Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Mythbusters

Ne, Obama nije zabranio ulaz izbeglicama iz Iraka 2011. godine

Iako je istina da je Stejt department značajno usporio razmatranje aplikacija iz Iraka u 2011. godini, ne, predsednik Barak Obama nikada nije zabranio ili potpuno zaustavio ulaz izbeglicama, kako tvrde oni koji podržavaju odluku Donalda Trampa
Piše Dimitrije Đurić
Datum: 01/02/2017

Ne, Obama nije zabranio ulaz izbeglicama iz Iraka 2011. godine

Foto Profimedia

Protesti na aerodromima širom SAD izbili su tog 28. januara, pošto je predsednik Tramp privremeno zabranio ulaz u zemlju državljanima sedam zemalja. Sutradan, u zvaničnom saopštenju, napisao je:

"Amerika je ponosna nacija migranata i nastavićemo da izražavamo saosećanje prema onima koji beže od ugnjetavanja, ali ćemo to učiniti braneći svoje građane i granice. Amerika je oduvek bila zemlja slobodnih i hrabrih ljudi. Sačuvaćemo je i zadržati slobodnom, kao što to mediji znaju, ali odbijaju da objave. Moja politika je slična onoj koju je vodio Obama kada je 2011. godine zabranio vize za izbeglice iz Iraka na šest meseci. Tih sedam zemalja, prethodno su identifikovane, prema Obaminoj administraciji, kao izvorišta terora. Da bude jasno, ovo nije zabrana za muslimane, kao što mediji prenose. Ovo nema veze sa religijom, već sa terorom i očuvanjem bezbednosti naše zemlje."

Pristalice zabrane tvrde da je do takvih protesta došlo i 2011. godine kada je predsednik Obama izbeglicama, navodno, zabranio vize.

Međutim, Njujork Tajms je 2011. godine objavio da je izdavanje viza Iračanima „usporeno", a ne zabranjeno.

Obamina administracija moraće da sprovede nove provere kandidata za vize, na taj način reagujući na slučaj u Kentakiju u kojem su dvojica iračkih migranata uhapšeni pod sumnjom da su imali veze sa pobunjeničkim grupama, prema mišljenju američkih zvaničnika u Bagdadu."

ABC News je dve godine kasnije izvestio o rezultatima u slučaju Kentaki. Stejt dipartment zaustavio je procesuiranje iračkih izbeglica na šest meseci. Prema izveštajima, bilo je nekih neprijatnosti, ali Obamina adminstracija je, u ovom slučaju, prilagodila specijalnu imigrantsku vizu. (Ne želeći da otkriju šta su, u stvari, time promenili.)

Nasuprot tome, izvršni nalog predsednika Trampa poziva na privremene zabrane ulaska iz sedam zemalja koje su, navodno, štetne po interese Sjedinjenih Država, ali bez pratećih dokaza.

Stejt Dipartment je 2011. godine, usporio obradu zahteva Iračana za azil, ali je to prikriveno zahvaljujući medijskoj mašineriji.

Nekoliko hiljada Iračana, uključujući mnoge koji su pomogli SAD tokom rata u Iraku, uhvaćeni su u sumornoj trci između pretnji smrću u sopstvenoj zemlji i glomaznom procesu dobijanja vize. Beka Heler, direktorka iračkog projekta za pomoć izbeglicama rekla je da je 5.000 viza svake godine, od 2008, izdavano kako bi se ubrzao ulazak Iračana u SAD. Ali, kako kaže, od 30. septembra, kada je američka vlada trebalo da podeli 20.000 tih specijalnih viza, ona je izdala svega 3.317.

Ono što sada imamo - to je usporavanje do puzanja za ove vize", napisao je kolumnista "Filadelfija inkvajera" Trudi Rubin koji je pomno pratio iračko pitanje viza. „Ljudi su čekali godini i više dana, ali im nisu dali rok kada će biti izbrisani sa liste čekanja."

U 2015. godini, Vol Strit Džurnal pisao je članak u vezi sa tužbom aplikanata koji su tvrdili da su njihovi životi bili izloženi riziku tokom 2011. godine zbog kašnjenja viza. Posle Trampove izjave u vezi sa njegovom naredbom koju je upoređivao sa Obaminom, magazin „Forin polisi" izvestio je da se zabrane dvojice predsednika razlikuju u 5 materijalnih tačaka.

 

- Obamina „iračka zabrana" odnosi se samo na stanovnike jedne zemlje, a zatim samo za izbeglice i kandidate za specijalnu vizu koju izdaje Kongres kako bi pomogao Iračanima (kasnije i Avganistancima) koji su podržavali SAD u sukobima. Trampov Izvršni odbor, sa druge strane, uveo je zabranu za sedam zemalja čije ukupno stanovništvo iznosi više od 130 miliona i odnosi se na gotovo svaku kategoriju migranata, sem diplomata, uključujući i turiste i poslovne ljude.

- Za razliku od Trampove izjave, Obamina administracija nije "zabranila vize za izbeglice iz Iraka na šest meseci". Uostalom, izbeglice ne putuju sa vizom. Što je još važnije, iako je protok iračkih izbeglica značajno usporen tokom provera Obamine administracije, izbeglice su i dalje primane u SAD tokom tog vremena. Nije bilo potpuno zabrane.

- Provere Obamine administracije bile su odgovor na specifične informacije o pretnjama, uključujući i hapšenje u Kentakiju dvojice iračkih izbeglica. Trampova administracija je bez dokaza i tvrdnji da je bilo specifičnih informacija iz obaveštajnih službi, uvela zabranu.

- Provere Obamine administracije sprovedene su nad, otprilike, desetak poslanika i direktora na sastancima odbora, uključujući Kabinet i zamenike Kabineta i na nivou svih relevantnih ministarstava, agencija i obaveštajnih zajednica. Trampov izvršni nalog su navodno izradili politički zvaničnici iz Bele kuće, a potom je predstavljen agenciji za implementaciju kao svršen čin.

- Mnogo je prašine podignuto oko Trampovog poziva na "ekstremne provere" građana pojedinih zemalja. Svrha pregleda Obamine administracije bila je da se poboljša već stroga provera kojoj su podvrgnute izbeglice i aplikanti za specijalne vize. Rigorozne procedure, koje iziskuju čekanje iračkih i sirijskih izbeglica od 18-24 meseci, ostaju na snazi i danas.

 

Iako je istina da je Stejt department značajno usporio razmatranje aplikacija iz Iraka u 2011. godini, ne, predsednik Barak Obama nikada nije zabranio ili potpuno zaustavio ulaz iz jedne, ili čak sedam zemalja.

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Betty Boop
08.02.2017 - 10:38
Kosulja bliza od kaputa
Znaci te izbeglice su u stvari peta kolona. Prvo su izdali svoju zemlju i stavili se u sluzbu Amera a onda su im Ameri zatvorili vrata ili ih ostavili da cekaju ispred vrata dok se on ne smisle. Naravoucenije: kosulja uvek treba da bude bliza od kaputa tako da tudjincu ne treba sluziti.