Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

"Posle premijere mangupi su me napili, a on me je nosio kao Bata Borisa Dvornika": Priča o Nebojši Glogovcu iz pančevačkog pozorišta

"Kada su se moje kolege poslednji put čule sa njim i poželele mu dobro zdravlje, odgovorio je: 'O, ljubi vas profa! Biće sve kako treba, samo da vi položite sa odličnim.' Verovali smo mu", kaže Simona Stanković iz klase Nebojše Glogovca u školi glume i režije "Prvi koraci"
Fotografije iz predstava „Jelka kod Ivanovih
Datum: 19/02/2018

"Posle premijere mangupi su me napili, a on me je nosio kao Bata Borisa Dvornika": Priča o Nebojši Glogovcu iz pančevačkog pozorišta

Živi, umri, ponovi.

Bio je to lajtmotiv poslednjeg Hamleta kojeg je tumačio Nebojša Glogovac, u poslednjoj predstavi koju je odigrao, 13. decembra 2017.

Koliko će, zaboga, kroz koju godinu ili deceniju, jer kako vreme bude prolazilo, tako će sve više nedostajati Nebojša Glogovac - imaćemo zauvek mladog Glogovca i imaćemo zauvek zrelog Glogovca, ali šta je sve mogao da nam pruži ostareli Glogovac? - koliko će na onoj vanvremenskoj berzi, gde se stvari ne mere novcem, vredeti karte sa tog izvođenja?

Živi, umri, ponovi.

 

 

Kao što njegov danski kraljević u predstavi Aleksandra Popovskog ujutru ustaje iz groba, nehajno otrese prašinu i zemlju sa sebe, osvrne se i pomalo cinično nasmeje, tako je svako koga je dirnula gluma Nebojše Glogovca - a to su, bez preterivanja, svi oni koji su ga ikada gledali - očekivao da je vest koja je u petak 9. februara naterala Beograd da se utiša bolje nego što je ijedan inspicijent svih gradskih teatara mogao da učini, bila u stvari samo još jedna njegova glumačka bravura.

Sin sveštenika Milovana, rodom iz Dramiševa, i majke Milene, krojačice iz Nevesinja, rođen je 30. avgusta 1969. Njegova porodica preselila se, kada mu je bilo sedam godina, prvo u Opovo, a potom u Pančevo, gde je njegov otac postao prota Uspenske crkve.

"Promene sredine uticale su na moju prilagodljivost i napor da shvatim ljude oko sebe i da čitam iz njih. Verujem da je to uticalo na moj glumački poriv", opisaće Glogovac ove rane epizode. Tokom osnovne škole pohađao je i muzičku školu, odsek za klarinet, bio je đak čuvene pančevačke gimnazije "Uroš Predić", prvi put je na scenu stao u dramskom amaterskom studiju "Atelje mladih", a ljubav prema pozorištu betoniraće mu Mika Aleksić. Pa ipak, ni to nije bilo dovoljno, barem ne u tom trenutku, pošto je posle završene srednje škole upisao psihologiju, na kojoj se zadržao svega dve godine. Fakultet dramskih umetnosti bio je njegova sudbina. Ona zgrada na čistini na Novom Beogradu njegov hram i najvažnija škola. Pitomac klase 1990, verovatno i poslednje velike u novijoj srpskoj glumi, pojaviće se na daskama vođen rediteljem Dejanom Mijačem, i ubrzo postati stalni član ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

 

 

Ono što je naučio od Mike Aleksića, i ono što je naučio kroz život, davao je i mladim kolegama.

Simona Stanković iz klase Nebojše Glogovca u školi glume i režije "Prvi koraci" kaže da je mlade učio da igraju "iz stomaka". Da svaki postupak u životu, kao i radnja u drami, mora da bude promišljen, a ne naučen napamet.

"Kada su se moje kolege poslednji put čule sa njim i poželele mu dobro zdravlje, odgovorio je: 'O, ljubi vas profa! Biće sve kako treba, samo da vi položite sa odličnim.' Verovali smo mu", kaže Simona.

 

 

Ta ljudskost u glumi, i obrnuto, videla se i na samim počecima. Nikola Mrkajić iz pančevačkog Ateljea mladih, čiji je Glogovac bio član kao srednjoškolac, a potom i kao student psihologije, od 1985. do 1990, kada je upisao Akademiju, priseća se svog prijatelja.

 

 

"Igrao sam sa njim u prvoj predstavi u kojoj je Glogovac igrao kao član Ateljea mladih, a koju je režirao Milenko Zablaćanski ("Stranac i striptizeta", po motivima Joneska), u martu 1990. godine. Bio je genijalan glumac, kakav se jednom rađa. A čini mi se, još bolji čovek. Duša. Posle premijere te predstave u kojoj smo zajedno igrali, mene su ovi stariji mangupi napili, beše neka zima, hladno. Kad sam se osvestio, imao sam utisak da letim. U stvari, Glogovac me je nosio kući, kao Bata Živojinović Borisa Dvornika. Kasnije, kada je upisao Akademiju i postao glumac, ređe smo se viđali. Mada, dolazio je često u Pančevo, na glumačke festivale, poput onog Republičkog festivala novih teatarskih formi u Domu omladine. Kada sam došao na audiciju za Atelje kod Zablaćanskog, tražio je od mene i da imitiram psa. Kažem mu: 'Nemam pojma.' A on laktom zakači nekog momka pored sebe i kaže mu: 'Daj, pokaži mu, molim te.' Ovaj se vrzmao oko mene, trčao... Bio je to Glogovac", rekao je Mrkajić za Nedeljnik.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.