Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Istorija

"Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja napred": 100 godina od proboja Solunskog fronta

"U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu..."
Datum: 16/09/2018

"Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja napred": 100 godina od proboja Solunskog fronta

Profimedia

Na Solunski front, čija je dužina bila nekoliko stotina kilometara i koji se prostirao sve do Jadranskog mora, srpska vojska je prebačena na proleće 1916. godine. Francuski, britanski i srpski vojnici sa jedne strane linije, a sa druge kopani u rovove bili su nemački i bugarski vojnici.

Za komandanta Solunskog fronta izabran je francuski general Franše d’Epere. On je juna 1918. održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom na kome je doneta odluka da se konačno krene u – proboj. Odlučeno je da ofanziva počne na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak na kojem se nalazila srpska vojska, kao i da borbe počnu sredinom septembra. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije – prvu kojom je komandovao Petar Bojović i drugu na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić.

Vojvoda Živojin Mišić izdao je 13. septembra zapovest srpskoj vojsci 13. septembra 1918. godine:  

"Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu..."

Bila je to zapovest da se krene u proboj Solunskog fronta.

Juče je obeleženo tačno 100 godina od ovog značajnog istorijskog trenutka kojim je počelo oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Bitka kod Dobrog Polja započela je 14. septembra, a sledećeg dana, francuske i srpske snage su napale i izvršili svoje ciljeve. Na udaru su bile bugarske jedinice od kojih su se neke odmah predale. Saveznici su pokrenuli ofanzivu i bugarski komandant je naredio povlačenje.

U akciji su važnu ulogu odigrali i saveznički avioni koji su bombardovali bugarske vojnike.

Bugarska je kapitulirala 30. septembra 1918, a kralj Ferdinand je abdicirao i otišao u izgnanstvo četiri dana kasnije.

Kao dan proboja Solunskog fronta se uzima 15. septembar. Tada je Šumadijska divizija koja je dejstvovala u Drugoj armiji, zauzela Slonovo uvo, Veternik i Golu Rudinu, dok je 17. francuska divizija je osvojila rovove oko Kravice. Šumadijska i Timočka divizija su zauzele pozicije na Borovoj čuki kao i Oblu čuku, dok je 122. francuska divizija zauzela Dobro polje i došla u podnožje Sokola. Što se tiče Prve armije, u toku noći između 15 i16. septembra, Drinska divizija (sa 122. francuskom divizijom) zauzela je Sokol.

Tako je probijen front i otovorene borbe koje će dovesti da 29. septembra 23 sata Bugarska potpiše kapitulaciju.

Francuski maršal Franše d'Epere je u izveštaju francuskoj vladi pri proboju Solunskog fronta krajem septembra 1918. godine napisao da "se operacije moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju".

"Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja napred", naveo je on. 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Miroslav Zivkovic
17.09.2018 - 11:42
Nedostojini istorije svoje
Draga braco, nedostojni smo predaka nasih. Onih koji su ginuli ne zbog svoje svetle buducnosti nego nase. Mi smo ovde gde smo i ovo sto smo zahvaljujuci njima.
Mladen
17.09.2018 - 11:42
Niko na Kajmakčalanu!
15.9.2018. godine na Kajmakčalanu su bili isključivo entuzijasti, koji su došli da se poklone senama slavne vojske. Niko od državnika i onih koji sebe smatraju \"bitnim\" nije došao da u svojstvu države obeleži ovaj nitan dan za naše postojanje i postojanje države od tada do danas i ubuduće!