Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Mi biramo i lik i delo. I u kafani birate s kim ćete da sedite, a kamoli u SANU: Tri akademika o izborima za Srpsku akademiju nauka i umetnosti

O optužbama, opaskama ili kritikama na izborni proces u Akademiji, za Nedeljnik govore potpredsednici SANU Ljubomir Maksimović i Zoran V. Popović, kao i generalni sekretar Marko Anđelković
Razgovarao Nenad Čaluković
Datum: 05/11/2018

Mi biramo i lik i delo. I u kafani birate s kim ćete da sedite, a kamoli u SANU: Tri akademika o izborima za Srpsku akademiju nauka i umetnosti

Fotografija: Igor Pavićević

Za okruglim stolom Nedeljnika, trio iz vrha Srpske akademije nauka i umetnosti osvrnuo se na polemike koje su pratile izbore u SANU, zakazane za 8. novembar.

Maksimović: Izbori za nove i redovne članove SANU održavaju se svake treće godine. Izborni proces se u nekim detaljima usavršava, ali u načelu i u tehničkom i u proceduralnom smislu ostaje isti. To znači da se 31. oktobra prethodne godine u novinama objavi da se pozivaju sve akademske institucije, koje su po zakonu ovlašćene, da daju predloge. Svoje predloge daje i sama SANU, i takva je praksa u većini zemalja: u Akademiji niču predlozi, i u Akademiji se biraju akademici. Kod nas je, međutim, šira demokratska društvena praksa da predlozi dolaze i iznutra, ali i sa strane.

Sledeći korak je da se u aprilu na odeljenjima SANU tajnim glasanjem odlučuje o predloženim kandidatima, koji moraju dobiti polovinu glasova da bi ostali u izbornoj proceduri. Za kandidate koji su predloženi u SANU određuju se tri akademika za pisanje referata, a za kandidate koji su stigli sa univerziteta ili instituta po dva akademika koji pišu mišljenje o predlogu koji već sadrži, između ostalog, referat samog predlagača.

U maju se opet na odeljenjima obavlja tajno glasanje o kandidatima, koji moraju dobiti natpolovičnu, ili dvotrećinsku većinu koja daje izvesnu preporuku Skupštini da je kandidat neko na koga bi trebalo posebno obratiti pažnju, ali dešava se da i takvi kandidati ne prođu na Skupštini. Ovog puta smo imali kandidate koji su dobili 100 odsto glasova u odeljenjima, dakle, svih članova. I konačno glasanje je na Izbornoj skupštini SANU 8. novembra, kada svi akademici odlučuju.

U javnosti postoji mišljenje, ne znam da li je rašireno, da je reč o konkursu. Nije to, međutim, nikakav konkurs, to je javni poziv da će izbora u SANU biti, kao i da se mogu slati predlozi ovlašćenih institucija.

Anđelković: Ono što je bitno jeste da odeljenja ni u jednom trenutku ne biraju članove Akademije, ona samo putem glasanja verifikuju svoje predloge, koje upućuju Predsedništvu SANU da utvrdi da li je sve proceduralno ispoštovano i upućuje ih Izbornoj skupštini. Mada, kada govorimo o predlozima iz Akademije, ne bi trebalo zaboraviti i da ogranci SANU u Novom Sadu i Nišu imaju pravo da kandiduju.

Bez obzira na to kakva su događanja pratila ovaj proces, izborna atmosfera je pozitivna, jer ako imamo činjenicu da je stiglo više od 100 predloga iz institucija koje su vlasne da kandiduju, to govori o visokom stepenu zainteresovanosti, koji se ranije nije javljao. Šta to znači? Da je Akademija prepoznata u svom radu, u društvenoj ulozi i zadatku, i da ljudi žele u tome da učestvuju. Ili, može da znači da SANU više nije zatvorena ustanova u kojoj smo mi sami sebi dovoljni. I Akademija hoće još više da se otvori. A pozitivno je i to što je više od 30 posto kandidata za nove dopisne članove došlo sa strane, što nije mali procenat.

Popović: Uvek pred izbore u SANU imamo ovakve probleme, ali ove godine smo imali "nestrpljiviju" grupu nezadovoljnih koji imaju veliku propulzivnost u medijima i maksimalno se trude da ceo izborni proces, kao i samu Akademiju, omalovažavaju.

Maksimović: Nakon određivanja kandidata za akademike ostavljeno je još mesec dana za proveru javnosti, da se ulože žalbe, prigovori, šta god, ali nijedan takav dopis nije došao ni u propisanom roku ni kasnije. Sada imamo karakterističnu situaciju da se niko nije zvanično žalio, ali se žalbe šalju medijima. A celom procesu je teško naći zamerku. Ono što je ustanovljeno kao problem jeste to da je u poslednjih dvadeset godina došlo do velike prevage egzaktnih nauka nad društvenim i humanističkim, kad je reč o broju novoizabranih. Akademijin problem nije bila procedura, nego da se stvori mehanizam, kao i da se ubede ljudi da se mora voditi računa o većoj uravnoteženosti struka. SANU je prošle godine precizirala deo Statuta da bi se ta ravnoteža obezbedila.

Anđelković: Zbog toga će ove godine u SANU moći da bude primljen samo po jedan dopisni član u Odeljenje medicinskih nauka i u Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke.

Popović: Među kandidatima koji se danas otvoreno ili prikriveno ljute ima i dobrih, ali jednostavno nisu prošli selekciju na odeljenjima SANU. Oni ostaju kandidati za sledeći izborni ciklus. Ne znam da li među akademicima ima više od 10 odsto onih koji su uspeli da uđu u SANU pri prvom kandidovanju. Većina nas je ušla u drugom, trećem, neki i u četvrtom pokušaju. Dakle, nije neočekivano niti nepristojno ne proći u prvom izbornom turnusu. Moguće je da članovi SANU nisu odmah uspeli da prepoznaju vaše rezultate ili je bilo boljih kandidata. Čini mi se da nikada nije bilo tako burnih i u nekim slučajevima i nepristojnih reakcija. Sve one koji navode "da je očigledno došlo do kršenja izborne procedure", javno pozivam da navedu koje i na koji način, jer mi iz SANU tvrdimo da nije bilo kršenja izborne procedure.

Maksimović: Stalno se neosnovano ponavlja da procedura nije poštovana. Onda predsednik Akademije izjavi: "izvinite, procedura je onakva kakva je već decenijama". A onda mu se odgovori: "pa o tome se i o radi, zato što je to zarđala procedura koja u 21. veku ne funkcioniše i zato ste nas dovde doveli". To je sve contradictio in adiecto.

Anđelković: Neko slučajno ili namerno zamenjuje javni poziv koji je bio upućen ovlašćenim predlagačima sa institucijom konkursa. Na konkurs se uvek prijavljuju lično sami zainteresovani pojedinci. Pored toga, konkurs sadrži kriterijume koji se, pre svega, lako kvantifikuju, zbog čega ste dužni da poštujete tačno utvrđene parametre navedene u konkursu. Akademija nema nikakve striktne normative kvantitativne prirode za izbor novih članova, te je stoga u javnom pozivu naveden kvalitativni karakter koji je lice koje se predlaže za kandidata za člana SANU neophodno da ispunjava, a to je "koji se istakao izuzetnim naučnim, odnosno umetničkim radom". Pri razmatranju svakog potencijalnog kandidata nastojim, a verujem da je to slučaj i sa najvećim brojem mojih uvaženih kolega, da pored naučnog ili umetničkog aspekta sagledam i celokupnu ličnost kandidata sa svim kvalifikativima. Da citiram, odnosno parafraziram jednog našeg uglednog, nedavno preminulog akademika, koji je svojevremeno rekao da kandidat za člana SANU treba da poseduje delo, ugled u sredini iz koje dolazi i da je čovek na dobrom glasu, što, složićete se, obuhvata delom i kriterijume koji su neminovno podložni subjektivizmu. Nas u SANU zadovoljava činjenica da kritike na izbornu proceduru ne dolaze od institucija koje su predlagači, već isključivo od strane pojedinaca koje su one predložile.

Popović: Hiršov indeks je broj koji na jedinstven način pokazuje produktivnost naučnika i odjek (citiranost) koji su njegovi radovi izazvali. Ako neki istraživač ima Hiršov indeks 10, znači da deset njegovih radova imaju bar 10 citata svaki. Ostali objavljeni radovi imaju manje od 10 citata. Politika citiranja se razlikuje u zavisnosti od oblasti. Ja sam član Odeljenja tehničkih nauka, u kojem su trenutno zastupljene različite tehničke discipline: elektrotehnika, mašinstvo, građevina, saobraćaj, materijali i tehnologije... i u svim tim disciplinama je citiranje potpuno različito.

U oblasti molekularne genetike je, recimo, najveća citiranost, dok je u matematici pet puta manja. Dakle, 2.500 citata u molekularnoj biologiji je identično kao 500 citata u matematici. I onda je vrlo neumesno da se neko ko se bavi molekularnom biologijom poredi sa citiranošću istraživača u drugim oblastima. Hiršov indeks je samo broj koji ne govori o veličini otkrića, originalnosti pristupa, autorskog doprinosa u slučaju koautorskih radova, čak ni o tome da li je rezultat u radu koji je objavljen i mnogostruko citiran tačan ili pogrešan. Zato mi u Akademiji ne možemo samo na osnovu Hiršovog indeksa da odlučujemo. Vodi se računa i o razvoju određene naučne oblasti i problematike kod nas, doprinosu školovanju naučnog kadra itd.

Kad bi se ulazak u SANU obezbeđivao samo na osnovu kvantativnih kriterijuma, tada izbori ne bi bili ni potrebni. Bilo bi potrebno da nekog od zaposlenih u Akademiji zamolimo da napravi rang-listu kandidata samo na osnovu Hiršovog indeksa i izborni proces bi time bio završen. I nije to samo slučaj Miodraga Stojkovića. Ima i drugih kandidata koji imaju bolje Hiršove indekse od Stojkovića, ali nisu ovoga puta predloženi za članove, pa zbog toga nisu izazivali nikakve skandale. Marko je u pravu – mi biramo i ličnosti sa delom i rezultatima. Uostalom, treba voditi računa s kim sedite i u kafani, a kamoli u Akademiji.

A što se tiče Slobodana Divjaka, mogu samo da kažem da sam zaista začuđen, jer prema dokumentaciji koju je dostavio za izbor u SANU, pored diplome Filozofskog fakulteta ne navodi niti da je magistrirao, a kamoli doktorirao, nije učestvovao niti rukovodio naučnim projektima, nije učestvovao u školovanju naučnog podmlatka. Ceo radni vek je proveo kao novinar, a kasnije i direktor Trećeg programa Radio Beograda. Kada je otišao u penziju, setio se da bi bilo dobro za njega da postane član SANU, i pošto se to nije desilo, baca drvlje i kamenje na sve nas.

Maksimović: Kod svakih pojedinačnih izbora može se desiti da se izabere neko za koga postoji raširenije mišljenje da možda i ne zaslužuje taj izbor. Ali, prema mom ličnom iskustvu, za desetak godina, u oko tri izborna ciklusa, stvari definitivno dođu na svoje mesto. Danas ljudi postaju u svemu nestrpljiviji, pa i u izborima za akademike. Mogao bih navesti brojna velika imena naše nauke koja su po nekoliko puta bila kandidati, a ulazila su tek iz trećeg-četvrtog puta. Danas svi hoće odmah i sa lovorikama. Da li je to moguće? Možda nekad jeste, ali ako nije, zašto su onda kandidatu svi krivi, zašto je kriva SANU, sistem, zašto se onda pokrene tema Kosovo, strani uticaj. To je onda politizacija.

Anđelković: A udari na SANU iznutra su nešto što u instituciji ovog tipa – kao skupu slobodnomislećih i slobodoumnih – možete da očekujete, jer su ovde i ljudi sa drugačijim mišljenjima. Ali, ono što bih u ovim konkretnim slučajevima naveo – to je nastojanje za konstruisanjem problema tamo gde ih realno zaista nema. Nepoznat mi je razlog i stvara mi gorak ukus u ustima da neko ko je član Akademije i ko je, pretpostavljam, imao sve reference da bi to postao, oseća sada potrebu da konstruiše problem i elaborira o nečemu što se ne dešava, čime u laičkoj javnosti stvara zabludu o stanju u ovoj kući. Inače, neslaganje sa mnom ili sa nekim drugim članom Akademije je potpuno primereno, ali na osnovu relevantnih činjenica, a ne na osnovu ličnih, često iracionalnih, projekcija.

Maksimović: Politika se ne oseća, ali se oseća da postoje izvesni delovi društva, da li samo pojedinci ili neko stoji iza njih, teško je reći, i to jedni koji imaju afirmativan odnos prema Akademiji i drugi koji nemaju. A one koji nemaju možete videti, čak i u ozbiljnim novinama, kako to konstruišu. Čak i kada nema problema, oni koriste svaku priliku da o Akademiji napišu nešto što nije afirmativno. To je, doduše, situacija sa svakom velikom institucijom koja ima veliki značaj. Takve institucije simbolišu društvene potrebe ili stanje, i onda su uvek na meti. Takav je i položaj SANU, valjda zato što je najviša naučna i umetnička institucija.

Anđelković: Delim stav da se u rukovodstvu Akademije nije registrovao nikakav uticaj političkih struktura, ali sam potpuno svestan činjenice da svako od nas u SANU, kao uostalom svi članovi društva, spada u neku vrstu homo politicusa. Šta je onda ovde problem? Ne radi se o političkom pritisku, nego o pokušaju politizacije nečega što nije vezano za politiku. Izbori u SANU nisu ni de facto, ni de iure politički proces. A onda mu neko daje političku konotaciju, uvodeći termine: izdajnika, saradnika službi, sorosovaca... A politizacija se sprovodi da bi se napali Akademija i izbori, jer ne postoje objektivno validni argumenti za napade na nas.

Maksimović: Cela ova priča oko izbora, koja je na momente neopravdano bila bučna i glasna, verovatno je nanela određenu štetu Akademiji. Ako to nije bila osnovna namera, onda se gubi iz vida da je ovaj izvršni odbor sa predsednikom Vladimirom Kostićem mnogo stvari uradio. Izvinite što to kažem, jer ja sedim u njemu, ali je mnogo urađeno da Akademija postane vidljivija, više prisutna, životnija, da se oseća u društvu, da je više činilac od važnosti nego što je svojevremeno bila. Da li je to uvek zbog naučnih rezultata njenih članova? Da li zbog nekih drugih gestova Akademije, koja pokušava da visoku nauku i umetnost, koje su često zatvorene pred očima šire javnosti, što više predoči toj javnosti? Statistički gledano, vi danas u SANU imate jedan i po naučni ili umetnički događaj svakoga dana.

Anđelković: Ako smo mi akademici krivci što smo otvorili Akademiju, onda je dobro.

Popović: Očekujem da izbori budu uspešni. Imamo 26 kandidata za dopisne članove i verujem da će izbori pokazati da je ta selekcija bila dobra, kao i da će Akademija biti osnažena i jača sa novim kadrovima. Po broju članova mi smo, inače, zemlja sa najmanje akademika po glavi stanovnika.

Anđelković: Najvažnije je da se ispoštuje procedura. Za to smo odgovorni. Ako se to obezbedi, a to garantujemo, izbori će biti uspešni. Članovi SANU će glasanjem pokazati da li žele "svežiju" Akademiju ili žele da se u Akademiji još nešto preispita. Svaki onaj koji bude izabran za člana Akademije predstavljaće našu novu mogućnost za još intenzivniji rad. SANU je rezultatima pokazala da pored reprezentativnosti, koja je imanentna njenom društvenom zadatku i istorijskoj ulozi, jeste radna ustanova i da se ovde ne sedi na lovorikama. Ovde se društvu pruža maksimum mogućeg u zavisnosti od naših slabosti ili mogućnosti, ali i u zavisnosti od spremnosti društva da uzme i apsorbuje rezultate našeg rada. Nažalost, moram da konstatujem da su naše mogućnosti najčešće nešto veće od opšte spremnosti da se to registruje i razmotri.


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



Ratko
06.11.2018 - 09:37
KAD SE VEĆ BAVIMO STATIDSTIKOM
Koliko imamo akademika po \"glavi stanovnika\", odn. koji broj naših stanovnika je iznedrio jednog akademika? Sve mi se nešto čini da smo, po ovom kriterijumu, među najpametnijim stanovnicima Planete. Nešto mi se ne gleda kako stojimo po ostalim kriterijumima.
Недељко
06.11.2018 - 13:50
Лепо сте сами са собом попричали Академици
али зашто се не чује и друга страна? Гледајући ваша научна достигнућа питам се како ви постадосте преплаћени чиновници? Недељник би био интересантнији да је организовао округли сто и са Оцићем, са Дивјаком, Стојковићем па да чујемо и њихове аргументе. Хвала.
Penzionerka iz Beograda
07.11.2018 - 17:12
Opaska o biranju lika i dela
Neuobičajen je komentar akademika M. Anđelkovića da ” ...uostalom, treba voditi računa s kim sedite i u kafani, a kamoli u Akademiji”. Svakako je važno za trenutni saziv SANUda se akademici osećaju prijatno, da o sebi imaju pohvalno mišljenje i da sepo[tuje pri sakom izboru izvestan subjektivizam. Naravno, za izbor akademika nije najvažniji Hiršov indeks. Tako je bilo i pre 119 godina kada je u 31. godini Mihailo Petrović Alas postao redovni član Srpske Kraljevske Akademije. Ipak teško je zamisliti da će kroz sedamdesetak godina buduće generacije moći da izjave da je 70\% doktora, recimo bioloških nauka, imalo za svog naučnog pretka nekog od sadašnjih akademika i doktora bioloških nauka, kao što sa ogromnim poštovanjem - doktori matematičkih nauka mogu sada da kažu za svog naučnog pretka Miku Alasa.
Klara
07.11.2018 - 20:16
Biraju lik i delo?
Mozda njih nije sramota, ali mene jeste posto sam procitala tekst.