Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Komentar

"Proglašene istine" reč godine za Oksfordski rečnik, a mi u njima živimo već 75 godina

Na svojoj koži čitav život osećamo dramatičnu realnost misli najvećeg nemačkog živog filozofa Jirgena Habermasa. Pripadnik Frankfurtske škole je zapazio da su ljudi na Zapadu nekada prikupljali informacije da bi imali mišljenje o nekome ili nečemu, a danas za svoje stavove i mišljenja traže potvrde na internetu
Piše: Željko Pantelić
Datum: 18/11/2016

"Proglašene istine" reč godine za Oksfordski rečnik, a mi u njima živimo već 75 godina

Foto Profimedia

Svojevrsna biblija engleskog jezika Oksfordski rečnik izabrao je za reč godine kovanicu "post truth", odnosno "proglašena istina". Motiv za tu odluku je bilo iskustvo stečeno u kampanjama za Bregzit i predsedničke izbore u SAD. U objašnjenju tog neologizma se kaže da je "proglašena istina" pridev koji opisuje situaciju u kojoj su objektivne, proverene činjenice i događaji, koji su se zaista dogodili, manje uticajni na javno mnjenje od ličnih ubeđenja i emotivnih doživljaja realnosti. Drugim rečima, nisu bitni istina i realnost već ideje o nečemu i uverenje da je to tako.

"Proglašena istina" sa kojom se zapadni svet suočava dramatično poslednjih godina je srpska svakodnevica već 75 godina. Na svojoj koži čitav život osećamo dramatičnu realnost misli najvećeg nemačkog živog filozofa Jirgena Habermasa. Pripadnik Frankfurtske škole je zapazio da su ljudi na Zapadu nekada prikupljali informacije da bi imali mišljenje o nekome ili nečemu, a danas za svoje stavove i mišljenja traže potvrde na internetu i uz pomoć motora za pretragu.

Izbor "proglašene istine" za neologizam godine podsetilo me je na čuveno svedočanstvo novinara Njujork tajmsa Rona Suskinda koji je objavio svoju konverzaciju sa jednim savetnikom Džordža Buša mlađeg, tokom prvog mandata, koji je bio besan na njega zbog teksta o šefu informative službe predsednika Buša, Karen Hjuz.

"Rekao mi je da persone kao ja činimo tzv. zajednicu ukorenjene realnosti, da verujemo da se rešenja nalaze u našim detaljnim analizama stvarnosti koja nas okružuje. I onda me je šokirao rečenicom: Stvari više ne funkcionišu tako u stvarnom svetu. Mi smo sada imperija i kreiramo sami našu stvarnost. I dok vi pročavata tu stvarnost, koju smo mi kreirali, koristeći vaša pravila, mi kreiramo nove stvarnosti. Mi smo kreatori istorije. I vama ostaje samo da proučavate ono što mi radimo, kaskajući uvek korak iza nas", svedočio je Suskind.

Američki novinar nije nikada javno otkrio ko mu je iz Bušovog okruženja izgovorio te reči, ali je precizirao da se sve dogodilo par meseci pre invazije na Irak.

Donald Tramp i njegov tim, kao i oni koji su vodili kampanju za izlazak Velike Britanije iz EU, doslovce su primenili filozofiju Bušovog savetnika ciljajući ogromnu većinu ljudi koji znaju vrlo malo, ili ništa, ali imaju mišljenje o svakome i svemu, i po Habermasovoj teoriji na internetu i medijima traže potvrdu za svoja mišljenja.

"Tramp je strateški, svesno lagao, bez skrupula, bez griže savesti", izjavio je bišvi Trampov "goustrajter" Toni Švarc. Trampovo lukavstvo se sastojalo u tome da podiđe svom belom biračkom telu šireći uverenje da će njegova pobeda biti neka vrsta osvete i iskupljenja belaca, kao i restauracija bele supremacije ugrožene nadirućim manjinama i multikulturalnim društvom, podržanim od medija i intelektualaca. Dakle, nije se radilo o pobuni protiv elita i establišmenta, nego su rasizam i ksenofobija našli samo prihvatljivu oblandu u koju su se uvili. Tako je Tramp jednim udarcem ostvario dva cilja, s jedne strane je pridobio glasače, a s druge potpuno diskreditovao i neutralisao medije koji su mogli od tog momenta da pišu i pričaju šta god hoće. Sve je pripisivano zaveri maglovitih, podzemnih i mračnih elita.

Paralelno je uz pomoć društvenih mreža, populističkih televizija sa najvećom gledanošću u SAD (Fox i CBS), i ekstremno desničarskih sajtova širio laži znajuči da je Mark Tven bio potpuno u pravu kada je govorio da dok istina obuva cipele, laže je obišla već pola sveta. Tako je globalno otopljavanje postalo izmišljotina, podrška pape Franje Trampu istina, a statistički podatak da su crnci odgovorni za 81 odsto ubistava belaca u Americi nepobitna činjenica. Baš kao i priča da je Hilari Klinton iza trgovine maloletnicima.

Lično mi je najsmešnija bila podvala da je Kurt Kobejn 1993. godine predvideo Trampov dolazak na vlast izjavivši da će njegova generacija dočekati dan kada će dve partije biti poražene, a Amerikanci će konačno izabrati jednog slobodnog čoveka.

"Ne bi me iznenadilo da to bude neki biznismen, nepodmitljiv, koji će zaista raditi za narod. Neko kao Donald Tramp, i nemojte da mi kažete da sam lud", navodno je proročki besedovao legendarni pevač Nirvane. Džaba što je to sve demantovano i što se radi o gluposti planetarnih razmera, uz pomoć društvenih mreža to je postala "proglašena istina" koju su čak koristili u "tok-šou" programima i debatama.

Sada se zna da su organizovane grupe hakera u Rusiji i Makedoniji sistematski širili "proglašene istine" po američkim društvenim mrežama, pumpajući armije korisnika lažnim informacijama koje su učvršćivale njihova uverenja i ideje. Najbolji primer snage širenja "proglašenih istina" je priznanje Gugla da je među najčitanijim tekstovima o izborima u SAD "vest" misterioznog sajta "70news" da Tramp nije samo pobedio na američkim izborima, već je i osvojio više glasova od Hilari Klinton. I vrapci znaju da je Klintonova osvojila gotovo 700 hiljada glasova više od Trampa, ali armija američkih i drugih "internauta" veruje u ono što je napisao "70news".

 

U Srbiji smo odavno oguglali na "proglašene istine". I danas imate ljude koji veruju da su svi partizani bili kao Mirko i Slavko, ili iz filmova Veljka Bulajića, da je Josip Broz bio veliki državnik i plemenit čovek, da postoji znak jednakosti između Jugoslovenske vojske u otadžbini i bandita koji su sebe zvali četnicima, da su Ranković i Penezić bili pozitivne istorijske ličnosti, da je Milošević bio dobar čovek ali ga je Mira Marković pokvarila, da Vuk Drašković ima vikendicu na Ženevskom jezeru i da je izmislio atentate na Ibarskoj i u Budvi, da je Zoran Đinđić bio perverzni mafijaš, da su svi novinari i nevladine organizacije koji nisu po volji vlasti strani plaćenici


Isti sistem je upotrebljen i u kampanji za Bregzit. Ko se sada seća svih ispaljenih kolosalnih laži Majkla Gova, Borisa Džonsona, Najdžela Faraža. Počev od toga koliko košta Veliku Britaniju članstvo u EU, a koliko izlazak, do toga da li će ostati ili ne u jedinstvenom tržištu EU i da li pitanje migranata ima veze sa članstvom u EU. Upečatljivo je bilo istraživanje javnog mnjenja koje je pokazalo da gotovo 90 odsto Britanaca ne zna koje je nadležnosti London preneo na Brisel i koje će mu se vratiti u slučaju Bregzita. Baš kao što ni više od 80 odsto Italijana ne zna šta je perfektni bikameralizam, a glasaju o njegovom ukidanju, između ostalog, na predstojećem ustavnom referendumu 4. decembra. Vrlo je verovatno da ćemo i u Italiji, kao i u Velikoj Britaniji, imati većinu koja je glasala na referendumu, a ne zna za šta je glasala. A većina nije uvek u pravu. Većina Jevreja je izabrala da spase život Barabi, a ne Isusu Hristu, i to bi trebalo za hrišćane, ako ne za druge, da bude opomena da većina nema uvek pravo.

U Srbiji smo odavno oguglali na "proglašene istine". I danas imate ljude koji veruju da su svi partizani bili kao Mirko i Slavko, ili iz filmova Veljka Bulajića, da je Josip Broz bio veliki državnik i plemenit čovek, da postoji znak jednakosti između Jugoslovenske vojske u otadžbini i bandita koji su sebe zvali četnicima, da su Ranković i Penezić bili pozitivne istorijske ličnosti, da je Milošević bio dobar čovek ali ga je Mira Marković pokvarila, da Vuk Drašković ima vikendicu na Ženevskom jezeru i da je izmislio atentate na Ibarskoj i u Budvi, da je Zoran Đinđić bio perverzni mafijaš, da su svi novinari i nevladine organizacije koji nisu po volji vlasti strani plaćenici, da su u zimu '96. i '97. u Beogradu protestovali slučajni prolaznici, propali studenti i narkomani, da su Srbi bili goloruki narod u građanskim ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, da nikada nismo vodili osvajačke ratove, da je Vojislav Šešelj patriota, da je Toma Nikolić završio fakultet, da je Vuk Jeremić bio predsednik sveta i čvrsto veruju da "tako treba", kako je zvučao najciničniji slogan Miloševićeve izborne kampanje iz 1992. godine.

 

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



neidealni citatelj
19.11.2016 - 08:52
Oxford dictionary
Nabrojali ste silne primjere za post truth sa domaceg tla, a niste unijeli jedan, ako ne vazan (a jest vazan) onda zanimljiv, podatak iz TGuardiana da je izraz \"post truth\" prvi put upotrijebio srpsko-americki playwriter Steve Tesich jos 1992. Osjeti se u clanku dasak nemjernog izostavljanja ovog podatka.
AM
06.12.2016 - 11:25
Аутентично замајавање
Нисам сигуран да су за илустрацију \"проглашене истине\" адекватни негативни стереотипи који су нам натурали управо мајстори западног замајавања (spin). Доводити Трампа у везу са \"проглашеним истинама\" а једном једином речју не осврнути се на Хилари К. (позитиван контекст се не рачуна али је индикативан) стварно је карактеристично за период после бризласка и трампотреса и свега оног што посттрауматски синдром носи.