Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

NME: I Toma Nikolić je naručivao ploče iz Engleske

U tim mitovima bolje prošlosti taj NME zauzima bitno mesto u inventarima odrastanja mnogih generacija. Jer to nije bilo samo bistrenje muzičkih noviteta
Piše: Branko Rosić
Datum: 18/03/2018

NME: I Toma Nikolić je naručivao ploče iz Engleske

Foto: Nedeljnik

Pre neki dan, moj drugar Boris Bota Miljković, kreator legendarnog "Rokenrolera" (Boris &Tucko) upitao me je: "Da li je živ onaj NME?" Nije on pitao za NME kao instituciju, već za konkretan NME, jedan broj ovog časopisa s početka osamdesetih.

U tim mitovima bolje prošlosti taj NME zauzima bitno mesto u inventarima odrastanja mnogih generacija.

Jer to nije bilo samo bistrenje muzičkih noviteta. Preko NME si dolazio do tih malih firmi koje su prodavale bedževe. Adresa sa kojih si poručivao ploče čije si omote dugo gledao i mirisao pošto je poštar već bio na izlaznim vratima tvog solitera. Nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić je pre nekoliko godina opisao kako je kao tinejdžer naručivao ploče iz Engleske. Stavljao se novac u pisma, što je bilo zabranjeno, ali je to funkcionisalo i ne znam niti jednu osobu koja je poslala kovertu sa parama i narudžbinom a da joj ona nije stigla iz Londona. Kada bih počeo da kreiram sopstvene teorije zavere, rekao bih da je socijalistička Jugoslavija žmurila na prekršaj s tim slanjem deviza da bi eto mladi mogli da nabavljaju ploče i bedževe iz Britanije, što je takođe neka sloboda koja nije svojstvena onima iz istočnog lagera.

Na pretposlednjoj strani NME izlazila je redovna rubrika u kojoj su slavni likovi iz muzike i filma (jednom i iz fudbala Vodl & Hodl) otkrivali svoj ukus. I ja sam počinjao da čitam ono što su oni čitali i da idem u bioskop da gledam ono što su gledali članovi Bauhausa, Cepelina, Clasha... a sve ne bi li i na mene možda prešla njihova kreativnost.

Škola mi je bila daleka i dosadna. Saznao sam i da je nepravedna kada sam prepisao jednu nagrađenu reportažu iz NME i dobio dvojku iz srpskog. Čitao sam legendarni izveštaj s povratka sa Jamajke Džonija Rotena i Ričarda Brensona. Gutao sam šta forsiraju novinari Pol Morli, Nik Kent, s kim razgovara Toni Parsons, a s kim Vivijen Goldman. I onda je 1981. ta Vivijen Goldman došla u Beograd da napravi reportažu za NME. Bio sam na listi srpskih muzičara koja joj je predata i vodila je razgovor sa mnom u SKC-u. Slikali su Ćirila i mene pored biste Lenjina. Bilo mi je to teatralno i na prvu, ali nisam mogao da se bunim jer jednom izlaziš u NME. I izašli smo nakon nekoliko nedelja i taj NME sam kupio u podzemnom prolazu na Terazijama. Na naslovnoj je bio Adam Ant, a unutra, ispod Ćirilove i moje fotografije sa Lenjinom, bila je reklama za novi singl benda The Stranglers.

Zato me je i zvao Bota da pita da li mi je u životu taj NME. Jer to nije bio običan broj već poslednji dokaz da je ova zemlja možda mogla nešto da uradi, a u mikroznačenju da smo postigli sve jer smo se prvi i poslednji put našli na istom mestu sa svim tim imenima koja su nam izmenila život.

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.