Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Mythbusters

Ne, onaj preslatki pingvin ne prelazi 8.000 kilometara svake godine da bi se sreo sa svojim spasiocem

Priča o neverovatnom prijateljstvu pingvina i čoveka "spinovana" je širom sveta, pa i u Srbiji, kako bi dobila na emotivnosti. Šteta, jer je i bez toga to i dalje prokleto dobra priča o humanosti i divnim životinjama
Piše Marko Prelević
Datum: 13/03/2016

Ne, onaj preslatki pingvin ne prelazi 8.000 kilometara svake godine da bi se sreo sa svojim spasiocem

Žoao i Dindim, foto: Wall Street Journal/Globo TV

Svako malo se na internetu pojave te priče koje nas nateraju da kolektivno kažemo "aaawwwww" i pritisnemo "share" dugme. Koje na prvi pogled deluju kao da su previše dobre i dirljive da bi bile istinite.

Pa, ovo je jedna od njih.

Samo što je, na sreću, ona barem donekle istinita.

Kako su preneli svi strani, a potom i domaći mediji, godine 2011, Žoao Pereira de Souza, ribar iz Brazila (u nekim tumačenjima i penzionisani zidar) spasio je pingvina s plaže koja je bila prekrivena naftom. Hranio ga je, negovao i sačuvao mu zdravlje. Nakon što ga je potpuno osposobio za život želeo je da ga vrati u njegovo prirodno stanište. Međutim, pingvin koga je nazvao Dindim nije želeo da ode.

"On je ostao sa mnom 11 meseci i onda, samo nakon što je promenio perje, onda je nestao", rekao je 71-godišnji starac, a preneo, između ostalih, i portal Nadlanu.

No, kako dalje priča kaže, niko nije pretpostavio da je to početak jednog prijateljstva.

"Svake godine u poslednjih pet godina za redom, pingvin je putovao 8,000kms kako bi se vratio svom spasiocu". (Gramatičke i greške u kucanju ovde date u originalu.)

"On dolazi u junu i odlazi u februaru, a svake godine postaje sve nežniji i vezaniji za mene", rekao je Žoao, a svedoči i snimak koji je odmah postao, što se kaže, viralan.

Naslov "Pingvin koji se ponovo sreće sa svojim najboljim ljudskim drugarom" ima, dakle, potencijal da obiđe svet. I neka je. Iz drugog pokušaja, ipak, jer je prvi put priču objavio Wall Street Journal, da bi je nekoliko dana kasnije preuzeo sajt The Dodo, koji se bavi zaštitom životinja, u oktobru prošle godine. Nije imala previše odjeka dok nije primećena i u etar i optičke kablove ponovo gurnuta ovog marta, kada je to učinio brazilski medijski gigant Globo.

Ono što prvo upada u oči je da se oktobra 2015. slatki pingvin zvao Đingđing, da bi u martu 2016. dobio ime Dindim, ali nije to glavni "spin" ove priče.

Ne, dobri ljudi sa jednog malenog sajta po imenu CNN poželeli su da naprave svoju verziju rubrike Mythbusters, pa su odlučili da isteraju ovu priču do kraja na čistac. Kontaktirali su biologa po imenu Žoao Paulo Krajevski, koji je i snimio prilog za Globo TV.

"Srećan sam što se moja priča proširila planetom, ali sam takođe veoma zabrinut zbog dezinformacija, kao i promena mojih izjava u brojnim člancima", napisao je Krajevski na svom Fejsbuku.

Prvo što je neistina - a bilo je zgodno za naslove - jeste da Dindim, magelanski pingvin, svake godine pređe 8.000 kilometara od Patagonije do države Rio de Žaneiro, samo da bi video svog spasioca.

Evo čitave priče: maja 2011. pingvin jeste ostao zarobljen u nafti prosutoj nadomak obale. Našao ga je i spasio, u svom dvorištu koje gleda na plažu Proveta, stari Žoao, očistio ga i hranio ga sardinama nekoliko dana.

Magelanovi pingvini žive nadomak obale Patagonije, ali su viđani i skroz severno kod Rija. Mogu da žive u okeanu i do pet meseci odjednom, pre nego što se vrate na obalu. Dindim je proveo nekoliko meseci, sve do februara 2012, u Pereirinom dvorištu, a onda je jednog dana samo otišao. Nekoliko meseci kasnije se vratio.

"Pingvini su veoma lojalni svom paru, ali i mestu na kojem dobijaju hranu i gde provode leto. Ako jedno leto tamo provedu, vraćaće se tamo svake godine", kaže Krajevski. (Leto je na južnoj hemisferi od decembra do marta.) "Nismo sigurni gde Dimdim ide u drugom delu godine, ali je ekstremno neverovatno da putuje čak do Patagonije. Jer, on ostaje u Ilja Grande u isto vreme kada se ostali magelanovi pingvini pare i mitare u Patagoniji i na drugim ostrvima na jugu."

Inače, Dindim je star oko šest godina, i nedavno je "obeležen" kako bi naučnici mogli da prate njegov razvoj i kretanje. Životinje mogu da se vežu za ljude, i ovo nije toliko neobično, mada pravi istraživači i borci za prava životinja izbegavaju takve veze.

"To otežava njihov povratak u divljinu. Ali, u ovom slučaju, to je omogućilo Dindimu da preživi i bilo je najbolje što je ovaj skromni i divni čovek mogao da uradi za pingvina."

Budite s nama i sutra, kada ćete saznati kojoj poznatoj osobi je svoju prvu pesmu, pre ravno dvadeset godina, posvetio Andrija Milošević.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.