Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kraj SP i povratak na Zorana iz Borče

Ovo SP su nam trovali domaći mediji. Dolazilo je do šizofrenije, pa im se od Pusi rajota priviđala crna legija Jure Francetića. Dobijali smo savetovanja za koga da navijamo
Piše: Branko Rosić
Datum: 22/07/2018

Kraj SP i povratak na Zorana iz Borče

Foto:Tanjug/AP

Kada sam u ponedeljak stao ispred kioska, osetio sam da je i gore od toga. Čim sam video na svim naslovnim stranama Zorana iz Borče, zadrugarske i ostale superstarove, znao sam da se vraćamo u svakodnevicu koja je otužna i depresivna. Ovih mesec dana mogli smo meriti život i dane od grupne faze pa do finala.

Nije ovo bio samo fudbal. Voleli smo Island i njihov video-klip. Žene su emotivno pratile i nisu mogle da sakriju suze kada tata Šmajhel skače zbog sina Šmajhela na golu Danske. Žene su pratile i plakale kada su Japanci otišli sa SP pošto će očistiti svlačionicu pokazavši koliko je njihov mentalitet iznad ostalih.

Voleli smo ovo SP jer je bilo drugačije od tog sada već dosadnog rasporeda snaga u evropskom klupskom fudbalu gde su arapski petrodolari jedini garant uspeha, pa danas ako šeik zaluta u Begaljicu i zavoli je, tamošnji fudbalski klub će biti uspešniji od Mančestera.

Na ovom SP je važilo nešto drugo, pa su Japanci mogli da naprave triler, mogli su to i Iranci, Marokanci, Danci... Mogli smo videti da Volođa može jahati tigra i medveda, svirati klavir, ali se neće setiti da jednoj dami doda kišobran.

Naučili smo u postfestumu, u dočecima fudbalera, koje su zemlje sređene, a koje ne. Na velikom trgu u Briselu, na pločnicima Grote Markta, Belgijanci su dočekali svoje heroje i prštao je tehno, a Azar je mešao disk gramofona kao odbrane. U Zagrebu ti dođu fudbalerosi sa radnim knjižicama u Realu, Barseloni i onda slušaju nekog desničarskog trubadura. To ti je razlika, iako su oba trga u EU.

Kad smo kod navijanja, setim se da sam kao klinac, kada nije bilo naših, navijao za Engleze, Škote, Dance, Holanđane i Nemce. I nije bilo problema. Niko nije spominjao kako to volim Nemce trideset godina od onih "Nemaca". Ovo SP su nam trovali domaći mediji. Dolazilo je do šizofrenije, pa im se od Pusi rajota priviđala crna legija Jure Francetića. Dobijali smo savetovanja za koga da navijamo. Sve je bilo politizovano. Od budalastog Krstajićevog spominjanja Haškog tribunala do Francetićevog dres koda u kojem igraju "vatreni". Ali ništa nije uspelo da nam zgadi fudbal.

Bilo je i nekakve simbolike u nedelju uveče. U medijima povratak na Zorana iz Borče, a u Novom Sadu kraj Exita, festivala koji nam je bio brejk sa depresivnom prošlošću devedesetih i ulaznica za svet. U nedelju uveče utihnule su sve bine Exita, pa i Dance arene sa koje je treštao isti onaj saund kao isto to popodne iz prestonice EU koji je puštao Eden Azar.

 

 

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



barakuda
23.07.2018 - 13:57
jure
A đe ti viđe damu, golube?