Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Moj i tvoj takozvani život

Poslednjih nekoliko godina gostujem u onim televizijskim emisijama u kojima se prelistava dnevna štampa. To mi je rok službe - novinarske rok službe. I prelistavaju se tu razne vesti, osvrće na aktuelnosti, a često me u offu, kada se isključimo iz programa, upitaju "zašto, kao narod, volimo mračne vesti?"
Piše: Branko Rosić
Foto Profimedia
Datum: 10/03/2016

 Moj i tvoj takozvani život

Poslednjih nekoliko godina gostujem u onim televizijskim emisijama u kojima se prelistava dnevna štampa. To mi je rok službe - novinarske rok službe. I prelistavaju se tu razne vesti, osvrće na aktuelnosti, a često me u offu, kada se isključimo iz programa, upitaju "zašto, kao narod, volimo mračne vesti?" One najmračnije, sa strana crne hronike. Onda ja izvučem uvek isti podatak iz dana kada sam radio u dnevnim novinama i kada je broj, na čijoj su naslovnoj strani bila dva surova ubistva, bio najtiražniji u istoriji tih novina.

Tokom jednog razgovora sa visokorangiranim psihologom u policiji setio sam se ovog pitanja i interesa Srba za užasne vesti, pa smo o tome pričali bez nekog definitivnog odgovora zašto je to baš tako. Moja teorija, za koju sam tražio potvrdu od policijskog psihoga, jeste da se narod u svom siromaštvu i nevoljama, čitajući te grozote, uteši da bi možda moglo biti i gore na ličnom planu. Ovako, šta da se radi, novca niotkud, žena gunđa ali makar ga neće odvaliti sekirom na spavanju kao onog tamo nesrećnika. Moj sagovornik je rekao da i to može biti odgovor ali... Ali, ništa to nije konačno i jednoznačno. 

A pred novogodišnje praznike, a i kasnije, obratio sam pažnju na jedan detalj u takozvanim srpskim lifestyle i glossy magazinima. Sa stranica tih časopisa zapljuskivala me je nedvosmislena sreća. Sve te javne ličnosti: glumice, pevačice, manekenke, voditeljke... pričale su da uživaju u novogodišnjim čarolijama u društvu najbližih, da ih je porodica oplemenila, da očekuju prinovu. Okej, pomislio sam da je to normalni repertoar novogodišnje sreće, ali sve to me je sačekalo i po okončanju praznika. Svi opet nasmejani uz sliku partnera koji ih razume, a on je neki anonimni lik s očigledno dobrom kintom. Pričaju one na ovim stranicama kako je možda vreme za prinovu, da ih je dete oplemenilo, skoknuće do novih Bečića srpske tranzicije - Dubaija, obnoviti foto-galeriju, jahati kamilu i svu tu jednoznačnu sreću staviti pod nos i oči čitaocima koji možda nemaju ništa od toga. A deo tih čitalaca su možda i sami, ili dekintirani. 

Pomislio sam da Srbi obožavaju krajnosti i u tabloidima i u lifestyle magazinima. Ali zapravo da uživaju da čitaju o onim stvarima koje im se neće desiti. Niti će ih žena odvaliti sekirom u snu, niti će je odvesti u Dubai, ne očekuju prinovu jer nemaju kintu ni za ovo jedno, a zapravo i nemaju muža ili ženu ili ih imaju ali ih mrze. Možda je to prava poenta srpskih časopisa - da čitaš o životu koji te srećom ili nesrećom uporno zaobilazi.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.