Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Povratak Klintonovih u Belu kuću

U Srbiji Hilari Klinton, iz razumljivih razloga, ne budi mnogo simpatija, kao što ne izaziva preveliki entuzijazam ni u drugim delovima sveta, pa ni u SAD, ali to ne zamagljuje sud da je ona najbolji kandidat kojeg je Amerika imala za Belu kuću od Franklina Ruzvelta. U tome ima i neke simbolike jer jedina žena koja je realno imala šanse da postane predsednik SAD bila je Eleonor, Ruzveltova supruga. Njoj su čak iz Demokratske partije i nudili da se kandiduje, ali je ona kao velika zagovornica ravnopravnosti polova i prava žena odlučila da svoje bitke vodi na drugim poljima
Piše: Željko Pantelić
Datum: 13/07/2016

Povratak Klintonovih u Belu kuću

Foto Profimedia

Ima neke simbolike u činjenici da je mama Hilari Klinton rođena na dan kad je 1919. godine Kongres usvojio 19. amandman na Ustav SAD koji je davao pravo glasa ženama. Kao i mogućnost da Klintonova, baš kao što je čitav život to radila, počisti đubre i popravi katastrofalnu grešku svog muža koja ga svrstava u red najgorih i najpogubnijih predsednika SAD po čitav svet.

Klinton je ukinuo "zlatno pravilo" usvojeno od administracije Franklina Ruzvelta posle pada berze na Volstritu 1929. godine koje je eksplicitno razdvajalo tradicionalne od investicionih banaka. Odnosno, banke koje su na usluzi ljudima i one koje se bave spekulacijama i ostvarivanjem profita na račun svojih klijenata i država. Ekonomska kriza koja je eksplodirala 2008. godine direktna je posledica Klintonovog ukidanja tzv. Glas-Sitigalovog akta iz 1933. godine.

To objašnjava što je Klinton izdržao do kraja mandata u Beloj kući uprkos činjenici da je lagao pred sudom, pod zakletvom, što je u Americi neoprostivo i za obične građane a kamoli za predsednika. Klinton je omogućio vrlo moćnoj grupi ljudi da zaradi stotine milijardi evra prodajući tzv. toksične bankarske proizvode i ugrozi egzistenciju ne samo pojedinaca i preduzeća već i država. Spojiti tradicionalne banke sa investicionim je kao kada bi neko poverio vampiru da čuva banku krvi. Zato će se predsednikovanje Klintonove vrednovati u velikoj meri snagom i voljom da popravi tu grešku. Sve dok Glas-Stigalov akt ne bude vraćen na snagu, svetu će pohlepni bankari i špekulanti držati pištolj na slepoočnici. Pištolj koji im je dao Bil i samo Hilari može da im ga oduzme.

Dve pošalice koje kruže Vašingtonom o Klintonovima na duhovit i britak način opisuju odnos između supružnika. Prva prepričava kako je Hilari na povratku u Arkanzas, prolazeći pored jedne benzinske pumpe uzviknula: "Vidi, onaj pumpadžija je bio moj verenik iz školskih dana." Bil joj upućuje pogled sažaljenja i zlonamerno dobacuje: "Zamisli, da si se udala za njega, sada bi i ti bila ovde." Hilari se okreće i ledenim glasom mu kaže: "Ne, dragi, on bi postao predsednik, a ti bi nam ovde sipao benzin."

Drugi vic u koji mnogi veruju kao istinsku anegdotu veli da je Čelsi, tokom prvog tatinog mandata u Beloj kući, imala nesnošljivu glavobolju za vreme nastave u školi i da joj je profesorka ponudila da pozove mamu da je odvede kući. "Bolje je da pozovete mog tatu, mama je veoma zauzeta", sramežljivo je sugerisala tadašnja ćerka predsednika SAD. Kada je Bil Klinton vodio svoju predsedničku kampanju, njegova pobednička krilatica je bila "Glasate za jednog, dobijate dvoje", aludirajući jasno da je Hilari mnogo više od prve dame.

Nema sumnje da ima nešto u Hilari Klinton što prouzrokuje negativne i često iracionalne strasti prema njoj. Više od polovine Amerikanaca ima negativan stav o kandidatu Demokratske partije za Belu kuću. Mogli bismo da kažemo da je dobar deo tog animoziteta prema Klintonovoj akumuliran tokom predsednikovanja njenog supruga. U republikanskim krugovima i medijima nikada nisu oprostili Klintonovima što su prekinuli njihovu vladavinu koja je trajala 12 godina i činila se nedodirljivom. Nikada nijedan predsednik u istoriji SAD, uključujući i Niksona, nije imao više skandala od Bila Klintona. Vajtvoter, Travelgejt, Fajlgejt, kotroverzno samoubistvo intimnog Hilarinog prijatelja Vinsa Forstera, i na kraju Monika Levinski i za dlaku izbegnut impičment (opoziv). Posle Niksona, nijedan stanovnik Bele kuće nije bio tako blizu impičmenta kao Klinton.

Ništa bolje sa medijima nije prošla ni Hilari dok je bila državni sekretar u prvom četvorogodišnjem mandatu Baraka Obame. Republikanski mediji su se iz petnih žila upinjali da proizvedu što je moguće veći broj afera ili neprijatnosti Klintonovoj. To se eksplicitno pokazalo u slučaju korišćenja privatnog mejla bivše državne sekretarke. Kampanja je toliko ostrašćena da su njeni kreatori potpuno zanemarili jedan "mali" detalj, oba republikanska prethodnika Klintonove u Stejt departmentu, Kolin Pauel i Kondoliza Rajs, koristili su svoje privatne mejlove dok su obavljali drugu funkciju po važnosti u SAD.

Klintonova za razliku od svog muža ima još jedan hendikep koji olakšava posao njenim protivnicima: odbojna je ili, eufemistički rečeno, nije simpatična. Dok Bil i Obama uspevaju da šarmiraju mase - štaviše Bil je bio uverljiviji od Hilari čak i kad je lagao u vezi sa Monikom Levinski nego ona kada je govorila istinu - Klintonova je drvena, izveštačena, sa vrištećim glasom, u stalnom neskladu između unapred napisanog govora na "idiotu" (žargonski naziv za čitanje govora sa ekrana pozicioniranog na objektivu televizijske kamere) i potisnute želje za improvizacijom i dakle, spontanošću. Svoj nedostatak govorničkog dara Klintonova kompenzuje, kao svaki dobar đak koji nikada nije "gojio prase uoči Božića", u duelima sa oponentima. Spremljena, potkovana, informisana, britka, jednostavno u sudaru tet-a-tet retko ko može da parira Klintonovoj.

Takođe, veliki kvalitet Klintonove je njena sposobnost da uoči vlastite greške, da prihvati sportski poraze i iz njih izađe jača, da izabere saradnike i da pruži šansu mladima, kreativnima i preduzimljivima. "Nisam sposobna političarka kao moj muž ili Obama", priznala je Hilari razbijajući mit o arogantnoj uobraženoj ženi. Predstavlja i neku vrstu socijalnog fenomena da polovina Amerikanaca organski ne podnosi Klintonovu, pa opet u Galupovoj tradicionalnoj anketi o ljudima kojima se Amerikanci dive, Klintonova je već 14 godina uzastopno prva na listi žena koje izazivaju divljenje s one strane Atlantika.

Amerika ima saosećanja i empatiju za Klintonovu samo kada je poražena, ponižena i dovedena u bezizlaznu situaciju. Kao u slučaju Monike Levinski. Držanje Hilari i odluka da ne napusti brod koji tone, odnosno muža švalera, učinili su je čak simpatičnom dobrom delu javnog mnjenja. Na kamati te emocije, Klintonova je dva puta, bez većih problema, pobedila u trci za senatora iz Njujorka. Čak ni ogovaranja zlih jezika da je sve bilo pragmatično iskalkulisano, to jest da Hilari nije uopšte stalo do Bila ali da jeste do političke karijere, nisu dovela u pitanje tek tada stečenu popularnost prve dame.

 

Foto Profimedia
Foto Profimedia

 

Vic kaže da je Hilari u Arkanzasu pored jedne benzinske pumpe uzviknula: "Vidi, onaj pumpadžija je bio moj verenik iz školskih dana." Bil joj upućuje pogled sažaljenja i zlonamerno dobacuje: "Zamisli, da si se udala za njega, sada bi i ti bila ovde." Hilari se okreće i ledenim glasom mu kaže: "Ne, dragi, on bi postao predsednik, a ti bi nam ovde sipao benzin"


Gubitak trke za predsedničku nominaciju 2008. godine bio je udarac od kojeg se samo najjači oporavljaju. Viđena kao apsolutni favorit za osvajanje kandidature Demokratske partije za Belu kuću, doživela je težak poraz. Amerika nije bila tada spremna za ženu predsednika, ali jeste za prvog crnog šefa države. Hilari nije ni pokušala da stavi klipove u točkove Obami da stigne do Vašingtona. Naprotiv, stavila se na raspolaganje i doprinela ne samo jedinstvu Demokratske partije već i Barakovoj pobedi. Zbog te lojalnosti bila je nagrađena postavljenjem na čelo Stejt departmenta.

Klintonova je, više-manje, uspešno odigrala sve uloge u svom životu, pre nego što je postala prva žena kandidat jedne od dve velike partije na američkim predsedničkim izborima. Nekima bi moglo da zvuči iznenađujuće, ali svoju političku karijeru, tadašnja Hilari Rodam, započela je sa 17 godina radeći kao volonter za predsedničku kampanju republikanca Goldvotera koji je posle izgubio izbore od Lindona Džonsona, američkog predsednika koji je bio opterećen svojom muškošću, toliko da ju je spominjao kao dobar dan, uz naziv "Džambo" sa direktnom aluzijom na veličinu. Posle ranog ulaska u politiku, Klintonova je bila vrlo aktivna i kao student na Jejlu, bila je i među advokatima koji su doprineli da Votergejt "potopi" Ričarda Niksona.

Žrtvovala je svoju karijeru zbog supruga, prvo dok je bio guverner u Arkanzasu a zatim i predsednik SAD. Stoički je izdržala sve avanture svog nevernog muža. Mada ima svedoka, čije su priče završile i u neautorizovanim biografijama, da je Hilari bukvalno tukla Bila, ali to nije mnogo pomagalo, osim što je možda davala sebi oduška da propusti kroz šake Klintona koji je umišljao da je neka vrsta modernog Džona Kenedija u stalnoj trci za suknjom.

Nije odbila priliku ni da odglumi ulogu koju bi retko ko, bilo da je muškarac ili žena, prihvatio: priznala je poraz posle tesne trke sa Barakom Obamom za demokratsku nominaciju 2008. godine i svom snagom radila na tome da bude izabran, kao prvi Afroamerikanac, za predsednika SAD. Retki su političari koji znaju da priznaju poraz da bi pobedili sutra. Klintonova je priskočila u pomoć Obami i na izborima 2012. godine kada je podrška Bila Klintona, na pritisak Hilari, bila presudna za reizbor Obame.

Tvrdoglava i iscrpljujuća bitka koju je Berni Sanders priredio Klintonovoj mogla bi u konačnom ishodu da bude vrlo korisna za finalnu pobedu, odnosno povratak u Belu kuću. Sanders je uspeo da održi svojim rezultatima tonus kampanje Hilari Klinton, sprečavajući mogućnost da se uspava na lovorikama i povoljnim istraživanjima javnog mnjenja u odnosu na republikanskog takmaca Donalda Trampa. Takođe, Sandersova kampanja je otkrila slabosti izborne armade Klintonove i sada ona ima dovoljno vremena da koriguje pojedine stavove, ispravi određene greške, i napravi, uz pomoć Sandersa, Obame, ali i Bila, Kerija, Bajdena, iskorak ka biračkom telu koje zazire od nje ili nema dovoljno poverenja. U štabu Klintonove znaju da je rizično igrati na kartu da će Amerikanci glasati masovno protiv Donalda Trampa. Istini za volju, kladioničarske organizacije koje, kao što je poznato, ne poklanjaju novac nikom, plaćaju pobedu Hilari sa kvotom manjom od jedan i po, dok se ulazak Trampa u Belu kuću plaća sa 3,20 i više.

Obama, koji duguje dvostruku zahvalnost Hilari za njeno ponašanje u prethodne dve kampanje za predsednika SAD, po svoj prilici, ima nameru da se oduži, i to s kamatom i premijama. Tim pre što bi dolazak Trampa na mesto Obame bukvalno anulirao sve ono što je Obama učinio. Kada aktuelni predsednik kaže: "Znam koliko moj posao može da bude težak. Poznajem Hilari i znam da niko nikada nije bio tako kvalifikovan za njega. Želim da znate: ja sam uz nju", on je iskren i njegova podrška Klintonovoj će ići mnogo dalje i dublje od uobičajene koju odlazeći predsednik daje kandidatu svoje stranke.

Veruje se da će aktuelni predsednik, čija je popularnost u završnici mandata veća i od one koju je imao Ronald Regan, biti veoma važan igrač u ujedinjavanju Demokratske partije i fronta oko Klintonove. Obama uživa podršku više od 50 odsto birača - podsećanja radi, njegov prethodnik Džordž Buš na kraju osmogodišnjeg perioda u Beloj kući nije prelazio ni 20 odsto podrške - i to mu daje posebnu specifičnu težinu.

Osim uključivanja Bernija Sandersa u izbornu mašineriju koja bi trebalo da poploča put Klintonovoj ka Beloj kući, biće vrlo važno i kooptiranje političara koji su veoma jaki na levom krilu političke panorame Demokratske stranke, poput Elizabet Voren. Neki čak misle da bi Vorenova mogla da bude idealna kandidatkinja za potpredsednika, ali oni malo bolje upućeni smatraju da je za kapacitet Vorenove uloga potpredsednika previše statična, tako da se za nju očekuje neka od važnijih funkcija u administraciji, pod uslovom da Hilari pobedi. Senatorka Voren je veoma popularna na levičarskom krilu demokrata, među mladima, upravo tamo gde je Klintonova najtanja. Takođe, Vorenova ne preza da uzvrati istom merom Donaldu Trampu, i za razliku od Klintonove koja bi možda zvučala previše vulgarno, senatorki indijanskog porekla to dođe potpuno prirodno.

Erika Džong, ikona američkog feminističkog pokreta, sa obe ruke glasaće za Klintonovu i bez trunke sumnje je u više intervjua rekla da je Klintonova najbolji kandidat za predsednika kojeg je Amerika imala od Drugog svetskog rata naovamo. Štaviše, tvrdi - da je kojim slučajem muško, Klintonova bi već odavno bila predsednik.

"Seksizam. Nazovimo stvari pravim imenom. Hilari je žrtva seksizma. Ona se već decenijama bori velikom energijom za ravnopravnost žena i muškaraca i to se mnogima ne sviđa, iritira ih", kaže Erika Džong.

 

Klintonova je drvena, izveštačena, sa vrištećim glasom, u stalnom neskladu između unapred napisanog govora na "idiotu" i potisnute želje za improvizacijom i dakle, spontanošću. Svoj nedostatak govorničkog dara Klintonova kompenzuje u duelima sa oponentima


Nove feministkinje optužuju Klintonovu da koristi borbu za ženska prava iz čistog oportunizma i da u njenim nastupima, programu i radu nema ni duha ni ideologije. Slogan novih feministkinja je "Želele bismo tako mnogo ženu za predsednika SAD ali ne možemo sebi priuštiti Hilari Klinton". Optužuju je da je deo establišmenta i neka vrsta trojanskog konja čiji je cilj da uništi feministički pokret jer se - po njihovom mišljenju - u suštini bori za privilegije malobrojnih protiv jednakosti svih.

Klintonova poznaje Evropu, kao i većinu lidera koji vode evropske zemlje. I nema sumnje da će kao predsednik, ako bude izabrana, nastaviti da sledi liniju koju je i sama kreirala dok je vodila Stejt department. To praktično znači: totalna podrška NATO-u i EU, čvrsta politika prema Rusiji, posebno u vezi sa teritorijalnim integritetom Ukrajine, kao i bespoštedna borba protiv Islamske države.

Za Evropu i za EU izbor Hilari Klinton je najbolji mogući. Stari kontinent je svaki put u poslednjih sto godina platio visoku cenu kada bi s druge strane Atlantika preovladala izolacionistička orijentacija, kojoj su u SAD inače skloni. Nije slučajno što su po tom pitanju Sanders i Tramp veoma slični iako se u svemu drugome razlikuju. Obama je od početka svog mandata stavio do znanja da je fokus njegovog interesovanja na Pacifiku a ne na Atlantiku, dajući za pravo onima koji su govorili da će posle 20. veka, koji je bio atlantski, 21. biti vek Tihog okeana. Za Srbiju i čitav Zapadni Balkan sa dolaskom Hilari Klinton u Belu kuću se neće mnogo toga promeniti. Najveća dobit je što je ona, za razliku od Trampa, predvidljiv političar koji nije sklon avanturizmu, i takav profil stanovnika Bele kuće u ovom momentu Beogradu i prostoru bivše Jugoslavije više odgovara.

Ljudi imaju sklonost da pamte i glorifikuju samo krvave i veoma nasilne revolucije i posledično samo njima daju status pravih društvenih preokreta, bez obzira na to što nas istorija uči da su one često prerastale u svoju negaciju ili su izneverile veliki deo očekivanja. Istovremeno su se događale i događaju se tzv. mirne revolucije. One koje deluju, funkcionišu, donose napredak i ne ostavljaju krvavi trag i galamu za sobom. Hilari Klinton je vesnik te nove mirne revolucije. Na stranu što Srbi, kolektivno, imaju problem sa bračnim parom Klinton, uloga i uticaj koji će imati, gotovo sigurno, prva žena predsednica SAD, isuviše je veliki da bi animozitet u Srbiji prema njoj mogao da promeni generalni sud.

Bez obzira na to kako će se završiti trka za Belu kuću prvog utorka meseca novembra, kandidatura Klintonove je prekretnica u istoriji SAD i čitavog sveta. Od prve izabrane premijerke na svetu Šrilanćanke Sirimavo Bandaranaike, preko britanske Čelične Ledi Margaret Tačer, do nemačke kancelarke Angele Merkel, nijedna političarka koja je došla na vlast nije bila barjaktar prava žena, sve su koristeći "muške principe" u politici stigle na vrh svojih partija i do vođenja vlada. Klintonova je nešto drugo, ona razbija postojeći okoštali sistem. Posle njenog predsednikovanja, barem za žene stvari neće biti iste, kao što je to bio slučaj sa Tačerovom ili Merkelovom. Zato je ona revolucionarka. Mirna, sabrana, inteligentna i opasna. A to što nije simpatična ne znači da nije kvalifikovana da vodi SAD, naprotiv.

  

Amerika i žene

 

1848. Prvi sastanak u Seneka Folsu na kojem je rođena ideja o ravnopravnosti žena i muškaraca

 

1872. Viktorija Vudhal vodi samostalnu kampanju da postane predsednik SAD

 

1920. Ratifikovan 19. amandman Ustava SAD koji je uveo opšte pravo žena da glasaju

 

1981. Predsednik Regan imenuje Sandru Dej O'Konor prvu ženu sudiju Vrhovnog suda

 

1997. Medlin Olbrajt je prva žena postavljena za državnog sekretara

 

2013. Dženet Jelen je prva guvernerka Američke centralne banke

 

2016. Admiral Mišel Hauard postaje prva žena komandant vojne baze NATO-a

 

2017. Hilari Klinton postaje prva žena predsednik SAD?


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.