Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Neću misliti sad o tome jer... Idem na godišnji

Neko čudno osećanje vlada tih prvih sati godišnjeg odmora jer misliš da se nikada nećeš vratiti i da ćeš zauvek ostati na godišnjem odmoru sve dok ne istruneš na plaži ili te udari infarkt ispred neke barokne građevine kojoj ne znaš ime, a preporučuju je turistički vodiči i lik sa recepcije
Piše: Branko Rosić
Datum: 29/07/2018

Neću misliti sad o tome jer... Idem na godišnji

Foto Profimedia

Nalazim se na dvocifrenom broju sati od trenutka u kojem ću staviti kofer na onu pokretnu traku na aerodromskom odeljku za čekiranje. Ona, ta aerodromska službenica će me pitati "Imate li ručni prtljag?". Imaću ručni prtljag, ona će imati onaj super smeh. Ja ću se pitati otkud njoj smeh jer ne putuje? Ali smeh je obavezan u opisu njenog radnog mesta.

Biće tih putnih rituala i pre njenog smeha. Gledanje kroz prozor automobila svih predela koji ostaju za tobom dok ideš na aerodrom. Sve izgleda veselo kad startuje godišnji odmor. Devastirane objekte pored puta slabo primećuješ. Drago ti je kad prolaziš pored bilborda koji najavljuju novi rijaliti jer se upravo spremaš da ga sigurno ne gledaš i da otputuješ stotinama kilometara daleko. Gledaš novine sa političarima iz vlasti koji govore da smo pretekli balkanski prosek i znaš da od toga nema ništa ali te briga jer putuješ. Gledaš one druge političare koji prave koalicije, znaš da od tih izraubovanih likova nema ništa, ali te briga jer putuješ.

Neko čudno osećanje vlada tih prvih sati godišnjeg odmora jer misliš da se nikada nećeš vratiti i da ćeš zauvek ostati na godišnjem odmoru sve dok ne istruneš na plaži ili te udari infarkt ispred neke barokne građevine kojoj ne znaš ime, a preporučuju je turistički vodiči i lik sa recepcije.

Putovanje ti amortizuje sve one idiotske komentare ljudi koje nekad silom prilika čitaš na mrežama. U petak uveče čitam jednog koji doniranje organa povezuje sa gej pravima, vakcinacijom. To je nešto što taj odvratni svet traži od nas, pa ako je tako i ne treba da idemo u njega jer što bismo se vakcinisali, donirali organe, trpeli dva muškarca koji bi da usvoje dete. Tokom cele godine te nerviraju takvi komentari, ali ne i pred godišnji. Jer misliš da se nećeš vratiti i da će sve to ostati tamo negde odakle ti bežiš u popodnevni dremež dok najžešće podnevno sunce probada pučinu ili blicevi kineskih turista opaljuju po baroknoj građevini koju svi preporučuju.

Sve je veselo kad startuje godišnji odmor jer misliš da se nećeš sa njega nikada vratiti. Kada se vratiš sa odmora, sve je drugačije. I devastirani objekti na putu za Surčin, i ofucani bilbordi koji najavljuju rijaliti, i novine koje objavljuju političare koji kažu da smo dosegli evropski prosek koji ti ne osećaš, i istrošeni političari koji bi da nas uvere da su sad u koliciji neki drugi, i onaj ludak što ostavlja komentare protiv vakcinacije i donorskih kartica. Čak je i osmeh ove službenice na aerodromu drugačiji od onoga kad si odlazio. Imaš osećaj da te sažaljeva. Ali neću misliti sad o tome jer... Idem na godišnji.

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.