Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Mišlenova zvezdica: Gde su srpski restorani na zvezdanoj mapi?

U čemu je tajna tih zvezdica? Pa u tome što one dođu kao nekakav pandan Oskaru u hijerarhiji kutlača, ringli i aspiratora.Čuvenu Mišlenovu zvezdicu imaju tri hrvatska restorana, a nijedan naš i to nas boli kao da nam je Mišlenova guma prešla preko noge
Piše Branko Rosić
Datum: 11/01/2019

Mišlenova zvezdica: Gde su srpski restorani na zvezdanoj mapi?

Foto: Profimedia

Okej, i vi koji ne znate da skuvate ni jaje, znate za Gordona Remzija. Popularni su ti kuvari koje gledamo na TV-u. A Remzi je jedan od tih. Učestvovao je i u čuvenoj "Paklenoj kuhinji". Ima nekoliko restorana širom sveta koji su ovenčani sa zbirno dvanaest Mišlenovih zvezda. I kad mu je Mišlenov vodič oduzeo zvezde iz njegovog restorana u Njujorku usput nazvavši hranu čudnom, taj strašni Remzi, koji psuje dok varjaču nagoni u centrifugu i na to mu s vremena na vreme zameraju TV šefovi i publika, taj opaki Remzi je plakao zbog gubitka tih nekoliko zvezda pod zvezdama njujorškog neba. A kad je bacio papirnu maramicu (u sudoperu?) i skinuo suze sa obraza kao fil kad skine nožem, rekao je: "Gubitak Mišlenovih zvezda je kao izgubiti devojku."

U čemu je tajna tih zvezdica? Pa u tome što one dođu kao nekakav pandan Oskaru u hijerarhiji kutlača, ringli i aspiratora. I kad mogu plakati slavni režiseri, glumci i producenti tokom nepravdi u Kodak areni, može i grubi dečko Gordon Remzi.

A u tom "loncu" ima i politike. Raspadom Jugoslavije krenulo je i s raznim poređenjima u svim oblastima postjugoslovenskog života. Ko je pre ušao u EU, gde su veće penzije, da li je bolje (plaćenije) voziti kamion po Triglavu nego Lastu po krivinama Grocke? I neminovno se stigne i do gastronomske ponude zemalja. I do našeg (srpskog) shvatanja i teorija koje pospeše turistički radnici kada govore o procentima povećanja broja stranih gostiju koje opravdaju da ti isti strani gosti dolaze zbog ovoga i onoga, pa i naše kuhinje. Ali onda nas ujede, ili nas pregazi ko Mišlenova guma činjenica da tri restorana u Hrvatskoj imaju Mišlenove zvezde a u Srbiji je taj broj i dalje zero. Kako sad pa to? Zar jedna "Madera", "Homa", nekadašnja "Dijagonala" nisu zaslužile da posetioci, pre nego što đonove utisnu u otirače ovih restorana, ugledaju čuvenu zvedicu?

Zlatko Crnogorac, urednik fanzina Propeler socijalne propulzije kulture življenja kroz Dorćolski kvart, Palas, Šipku i starogradsku Savamalu i čovek koji se "mota" oko šporeta ekskluzivnih gastro kvadrata Beograda, kaže da je kafana osnovna, ne samo socijalna ćelija srpskog društva, već i najvažnija kulturno-politička institucija u tek nešto više od sto pedeset godina istorije ovdašnje moderne i građanske civilizacije.

"Nažalost nasuprot osnovnoj konstataciji, tradicija i dugovečnost nisu naše socijalne odlike, pa su tako do danas iz devetnaestog veka opstale samo kafane 'Dva jelena' i 'Tri šešira' u Skadarliji, kao i 'Znak pitanja' i tek nešto više hotela: Moskva, Kasina, Ekscelzior, Palas, Balkan. Nakon tranzicione propasti nekadašnjih društvenih lanaca - ugostiteljskih radnih organizacija, nestali su mnogobrojni restorani i bifei, adrese kulture življenja i sećanja na posleratni period najveće emancipacije Beograda, prestonice velike i zajedničke države Jugoslavije. U tom smislu, tamo gde smo svedoci npr. zatvorene jedne Srpske kafane, najveći rispekt dugujemo onom što je institucionalno preostalo poput Madere i Kluba književnika. To su danas verovatno najprepoznatljiviji brendovi nečeg što se popularno naziva HoReCa (hoteli, restorani, kafei) segmentom ne samo pomenute kulture življenja već i turizma kao jedne od najperspektivnijih grana ekonomije. I da ih ne favorizujemo, nisu jedini. Tokom devedesetih, nastala su nova kultna mesta koja danas baštine višedecenijsku tradiciju poput Franša, Vuka ili Tabora", slaže Crnogorac filove gastro istorije Beograda.


Sve je započelo takođe u 19. veku kada su u Klermon Feranu braća Andre i Eduard Mišlen napravili fabruku guma - 1889. za otprilike 3.000 vozila koliko je tada saobraćalo Francuskom


To nas dovodi do poslednje decenije, u kojoj dobijamo koncept novih mesta gravitacije - novih generacija do hipstera i milenijalaca poput Absinta, Iguane, Supermarketa i Dijagonale, koja se uprkos ogromnom tzv. hajpu, u najvećoj meri nisu održala.

A da mi definišemo šta je Mišlenova zvezda? Sve je započelo takođe u 19. veku kada su u Klermon Feranu braća Andre i Eduard Mišlen napravili fabruku guma - 1889. za otprilike 3.000 vozila koliko je tada saobraćalo Francuskom. Uz pneumatike poklanjan je vodič sa mapama, vulkanizersko uputstvo, kao i gde na tada retkim usputnim mestima natočiti gorivo, jesti i prenoćiti. S vremenom je Mišlenov vodič uvrstio hotele, kategorizovao restorane, uveo zvezdice i sve potom do danas je globalna agenda koja tretira 30.000 odrednica u okviru 30 teritorijalnih podela i u tiražu od 30 miliona kopija. Mišlen vrednuje pet kategorija, od najniže ka najvišoj: tzv. Mišlenov "Tanjir" (sveže namirnice, brižno spremljeno - dobro jelo), potom "Bib Gurman" (dobar kvalitet - kuhinja vredna pažnje), jedna (visok kvalitet kuhinje vredan da se zastane), dve (izvanredna kuhinja - vredna dolaska) i tri zvezdice (izuzetna kuhinja - vredna namenske posete). Jedan Pariz ima čak deset restorana sa tri zvezdice, Njujork pet. Komparativno nama najbliža Hrvatska ima odskora tek tri restorana sa jednom zvezdicom: "Monte" u Rovinju, "Pelegrini" u Šibeniku i "360 stepeni" u Dubrovniku, kao i još 55 restorana u svom Mišlenovom vodiču.

 

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. JANUARA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

 


 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Marina
13.01.2019 - 13:03
Zvezdice
Dok god se u kuvarskim skolama u Srbiji, izmedjuostalog, ne bude ucio pojam Al dente, srpski restorani nece imati Michelin zvezdice