Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Košarkaši na balkonu i silazak Hrvata sa postolja: Događaji koji su menjali Srbiju (84)

Te 1995. Srbi su zaboli zastavicu na košarku i legitimisali se kao naslednici najbolje evropske škole košarke
Datum: 10/03/2018

Košarkaši na balkonu i silazak Hrvata sa postolja: Događaji koji su menjali Srbiju (84)

printscreen youtube

Dogodilo se spontano. A najbolje tradicije inače nastaju spontano. Veliki povratak jugoslovenske košarkaške reprezentacije posle sankcija dogodio se na Evropskom prvenstvu u Atini 1995. godine. Sportske sankcije su ukinute krajem 1994, naša ekipa je propustila kvalifikacije, ali imala je važnog čoveka na najvažnijem mestu - generalnog sekretara FIBA Boru Stankovića, jednog od očeva jugoslovenske košarke.

Organizovane su dodatne kvalifikacije i reprezentacija SR Jugoslavije se plasirala na Evropsko prvenstvo. Cela Evropa je očekivala duel sa Hrvatskom u finalu, kao konačni čin ostavinske rasprave nekadašnje zajedničke škole košarke koji bi dao odgovor na pitanje „kome pripada ovaj sport".

Do tog meča nije došlo, umešali su se Litvanci koji su u polufinalu pobedili Hrvate, a zbog takvog sticaja okolnosti da smo dva puta pobedili Grčku, domaća publika se okrenula protiv naših igrača.

To je izazvalo dodatnu eksploziju u emocijama kako igrača, tako i navijača u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Kninu.

Da, taj meč se odigrao pre „Oluje" i egzodusa Srba iz Hrvatske.

Doček košarkaša je spontano doveo da njihovog izlaska na balkon Skupštine grada.

I od tada sve velike pobede srpskih sportista najčešće se proslavljaju na tom mestu.

A te 1995. Srbi su zaboli zastavicu na košarku i legitimisali se kao naslednici najbolje evropske škole košarke.

Ono što će uslediti u naredne dve decenije, uprkos padovima, to dokazuje.

Dovoljno je pogledati u istoriju košarke. Kada smo imali prvu zlatnu generaciju koja je postala prvak sveta 1970. u Ljubljani, mnogi su u Evropi pričali da je to neponovljiva generacija. Onda je došla druga zlatna generacija sa Kićom, Mokom, Prajom, Delibašićem, Ćosićem.

Kada je otišla ta generacija, rekli su - to je to, nećemo ponovo imati takve igrače.

A onda smo dobili generaciju koja je od 1989. do 1991. uzela tri zlata... I tako može da se ide do generacije koju kao selektor predvodi Saša Đorđević.

Veliki Den Piterson kaže da je suština uspeha „jugoslovenske škole" što smo znali da pojednostavimo igru.

Vaši treneri su bili sposobni da približe sport momcima na terenu i dok je bio anoniman, da ga približe drugima, da shvate šta je košarka. Pravili ste polivalentne igrače. Svi su nešto crtali, a kod vas nije bilo mnogo toga...", reći će Piterson.

Zanimljivo je da su naši treneri, ali i košarkaši, pre svega bili intelektualci. Čudno je kako neka mesta mogu da spoje ljude i simbolično iscrtaju istorijsku vertikalu. Boru Stankovića, najcenjenijeg Srbina u svetu sporta, 1945. partizanske vlasti su uhapsile. Oca su mu ubili, a njega držali u zatvoru u Đušinoj ulici, tamo gde je danas Rudarski fakultet.

U tom zatvoru gde je ležao Bora, studirao je Boša Tanjević (tu je bilo odeljenje za književnost), a potom i Duda Ivković na Rudarskom.

Za razliku od nekih drugih sportova čiji je kulturološki uticaj znao da bude čišćenje cipela novčanicama, košarkaši (Radivoj Korać) doneli su prvu ploču Bitlsa u Beograd.

Jugoslovenska košarka - a većina svetskih stručnjaka srpski basket smatra prvim na listi legitimnih naslednika - „pobedila" je onog trenutka kada su drugi počeli da je kopiraju. To je bio dug proces.

Očevi osnivači košarke, koji su loptu ubacivali u koš za sendvič i limunadu, spojeni tokom rata - Bora Stanković inače kaže da ne bi bilo ni jake košarke da nije bilo Drugog svetskog rata - dugoročno su planirali svaki korak.

Od reprezentacije koja se zadovoljavala učešćem na Evropskom prvenstvu, postala je prvak sveta.

Često se za našu košarku govorilo da je spajala najbolje od Istoka (SSSR) i od Zapada (SAD), stvarajući autentičnost. Žeravica je govorio da neće on ništa ni od jednih ni od drugih. Hteo je da bude bolji i od jednih i od drugih. Sovjeti su igrali tvrdo, organizovano, programirano. Najveći njihov trener svih vremena, Aleksandar Gomeljski, po činu pukovnik, mnogo je polagao na jaku odbranu. Priča se da su Moka i Kića voleli da ga provociraju.

Definitivnu „pobedu" našeg koncepta i najbolju definiciju jugoslovenske škole košarke dao je jednom prilikom Moka Slavnić, kada je Gomeljskom, koji je žustro crtao postavku odbrane svoje ekipe, dobacio:

Pukovniče, što crtate kada ni mi još ne znamo šta ćemo da igramo?!"

 

≤ PRETHODNO

≥ SLEDEĆE

 

*Feljton iz knjige "100 događaja koji su promenili Srbiju"

 

 

*Projekat „100 događaja koji su promenili Srbiju" je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.