Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Makron mora da osvoji najmanje 60 odsto glasova da bi spasao Evropu

Sa Makronom koji će, u to nema sumnje, pobediti u drugom krugu predsedničkih izbora, Francuska i EU imaće još jednu šansu, još pet godina da demantuju sve Kasandre zloslutnice, postave Stari kontinent na šine za budućnost i razvedre njeno nebo nad EU
Piše: Željko Pantelić
Datum: 26/04/2017

Makron mora da osvoji najmanje 60 odsto glasova da bi spasao Evropu

U nedelju veče pristalice Emanuela Makrona uzvraćali su sa "Vive l'Europe" na čestitke koje su se završavale sa "Vive la France" posle pobede proevropskog kandidata u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj. Taj simboličan gest pokazuje da je sudbina Pete republike neraskidivo vezana za sudbinu EU i koliko je Makron bio hrabar kada je razvio plavi barjak sa 12 zvezdica. Imaju pravo oni koji oprezno vrte glavom i upozoravaju da ulazak Makrona u Jelisejsku palatu ne znači da će se EU spasti iz vrtloga u kojem se nalazi, sa komšijama koji priželjkuju ili rade na njenoj propasti ili slabljenju i pred nezaustavljivim prelivanjem stanovništva sa afričkog i azijskog kontinenta na evropski.

Sa Makronom koji će, u to nema sumnje, pobediti u drugom krugu predsedničkih izbora, Francuska i EU imaće još jednu šansu, još pet godina da demantuju sve Kasandre zloslutnice, postave Stari kontinent na šine za budućnost i razvedre njeno nebo nad EU. Trend je promenjen, od prošle jeseni populisti nižu samo poraze a proevropske stranke samo pobede. Tako je bilo u Austriji, zatim u Holandiji, Bugarskoj, na regionalnim izborima u Nemačkoj i sada u Francuskoj.

Nije iznenađenje što obični ljudi imaju efemerno pamćenje, ali začuđuje da su brojni analitičari zaboravili odakle je krenuo Makron pre godinu dana, kada je obznanio da će se kandidovati za predsednika Pete republike. U tadašnjim istraživanjima javnog mnjenja Makron je bio na trećem mestu, daleko iza kandidata Nacionalnog fronta i Republikanske partije. Alen Žipe, u to vreme najuverljiviji kandidat degolista (koliko se kaju sada degolisti što ga nisu izabrali na svojim stranačkim izborima?) i Marin Le Pen imali su duplo veću podršku u biračkom telu od bivšeg ministra ekonomije u vladi Fransoa Olanda. Od prošlog leta i zaostatka od 15 procenata u odnosu na Marin Le Pen, Makron je prošle nedelje na izborima pobedio ćerku Žan-Marija sa gotovo tri procenta razlike.

 

U junu ćemo imati veliki povratak Nikole Sarkozija na političku scenu. Zasada sve ide po planovima bivšeg predsednika Pete republike, Fijon je poražen ali su republikanci, za razliku od socijalista ostali na nogama posle prvog kruga izbora


Zaboravlja se i da je sve do pre mesec dana Le Penova davana kao sigurna, i to prilično ubedljiva pobednica u prvom krugu izbora. Baš kao što se vrlo lako zaboravilo da su obe tradicionalne partije, Socijalistička i Republikanska, pod uticajem Nacionalnog fronta, praktično eliminisale EU i Evropu iz svojih rečnika i političkih programa. Baš kao što su se zaboravile hiljade ispisanih stranica kako je EU propala i kako će posle Bregzita i pobede Trampa i Marin Le Pen prošetati do Jelisejske palate ili će u najmanje lošem scenariju, po evrofobe, pobediti rusofilski i mlako proevropski kandidat Fransoa Fijon.

Zaboravilo se i da je pre dve godine Makron, tada još ministar ekonomije, napisao zajedničko pismo sa vicekancelarom Zigmarom Gabrijelom u kojem se javno založio za jačanje evropskih integracija iako je neophodno, da bi se ostvario taj cilj, kreiranje EU u više brzina. To pismo je oživelo priču o Evropi u više brzina i neophodnosti da se na probleme i izazove odgovori ne sa manje, već sa više Evrope.

Ne treba biti veliki sociolog ili politikolog pa shvatiti da je francusko društvo duboko podeljeno i nažalost ekstremizovano, gde petina ljudi glasa za neokomunistu a druga petina za neofašistu. Takođe je jasna podela između velikih gradova i provincije. Marin Le Pen je u Parizu, gradu koji je najviše pogođen islamskim terorizmom, dobila 5 odsto glasova, u Lionu 9, u Bordou 7 procenata. Dok su za Makrona glasali obrazovani, dobrostojeći, uspešni, građanski sloj društva, Le Penova je dobila poverenje siromašnih, slabo obrazovanih, gubitnika, ruralnog sloja ili marginalizovanog dela društva. Zato bi za Makrona prvi zadatak, pored pokretanja francusko-nemačke lokomotive za evropske integracije, morala da bude ozbiljna politika usredsređena na one koji u Francuskoj podržavaju Le Penovu ne zato što su rasisti, neofašisti, antiglobalisti, antisemiti, već zato što su ugroženi od dolaska novih migranata sa kojima moraju da se takmiče da bi dobili socijalni stan, pomoć, mesto za dete u vrtiću, krevet u bolnici ili radno mesto. Njima treba dodati i one koji su ostali bez posla jer su im fabriku premestili u Bugarsku ili Vijetnam, ili zato što više ne mogu da žive od proizvodnje i prodaje vina jer je tržište preplavljeno jeftinijim argentinskim, čileanskim, južnoafričkim vinima. A potrebno je smiriti i rasplašiti one koji su uplašeni zbog navodne ugroženosti "francuske posebnosti".

Tačno je da su antievropski kandidati na izborima osvojili više od 40 odsto glasova i to bi morao da bude znak za uzbunu za Francusku i deo EU koja slavi pobedu Makrona. Zbog toga je još veća odgovornost proevropskog kandidata da u drugom krugu osvoji barem 60 odsto glasova. Nije dovoljna pobeda, potreban je veliki trijumf 7. maja za veliki reformski zamah. Naravno, nije realno očekivati da Makron ponovi Širakov rezultat od pre 15 godina, 80 prema 20 sa ocem Marin Le Pen. Ali sve ispod 60 prema 40 pokvarilo bi ukus pobede i umanjilo šanse za formiranje funkcionalne kohabitacije koja će biti neizbežna posle parlamentarnih izbora u junu.

U junu ćemo imati veliki povratak Nikole Sarkozija na političku scenu. Zasada sve ide po planovima bivšeg predsednika Pete republike, Fijon je poražen ali su republikanci, za razliku od socijalista ostali na nogama posle prvog kruga izbora. Mnogi su zaboravili da je Žak Atali veliki sponzor Emanuela Makrona i veoma blizak prijatelj Sarkozija, sa kojim je i sarađivao tokom njegovog boravka u Jelisejskoj palati, koju, inače, odlično poznaje budući da je bio i veoma uticajan savetnik Fransoa Miterana. Između Sarkozijevih ljudi na terenu i lokalnih čelnika Makronove formacije "U Pokretu" već su uspostavljeni kanali komunikacije i dogovorena je taktika za parlamentarne izbore.

Ako sve bude išlo bez iznenađenja, čini se da su i Rusi shvatili da ne mogu da podvale "šalu" Francuzima kao Amerikancima, u junu ćemo imati koalicionu vlast partija predsednika Makrona i najverovatnije premijera Nikole Sarkozija. Niko neće biti srećniji od Angele Merkel u Berlinu kojoj će i Makron i Sarkozi moći da se oduže na izborima u Nemačkoj u septembru za podršku koju im je dala ove i pre pet godina. Evropski voz polazi na jesen i mašinovođe su već spremne.


ANALIZA ŽELJKA PANTELIĆA IZ NOVOG NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. APRILA, A U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET



Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Nemanja Nesic
02.05.2017 - 15:12
Ceo tekst
Poštovani, u štampanom izdanju piše da je moguće na sajtu naći ceo tekst a ovde piše obrnuto? Slučajno ili namerno? Hvala
02.05.2017 - 15:15
Odgovor
Poštovani, Na sajtu piše da je reč o tekstu iz štampanog izdanja, a ne da se ceo tekst može naći u štampanom izdanju. Hvala