili"? Hoćemo li imati reprizu 1948, ili ćemo doživeti mađarski scenario iz 1956. ili češki iz 1968?

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.