Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Maja i Vorhol, Tadić i Severina

Jedan te isti zaključak u stotinama komentara na društvenim mrežama bio je "Otkud pravo Maji Gojković da priča o Vorholu?" (Spominjano je isto to i u vezi sa Goranom Vesićem, ali ipak manje). Ovde je sve podeljeno pa i ko ima prava da priča o kome. Ali, istina, ovde je sve pomešano
Piše: Branko Rosić
Datum: 20/12/2016

Maja i Vorhol, Tadić i Severina

Da li dobar muzički, filmski i svaki drugi ukus ima veze s političkim opredeljenjem? Nemam pojma kako je to u svetu, ali kod nas je problematično.

Poslednji dokaz je subotnja promocija knjige "Dnevnici Endija Vorhola" u izdanju Albion booksa. Kada sam posle iste došao kući - internet je goreo.

Naravno, svi su izveštavali o tome da je o Vorholu pričala predsednica narodne skupštine Maja Gojković, da je spomenik umetniku u Beogradu najavio gradski menadžer Goran Vesić, a ostala dva govornika - Moma Rajin (diplomirao na omotima rok albuma) i Jugoslav Pantelić spomenuta su (nepravedno) usput. Tako se čak i sam junak čitave priče - Endi Vorhol našao u drugom planu, jer su mu šou ukrali srpski političari.

Jedan te isti zaključak u stotinama tih komentara na društvenim mrežama bio je: "Otkud pravo Maji Gojković da priča o Vorholu?" (Spominjano je isto to i u vezi sa Goranom Vesićem, ali ipak manje). Ovde je sve podeljeno, pa i ko ima prava da priča o kome. Ali, istina, ovde je sve pomešano.

Boris Tadić je po definiciji i "bekgraundu" trebalo da bude neki urbani lik, ali se on svojski trudio da to zataška, kao što je uvek u toj građansko-demokratskoj opciji postojala tendencija da se zabašuri urbani fazon - kao nekoristan - i da se dodvori masi.

Zato se Tadić rukovao i pričao sa Cecom, izjavio da se budi uz Severinu. To što su mu savetnici nekadašnji Idoli bilo je" ako se baš mora", a i više istaknuto kada je u srpsko-hrvatskom predsedničkom susretu Ivo Josipović dobacio Krletu i Šaperu: "Znam vas dvojicu".

Dok se nekadašnji predsednik Tadić krio od rokerskog fazona dotle je Toma Nikolić išao ukožiran na koncert Dip Parpla i pričao da je u mladosti rokenrol ploče naručivao iz Londona. Dragan Đilas se brže bolje ogradio od gej parade, a Jadranka Joksimović, nekadašnja novinarka "Velike Srbije", odlazi na Prajd s transrodnim osobama i brine o evropskim integracijama.

Svi ti iz demokratskog bloka su se iz petnih žila trudili da se deklarišu kao ljubitelji folka, kafanice i svega ono što ide uz prosečan ukus prosečnog građanina ali je to, umesto glasova, donelo bele listiće. To me je oduvek podsećalo na one scene kad neki roker ili neki lik iz urbanog miljea ide na radio pa manevriše kad mu postave pitanje o narodnjacima i uzvrati: "Ja nisam protiv izvorne narodne muzike, već samo protiv turbo folka. Ja cenim naš izvorni melos, volim Carevca".

Da vam ja kažem, svi su oni lagali. Niko nije slušao Carevca, mrzeli smo kafansku muziku i to što sad svi pričaju od rokera da su slušali Tomu (Zdravkovića, naravno) je notorna laž. Ali se od tog dodvoravanja masi stiglo i do političara. S druge strane, ovi iz naprednjačkog bloka se trude da ih svet prepozna i po urbanim afinitetima. Vučić prima ljude iz Exita, ne mora da cupka na hitove "mame" kao Koštunica, ili da kao Tadić priča s "mamom" i da pred "mamom" paktira sa Palmom. Ali kad Vučić kaže da voli škotski bend Franz Ferdinand onda mu urbanoidi to ospore, jer on ne može voleti Franz Ferdinand.

S druge strane, Dačiću niko ne zamera "Miljacku" jer se drži svog biračkog tela, a "spsovci su ionako 'seljaci'", ali nijedan naprednjak ne sme biti u blizini Dejmijana Hersta ili bar nadomak njegovih dela kao što su naprednjaci bili u NS prikom otvaranja izložbe ovog britanskog umetnika.

Logično pitanje je: Zašto bi pravo na dobar ukus imao samo predstavnik određene političke opcije? Zašto Maja Gojković ne bi bolje poznavala urbanu kulturu, pa čak i opskurni magazin "Izgled" koji je izdavao beogradski Endi Vorhol - slikar Vlaja Jovanović.

Konzumiranje dobre ili loše umetnosti nema nikakve veze s političkim afinitetima. Dobar ukus ne znači ni da je neko zanimljiv ili blizak nama. Ja sam se u vojsci družio prvih dana sa tipom koji sluša pank, ali mi je kasnije najbolji drug postao mesar iz Bihaća koji je voleo obične stvari.

Za dobar ukus se brineš sam, pomažu ti drugi ali ipak sve zavisi od tvojih afiniteta. Meni su u formiranju ukusa pomagli lični afiniteti, novine i muzičke radio emisije uz koje sam odrastao, a jednu od tih emisija vodio je na Radio Novom Sadu - Dragan Gojković, rođeni brat Maje Gojković.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.