Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Marija Mali i njeno nasledstvo

Zašto verovatno nikad nećemo sa sigurnošću znati šta je bivšoj supruzi gradonačelnika Beograda od oca ostalo
Piše: Ljiljana Smajlović
Datum: 18/08/2016

Marija Mali i njeno nasledstvo

Foto Igor Pavicevic

Ne znam ništa o sporu bivših supružnika Mali osim onog što sam pročitala na sajtu Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK. Ne tvrdim da je to brend kom se nužno veruje, skeptična sam prema novinarima koji imaju više nagrada nego tekstova, ali i mene je zaintrigirala jedna tvrdnja gospođe Mali koju je KRIK našao u njenoj krivičnoj prijavi protiv gradonačelnika Beograda, barem koliko i njegova uloga u rušenju u Savamali.

Ne govorim o optužbi za porodično nasilje, već o priznanju Marije Mali da je slagala Agenciju za borbu protiv korupcije u postupku provere koji ta ustanova vodi protiv njenog bivšeg muža. Gospođa Mali je 14. juna ove godine potpisala lažnu prijavu u kojoj je deo porodičnih prihoda neistinito prijavila kao nasledstvo od oca. Nije odala sumu i poreklo para koje je lažno prijavila jer mediji, kaže, ionako ne mogu da reše "ovakve slučajeve".

Mediji? Sumnjam da sud, policija, država mogu da u dinar utvrde šta je gospođa Mali od oca zaista nasledila. Ne kažem to zato što Siniša Mali još uživa debelo političko zaleđe, već zato što su, po srpskim zakonima, "ovakvi slučajevi" praktično nerešivi.

Naučila sam to na slučaju jednog drugog gradonačelnika Beograda, pokojnog Nenada Bogdanovića.

Beogradski sud pokušao je u martu 2008. da suzbije čaršijske glasine o njegovoj zaostavštini, ali se brzo ispostavilo da sudovi u "ovakvim slučajevima" ne mogu bog zna šta jer srpski propisi ionako ne predviđaju potpun uvid države u zaostavštinu pokojnika. Ostavinska rasprava u slučaju Bogdanović nije ni utvrđivala iznose bankovnih računa i sefova pokojnog gradonačelnika, jer su se naslednici (žena iz drugog i deca iz prvog braka) sporazumeli da sami podele pare na tri jednaka dela.

Zašto je naša država tako bolećivo diskretna? Jesu li eksperti iz G17 bili naivne sobarice ili je nova klasa DOS-a na taj način omogućila tihi prenos kapitala? Zašto smo zadržali paragraf iz doba socijalizma, kad smo sva ostala poreska rešenja prepisali sa zapada? Tamo imovinu pokojnika popišu i svaki dolar ili evro prebroje, pa niko ne može da tvrdi da je u madracu našao pare za luksuzne nekretnine koje ne može da priušti od prihoda koje je prijavio poreznicima ili agenciji za korupciju.

Samo bi budala tvrdila da je na Zapadu nemoguće prevariti državu ili izvrdati porez, pogotovo iste nedelje u kojoj je britanska javnost otkrila da je iznenada preminuli vojvoda od Vestminstera svom dvadesetpetogodišnjem sinu Hariju ostavio imovinu vrednu više od devet milijardi britanskih funti, na koju neće morati da plati ni peni poreza na nasledstvo. Kako je to moguće, kad stopa poreza na nasledstvo u Velikoj Britaniji iznosi čak 40 odsto? Tako što je šesti vojvoda od Vestminstera, direktni potomak izvesnog "Gros Veneur" (debelog lovca) koji je 1066. došao sa Viljemom Osvajačem, imanje Grosvenor ostavio u nekoj vrsti zadužbine, "trust fund", koji se nedirnut prenosi sa generacije na generaciju.

Kada obični Englez izgubi oca, izgubi i 40 odsto njegove zaostavštine, ali za superbogate zakonodavac je ostavio rupu u zakonu, iglene uši kroz koje se nesmetano provlače. Dejvid Kameron je nekoliko godina pre Bregzita lično izlobirao kod Hermana van Rompeja da se na Veliku Britaniju ne primeni četvrta evropska direktiva o pranju novca, pa je izbegnuta čak i obavezu da se takve zadužbine registruju kako bi javnost barem dobila uvid u to ko su im krajnji korisnici. Doduše, za novog vojvodu od Vestminstera se i bez registra zna da je vlasnik najvećeg komada zemljišta u centru Londona: da je platio porez, u državnu kasu slilo bi se 3,6 milijardi funti, što je jednako sumi koju britanska država cele godine ubere od nasledstva. 

Neka se čitalac zato ne teši da treba mirno čekati da nas EU natera da uskladimo poreske propise. Čak i da jednog dana uđemo u EU, ovde je, kao i u Britaniji, pravi skandal u tome šta je sve po zakonu.

Proglasiš elitni deo Vračara pašnjakom da ga jeftino kupe - po zakonu. Parama poreskih obveznika platiš medije da o tebi lepo pišu - po zakonu. Kriješ imena donatora fondacije - po zakonu.Nisu tajkuni ludi da krše zakone, to bi im na sudu lako dokazali. Umesto toga su na vreme investirali u zakonodavce, baš da bi "ovakvi" slučajevi bili "po zakonu", nerešivi ne samo za medije, već i za policiju i sudove.

Ne treba nam sistem u kom je običan svet prisiljen da proda stan kako bi platio porez na jedino što mu je od roditelja ostalo. Ali zašto pomažemo našim seljačkim vojvodama od Vestminstera da, pomoću rupa koje su smišljeno stavili u zakone, nesmetano prenose novac iz sumnjivih izvora u legalne tokove?

Ako nova vlada zaista ima nameru da Srbiju menja u korist običnih građana, slučaj Mali će joj doći kao poručen.  


 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



maki
15.02.2017 - 08:37
mali
Kako je netačna i maliciozna insinuacija vaše kolumnistkinje. Niko od političara nije proglasio elitni deo Vračara pašnjakom. Naravno, ovde se aludira na plac u Skerlićevoj 20 na Vračaru, na kom Dragan Šutanovac sa suprugom Marijom i još devet investitora gradi zgradu od 3.500 kvadrata. Taj plac je kupljen za 1,5 miliona evra. Koji je pašnjak toliko plaćen?