Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Mythbusters

Ne, Albanac koji je lomio krst na srpskoj crkvi nije umro od raka u najtežim mukama

Ako začeprkamo malo dublje po internetu, sve tamo do 2012. godine, naći ćemo da je "Albanac koji je lomio krst na srpskoj crkvi" postao istinska urbana legenda. Svako nešto zna o njemu i svako je nešto čuo. Pomenite, probe radi, "onog Šiptara što je lomio krst", i svi će se zakleti da je dripca odneo kancer
Piše Marko Prelević
Datum: 04/03/2016

Ne, Albanac koji je lomio krst na srpskoj crkvi nije umro od raka u najtežim mukama

Mythbusters

SEĆATE SE ALBANCA KOJI JE LOMIO KRST NA SRPSKOJ CRKVI? Pogledajte kako mu se sve vratilo.

Uau, ovo je baš dobro. Em privlači klikove i šerove kao ludo, em ima taj karmički detalj, ono "sve se vraća, sve se plaća". Lomio čovek srpsku crkvu u Podujevu (za vreme martovskog pogroma 2004), pa mu je sve preselo. Ima i seirenja, a to što baš i nije hrišćanski, to Srbe ne rajca previše.

Elem, portali poput Srbija Danas (link OVDE), Alo!, koji ima i varijaciju na temu naslova "ALEMA KURTIJA STIGLA KAZNA Albanac koji je lomio krst umro u mukama!" (link OVDE), siti su se ispisali kako je izvesni Alem Kurti, kako je navodno ime bestidniku koji je lomio krst na pravoslavnoj bogomolji u Podujevu tokom "kristalnog dana" na Kosovu, skončao "krajem prošle godine" u najgorim mukama. Furthermore, da je nastradala i čitava njegova familija.

Pogledajmo malo kako su to - a sve pozivajući se na rečenicu "kako pišu albanski mediji" - ispratili dotični portali.

"Albanac Alem Kurti čovek koji je lomio krst na srpskom manastiru na Kosovu tokom nasilja i pogroma 2004. godine preminuo je u teškim mukama usled borbe sa opakim kancerom koji mu je uništio jetru i pluća. Kurti je preminuo prošle godine u bolnici u Prištini, prenose slobodnimediji (?!). O ovome su izvestili mnogi proalbanski mediji dok su njega okarakterisali kao junaka!?", piše Srbija Danas, sajt koji očigledno, sem protiv zdravog razuma, ima nešto i protiv interpunkcije. (Ljudi, zarezi su vaši prijatelji, slobodno ih posejte okolo.)

Alo! je otišao korak dalje, pa je imao i sagovornike, starešinu Crkve Svetog Marka, protojereja stavrofora Trajana Kojića i paroha orahovačkog Velju Stojkovića, koji služi u Hramu uspenja Presvete Bogorodice.

Ni to im nije bilo dosta, pa su čitavu priču "potkrepili" i anonimnim "žiteljima Kosova koji su Kurtija poznavali". Oni "potvrđuju da je umro u strašnim mukama trpeći nesnosne bolove", a pazi sad i tu peripetiju, "neki od njih tvrde da je i njegova rođena sestra teško bolesna i da se najstrašnije muči, kao i njihovi roditelji, koji sve to preživljavaju zajedno s njom".

Naravno, kako ste i navikli u rubrici Mythbusters, a i zato što niste mogli da promašite velika slova u naslovu koja su vas i dovela na ovu stranicu, već znate da ništa od napisanog nije istina.

Za početak, identitet nečoveka (jer takav nesoj nema nacionalnost) koji je uništavao srpsku svetinju 2004. nikada i nije bio poznat. Ako i jeste, on se sigurno nije zvao Alem Kurti. Kurti jeste često prezime na Kosovu, znamo i Aljbina Kurtija i njegovo "Samoopredeljenje", ali praktično ne postoji Albanac koji se zove Alem. Jednostavno, ni na jednom spisku albanskih imena - a vašem domaćinu u rubrici Mythbusters su albanska imena poznata i iz porodičnih razloga - nema nekog Alema. Ima, recimo, Armend, Astrit, Arlind, Ardit, Alban, Agim, Afrim i Agron, ima čak i Aleksander, ali Alem - nema.

Ovaj izvor "pišu albanski mediji" je, zahvaljujući tome što niko ne govori albanski i niko zaista ne prati albanske medije, postalo magično, nešto kao "stara kineska poslovica". Kažeš da su nešto pisali Albanci, i čik da te neko demantuje.

Naravno, pretraga na svim relevantnim kosovskim i albanskim medijima i portalima, kao KOHA Ditore i Telegrafi.com, pokazuje da nikada nije objavljena nijedna vest o nekom Alemu Kurtiju, ali takođe da nikada nije objavljena ni vest o bilo kakvim posledicama zlodela u Podujevu 2004.

Ah, tu se stvari ne završavaju. Među svim onim brojnim komentarima na sajtovima, recimo, ima dosta onih koji tvrde da maltene lično poznaju Alema Kurtija, te da je čovek (pardon, nečovek) živ i zdrav i da stanuje u Švajcarskoj.

No ako začeprkamo malo dublje po internetu, naći ćemo da je "Albanac koji je lomio krst na srpskoj crkvi" postao istinska urbana legenda Srbije. Svako nešto zna o njemu i svako je nešto čuo. Pomenite, štih-probe radi, u kafani "onog Šiptara što je lomio krst", i svi će se zakleti da je dripca odneo kancer.

Tako se, primera radi, na jednoj temi na forumu Krstarice iz jula 2012. godine (naslov teme je "Ujedinjenje Kosova i Albanije nema alternativu", i rasprava je upravo toliko glupa koliko ime kaže, a ako baš morate da čitate, evo i linka) javlja neki tip sa "pouzdanom informacijom", 14.500 poruka na forumu, i rečenicama, ovde datim u originalu: "Na kraju,otidji na Kosovo i raspitaj se medju Albancima o ovome sto pisem.Tamo,svaka 4. osoba ima rak.Zanimljivost je da je od raka umro onaj lik koji je lomio krst sa snimka iz 2004. sa nepunih 35. god."

Dobro, sad smo utvrdili da je neuhvatljivi Alem actually rikn'o pre četiri godine, ne pre godinu, a saznadosmo, bogami, čak i njegovo godište.

Jula iste godine, dakle 2012, pojavljuje se i tekst na portalu Vaseljenska (LINK), s naslovom "Kosmet: Rušili srpske svetinje a sada dolaze da se pomole za zdravlje", koji ima sličan motiv. I ovde dajemo u originalu: "U manastiru u Zočištu šiptari, za koje se zna da su ga 1999. rušili, mole se za zdravlje".

Fakat je, naravno, i to tužan, da odgovorni za nasilje nad Srbima tog marta uglavnom nisu privedeni pravdi, strašni su podaci o broju proteranih Srba i zapaljenih crkava, bio je to finalni, krvavi pečat na pripremljeno ozvaničenje "države Kosovo", ali izmišljene vesti i potpirivanje ovog napaćenog naroda nekakvim osvetničkim naslovima, koji niđe veze s vezom - od Boga se ne umire, ni od rušenja krsta se ne umire, ali se od raka (i od uranijuma?) umire - ništa dobro ne donose.

Verovatno bi od srpskih portala koji su se obrukali sa "Alemom Kurtijem" previše očekivati da upute izvinjenje ili da, Bože sakloni, objave da su pustili izmišljenu vest. Ali kao što je ljudski praštati, ljudski je i nadati se.

 

Budite s nama i u ponedeljak, kada ćete saznati da li je Slađana Velkov zaista zaveštala svoj mozak Medicinskom fakultetu.


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



Stevan
06.03.2016 - 23:06
Odlična tematika
Nadam se da ćete ovakvim tekstovima uspeti da skinete bar deo ljage kojom je kvazinovinarstvo zatrpalo vašu profesiju. I, takođe se nadam, da će biti ljudi koji to žele da pročitaju.
Dušica
10.03.2016 - 14:33
mala digresija
Ali Oto Skoroceni jeste umro u Madridu 1975. od raka u najgorim mukama, pa tako eto kosmičke pravde, a nije samo on od zlikovaca ustaških i nacističkih završio u mukama, ali slaba vajda porodicama žrtava, kad su ih Argentina i cela Južna Amerika posakrivale, da dožive starost. Nije promašena tema, priča je o verovanju u neku višu pravdu, samo činjenica je da nema pravde, ako niko od zlikovaca bilo albanskih, ustaških, nacističkih nije završio u zatvoru. A o senzacionalističkom novinarstvu neću ni da govorim...
Ivan
27.08.2017 - 09:51
Bezbožnik
Samo bih primetio da je i obaj tekst tendenciozno pisan of strane nekog bezbožnika, koji može da izjavi da se od Boga ne umire, kad od od njega sve potiče i sve se sa njim završava pa i nečiji život i država i sve. Takve stvari su rekli najveći umovi sveta, mnogo pametniji od mene. Obzirom da je autor pomenuo rodbinske veze sa albancima sve je jasno kakva je pozadina ovakvog pisanja. Demanti lažnih vesti su dobri ali bez provlačenja loše propagande gde opet Srbi nevaljaju... Jer očigledno je da kod Albanaci nisu samo pojedinci uključeni u takve gadosti gde su došli do izmišljanja istorijskih činjenica.
Misko
22.06.2018 - 08:10
izlanuo
Dobro je da se pisac zaleteo pa pomenuo da je lomnjena srpska crkva u Podujevu. Toliko mu se žurilo da nije stigao da napiše albanska ili pravoslavna. Sad je ostalo za vjek i vjekova.