Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Veljka Lalića: Verbalni građanski rat i njegove posledice

„Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja“, to piše u deklaraciji UN o ljudskim pravima, član 19, na koju ćemo uskoro morati da se pozivamo, kao Srbija oko Kosova.
Piše: Veljko Lalić
Datum: 27/03/2019

Kolumna Veljka Lalića: Verbalni građanski rat i njegove posledice

Upad u RTS bio je greška opozicije.

Ona je sutradan dobila priliku da preuzme proteste, ali ih je onda preuzeo Boško Obradović. To je bila druga greška u nizu...

Sa Boškom postoji suštinski problem. On je predvidiv, kao svaki agresivni nacionalista, i ubeđen da može da uđe u svaku instituciju na kojoj piše Srbija.

S druge strane, Vučić je izgubio kada je dozvolio da se srednjoškolcima izrekne pritvor od 30 dana, i to u nedelji u kojoj je iz pritvora pušten Dragoljub Simonović koji je na spavanju pokušao da spali novinara. Pred decu je stao kordon policije, umesto da su ih sačekali sa kolačima u stanici policije.

Jedini prekršaj te večeri napravio je Boško Obradović, koji je sa desetak ljudi upao u RTS! Sve to smo gledali u živom prenosu na N1.

Bilo je smešno kada je Boško pričao kako ga je obezbeđenje pustilo, ali još smešnije kada je ministar unutrašnjih poslova rekao da huligani demoliraju sve unutra. Čak ni na montiranim slikama to nije moglo da se vidi.

Najveći propust napravila je policija koja je morala da obezbedi RTS. Da su na vrata stavili dvojicu uniformisanih policajaca, sve bi bilo drugačije.

Nije bilo realno ni da je hordu huligana zaustavio Zoza Stanojević. Ili će novi nadimak da mu postane Rambo.

To je ono što je dan kasnije glumio Vučić, prvo u Predsedništvu, a potom na Pinku pričajući o svojim navijačkim korenima.

Ali ovde nije problem u navijačima, već u tome što nema dijaloga među političarima.

Jedan prijatelj koji igrom slučaja radi na RTS-u i koji je još većom igrom slučaja prošle nedelje gledao „Parove", ili tako nešto, ispričao mi je kako je gledao dvojicu ludaka kako se svađaju čija je devojka veća kur... ali, kad jedan drugog zamole da se saslušaju, oni kažu naravno.

Ima, dakle, više tolerancije u „Parovima" nego u politici.

Mi živimo u neobjavljenom verbalnom građanskom ratu koji je počeo one noći u Savamali.

Nema države koja to ne bi rešila. Kao ni kuću na Kopaoniku. Vulinovu tetku itd.

Sve to se dešava zbog ozbiljne dezinformisanosti.

Građani ne znaju ni osnovne informacije, tipa da li je Beograd bio najzagađeniji grad na svetu ili nije.

Još gore, pola Srbije veruje u jednu vest, a pola u drugu.

Ne postoje ni dobre ni loše vesti. Već samo istinite. I lažne.

Već nekoliko meseci pričam da sve to može da nas dovede do dve stvari: a) da se naprednjaci jednog dana probude iznenađeni nezadovoljstvom građana na ulici i količinom afera i b) da opozicija zatvorena na Tviteru pomisli da može da osvoji vlast tamo gde ne može, na ulici.

Izbori su u ovom času ukinuti. Opozicija na njima neće da učestvuje, a vlast godinama ionako ne ide na izbore već na referendum. Makar i u Lučanima.

Tu postoji i još jedan strukturni problem.

Naprednjaci su napravljeni da napadaju. Oni ne znaju da se brane. Da najnormalnije izađu iz Jutke, Simonovića... Pomenute Savamale.

Da objasne građanima šta se radi na Kalemegdanu, pa onda da počnu da rade.

Sve je to deo naše tabloidne stvarnosti. Ali nije najveći problem u tabloidima kojima je u prirodi da senzacionalistički pišu o gripu, umesto o vakcinama protiv raka grlića materice, kojim su vakcinisane sve devojčice na Zapadu.

Problem je što je ovde nestao mejnstrim. Što ljudi više ne znaju da je čak i ustavna dužnost medija da informišu građane.

To je kao da dolazi zagađeni oblak iznad Srbije, a da niko o tome ne piše.

Vučić pak za fejk njuz proglašava sve ono što se njemu ne dopada.

On o svemu ima komentar. On dozvoljava miting. On sklanja policiju. On neće da priča sa opozicijom.

Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja", to piše u deklaraciji UN o ljudskim pravima, član 19, na koju ćemo uskoro morati da se pozivamo, kao Srbija oko Kosova.

Dok se svet priprema za veštačku inteligenciju i revoluciju bez presedana, mi se bavimo osnovnim stvarima.

Predlažem Vučiću zato da pročita novu knjigu Juvala Noe Hararija 21 lekcija za 21. vek, pošto mu se prethodna Homo deus jako dopala.

U njoj Harari kaže da za demokratiju, ali i budućnost naše civilizacije, nema gore stvari od kontrole medija i stvaranja korumpirane oligarhije koja stalno izmišlja nove krize kako bi produžila vlast.

Da li vam to zvuči poznato?

 

 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Travis Bickle
04.04.2019 - 10:23
Dobra...
...vam je poenta oko Aranđela. No, reći da nam je Stefan doveo Turke je pogrešno poređenje. Zapravo Despot je ušao u NATO pakt. Preciznije, Kneginja Milicia je odlučila o vazalstvu. Naime, posle Kosovske bitke i povlačenja Turaka u Srbiju upadaju Ugari jer je Žigmund smatrao da mu Srbija pripada po pravu. Srpska vojska uspeva da izbaci Ugare, ali kneginja Milica saziva sabor na kojem sa velikašima odlučuje da je u tom trenutku ponuda vazalstva Turcima najbolja opcija za Srbiju. Drugim rečima, iako Srbija nije izgubila u Kosovskoj bici, gubitke koje je imala su uticali na njenu mogućnost da se dugoročno odbrani od Ugara. PRema tome, tadašnja Srbija je pre bila u nekoj poziciji Izraela. Prema tome, despot Stefan Lazarević je ušao u NATO pakt, to bi bila bliža analogija. Što se tiče Vuka Brankovića, prema nekim izvorima, on jeste povukao vojsku u jednom trenutku bitke, jer je smatrao da će tako bolje sačuvati snagu za buduće napade Turaka. Prema tome nije Despot doveo Turke već nije imao izbor i današnja Srbija nije pred izborom njegovog oca već pred izborom njegovog sina. Nažalost, Vučiću majka nije kneginja Milica. Inače Djurantovi Britanci su ljudi racionalnih izbora i po tome mere svoje istorijske poteze, no tuže poteze ocenjuju samo iz svoje istorijske pozicije ili ideologije. Prema tome, u svetlu istorijske situacije, Milica i Stefan su napravili racionalan izbor, kakav bi napravio Djurantov Britanac kada gleda svoje dupe. Dakle, biti prozapadno orjentisan i razmišljati zapadnjački dve su obale. PS. Zar nema neke poetske pravde u tome sto je Despot Stefan razvalio Žigmunda na Nikopolju?