Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Ljiljane Smajlović: Žuti i plavi konopac

Zašto nije dobro da Amerika danas liči na nas iz vremena kad smo najviše želeli da se na nju ugledamo
Piše: Ljiljana Smajlović
Datum: 02/08/2018

Kolumna Ljiljane Smajlović: Žuti i plavi konopac

Foto Nedeljnik

Zamislite da živite u zemlji u kojoj opozicija i dobar deo establišmenta šefa države danonoćno optužuju za izdaju domovine. U zemlji u kojoj se svaka politička razmirica doživljava kao pitanje dobra i zla, u kojoj pola nacije misli da onu drugu polovinu čine propalice i profiteri, „šaka jada“ i „korisni idioti“. A specijalni tužilac ogromnih ovlašćenja podiže politički motivisane optužnice, koje javnost prihvata kao bogomdane, dok pretpostavku nevinosti niko i ne pominje, a kamoli da je ozbiljno uzima u obzir.

Poneki čitalac će reći da u takvoj zemlji živi otkako se rodio, ali ovog puta ne govorimo o Srbiji. Pričamo o Sjedinjenim Američkim Državama, o kojim se u svetu sve više govori kao o iracionalnom i opasnom mestu.

Kad je Amerika počela da liči na zemlje Trećeg sveta? Nama su odatle godinama dolazila upozorenja da ne smemo da se ponašamo upravo tako kako se sada Amerikanci ponašaju. Ako Amerika počinje da liči na nas iz vremena kada smo mi silno hteli samo to da jednog dana ličimo na Ameriku, znači li to da je došlo vreme da se brinemo za Ameriku? Umesto da je se, kao poslednjih decenija, uglavnom plašimo?

Ove godine me je ražalostio čak i način na koji je ambasador SAD u Beogradu proslavio Dan nezavisnosti. Pamtim Miloševićevo vreme, kada se baštenska žurka u rezidenciji na Dedinju održavala 4. jula, a ne dan ili dva ranije, kao što je poslednjih godina slučaj, i kada je okupljala isključivo „uobičajene sumnjivce“ iz opozicije i antimiloševićevskih medija. Sada tamo dolazi „tout Belgrade“, ali sam ove godine prvi put primetila plave i žute konopce koji su baštu delili na prostor rezervisan za VIP zvanice, i one druge, obične.

 

Zapadne vrednosti ne otelovljuje svaki nižerangirani pomoćnik zamenika u Stejt departmentu


To mi se, pre svega, čini neameričkim. Možda zato što pripadam generaciji koja je prva američka iskustva sticala u američkim čitaonicama bivše Jugoslavije. Bila su to uzbudljiva, ali vrlo demokratski nastrojena mesta. Tu je Amerika prikazivala svoje najbolje lice. Kao građani Jugoslavije u američkim ste čitaonicama po bivšoj Jugoslaviji uvek bili istovetno tretirani, bilo da ste siromašni đak ili „guzonjin sin“, student engleskog ili slučajni prolaznik, ljubitelj džeza ili ljuti ideološki protivnik. Tamo nije bilo privilegovanih, svi su dočekivani sa istovetnim, građanskim respektom. Kasnije sam se uverila da američke javne biblioteke sa istovetnom učtivošću tretiraju američke građane, bez razlika u odnosu na imovno stanje, književni ukus, vaspitanje ili kulturne navike čitalaca. Za mene je to bila „prava“ Amerika, ona u kojoj postoje mesta gde svaki građanin zaista ima ista prava.

Ima o tome smisla govoriti na stogodišnjicu vijorenja srpske zastave na Beloj kući, u kojoj je tada stanovao lični prijatelj Mihajla Pupina. Kao što američku ambasadu treba pohvaliti što se potrudila da obeleži, „ispoštuje“ taj datum. Ali evo šta hoću reći: da je moja generacija za sebe htela ono što su Amerikanci imali. Zar to nije najiskreniji kompliment „zapadnim vrednostima“? Mi smo hteli da imamo ono što su oni imali, i pritom nismo u prvom redu mislili samo na velike kuće i automobile, već na slobode, građanska prava i privilegije.

A znate šta nam nikada, ali nikada nije bilo ni na pameti? Ne govorim ovog puta o bombama. Ni na kraj pameti nam nije bilo da će posvećenost zapadnim vrednostima jednog dana podrazumevati poslušnost zahtevima i uslovljavanjima svakog bogomdanog službenika Stejt departmenta, Pentagona ili Bele kuće koji svrati do Balkana. Da ćemo mesecima raspredati šta je tačno hteo onaj poslednji pomoćnik zamenika koji je skoknuo do Balkana, i kako da mu ispunimo želje tako da nas glava ne zaboli ako on i njegovi šefovi ne budu zadovoljni.

Ako je Amerika lider slobodnog sveta, zašto se kod nas ponaša kao da je treće Rimsko carstvo?

Ideja da Amerika postaje pretnja naravno nije nova, ali novo je to što to iskustvo odnedavno sa nama počinju da dele i evropske elite koje su decenijama imale najviše koristi, kako od Hladnog rata, tako i od američke hegemonije i njenog „unipolarnog trenutka“. Nemam ništa zajedničko sa tim razmaženim i privilegovanim elitama, kao što ni ja ni moja domovina nemamo bogzna šta da izgubimo ako se uruši status kvo za vreme kog je Jugoslavija prvo razarana, a onda i bombardovana.

Ali se svejedno plašim da se, na neki način, nalazimo u sličnom trenutku kao i posle 11. septembra 2001. godine. Tada sam svakom ko je hteo da me sluša tumačila da nemamo razloga za likovanje. Ako vam se novi svetski poredak, sa Amerikom kao jedinom preostalom svetskom silom, nije sviđao pre 11. septembra, onda ćete mrzeti promene do kojih će doći posle paljevine Pentagona i rušenja Svetskog trgovinskog centra: to je već 12. septembra 2001. bilo savršeno jasno.

Danas me je strah nečeg drugog: tvrde rešenosti najvećeg dela američke elite da ne prihvati ni mrvicu odgovornosti za stanje u Americi i stanje u svetu, za milione gubitnika koji su ostali iza globalizacije. Zato se oni glože, zato okrivljuju Putina: neko mora da je kriv, a njima ne pada na pamet da prihvate makar i deo krivice. Ili da se suoče sa posledicama.

Zato me je danas strah Amerike. I za Ameriku.

 

*KOLUMNA LJILJANE SMAJLOVIĆ IZ LETNJEG DVOBROJA NEDELJNIKA (OD 26. JULA). NAREDNI BROJ NEDELJNIKA NA KIOSKE DOLAZI U ČETVRTAK 9. AVGUSTA

 


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



Hamo
08.08.2018 - 13:55
USA
Kada je USA takva, a jest, ko će nas štititi od naših tzv. narodnih vlastodržaca. Tako je svugdje u regionu, izuzev Slovenije. Nekada je USA znala da uputi \"ozbiljno upozorenje\" ili neku ekonomsku sankciju, što je imalo odjeka. U Evropu tradicionalno desno orijentisanu se ne može vjerovati. Rusija je zabavljena svojim problemima, ali ako joj je parner Dodik, to je neozbiljna zemlja.
journalist u mirovini
23.08.2018 - 13:25
Kako gospodja Smajlović duva u ugašenu vatru
Kad neko iz derta počinje da mrzi,ni jedan suprotan dokaz ga ne može ubediti da nije u pravu.Tako i dva puta suspendovana glavna urednica \"Politike\",ne može da dodje k sebi,smatrajući da su je predsednici Tadić i Vučić smenili ne zbog njenog oštrog kritizerskog stava u odnosu na njihovo vodjenje politike,nego što je štrčala sa neodgovornim napadima na najvišu vlast bez dodatnih ubedjenja i dokaza.Ona voli da kaže kako mrzi Ameriku i da je ona kriva za sve nesreće koje su zadesile svet,pa čak i udarila na njenu nesreću u karijeri.
journalist u mirovini
29.08.2018 - 10:47
Amerika nije više primer dobrog života,kada sam posećivala američku čitaonicu u Beogradu.
Ja ne razumem redakciju lista \"Nedeljnik\", da ubacuje komentare i kolumne jedne osobe,koja je stručno i politički skrenula sasvim od normalnog ponašanja i rada.Suspendovana dva puta i tri puta oproštena, njena zaludjenost za napadom na Ameriku,kao vodju lošeg političkog establišmenta,i idrugih negativnosti kako u politici,tako i u smeru humanosti!?.Ta osoba još traži nešto što nema,a to je prirodno pokazivanje demokratije društava u kome živi.Ona za sve negativnosti u životu usmerava na Ameriku,jer ta država je navikla na razne kritike komunista i loših političara,koji su došli na vlast ne demokratskim izborima,nego silom ili nečastivim radnjama.Ti ljudi su primer Ljiljani Smajlović,jer Americi je ispod časti da odgovara jednoj maloj nepriznatoj novinarki iz jedne nedemokratske zemlje.