Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Kojekude, Giga: Čitav život je pokazivao da može drugačije

Tek njegovim odlaskom, shvatili smo koliko je bio deo naših života više od pola veka. Zato, na kraju, dovoljno je reći samo jedno ‘kojekude’
Piše Branko Rosić
Datum: 12/01/2019

Kojekude, Giga: Čitav život je pokazivao da može drugačije

Profimedia

Zajedničko i mnogo puta ponavljano u ovim oproštajima od glumca Marka Nikolića je to da je otišao čovek koji je bio deo naših života više od pola veka. Od onih prvih epizodnih uloga pa do one najpoznatije preko koje će zaista postati deo svih nas i svih naših dnevnih soba jer nam se činilo da taj Giga Moravac zapravo nigde bolje ne pristaje nego u tim našim dnevnim sobama i da se samo teleportovao na TV ekran.

Čitao sam o Marku Nikoliću ovih dana. I potresne i vesele priče koje su oslikavale uvek jedno i najvažnije - da je bio nekako nenametljiv. Čak je u tom nabrajanju skromnosti isticana tužna epizoda u kojoj gradskim prevozom ide na hemoterapiju. Kao jedan od mnogih svojih sugrađana.

Gledao sam ga nedavno u „Montevideu", u kojem je ne jedan od nas iz naroda, nego neki bogataš koji šmirgla topčidersku travu igrajući golf. I onda mi proradi da mu je ulogu u tom filmu dao njegov televizijski sin Boba iz „Boljeg života" da pokaže da mu „tata" može i drugačije, mada je on tokom čitave karijere pokazivao da može drugačije - da može da igra sve i svakoga.

Ali će zauvek ostati upamćen po dva televizijska hita, serijama „Bolji život" i „Vuk Karadžić". Kao Giga Moravac je briljirao i sada kada vrtim film, zaključujem da postoje neke paralele sa takođe popularnom serijom „Pozorište u kući". I Giga iz „Boljeg života" i Rođa Petrović iz „Pozorišta u kući" su dođoši u Beogradu, koji su završili fakultete i oženili se starim Beograđankama. Nije to onaj profano vlažni partizanski san gde se komandiri četa žene balerinama. Ovo je neki srednji sloj koji napreduje od prvog penjanja Balkanskom, preko diploma i kredita, pa do boljeg stana i boljeg života, sve sa rođenom Beograđankom koja svira klavir. Neka nagrada za trud i da možeš sve. Zato je danas nemoguće snimiti ovakve dve serije jer su to posvete srednjoj klasi koje danas skoro pa i nema ili se restaurira. I Marko Nikolić je bio izvrstan rol model tog socijalističkog brke koga je onaj pogledao. Ali ga kao i Rođu iz „Pozorišta" sve nervira. Kasnije su probali sa nekim drugim „brkom" - Deskom („Srećni ljudi"), ali to nije uspelo jer je on ušao u JUL pre nego što je uspeo da uđe u živote kao Giga.

Dr Aleksandar S. Janković, profesor na FDU, kaže da je Marko Nikolić tokom prvog dela svoje karijere bio poznat uglavnom kao epizodista par ekselans, prepoznatljivo lice iz drugog plana kao što se sećamo pre svega iz Žilnikovih „Ranih radova" ili niza uloga u maoističkim partizanskim klasicima.

„Veliki preokret u njegovoj karijeri se desio početkom osamdesetih kada ga izvanredni Đorđe Kadijević uzima za naslovnu ulogu u TV drami 'Karađorđeva smrt', što Nikoliću donosi ogromnu popularnost, pa će ulogu tvorca moderne srpske države ponoviti u našoj najvećoj TV seriji 'Vuk Karadžić' ali i kao kameo u 'Šejtanovom ratniku' Steve Filipovića. Naravno, samo koju godinu kasnije, Nikolić je zaigrao u najprepoznatljivijoj i najgledanijoj TV seriji SFRJ 'Bolji život', i to kao glavni lik, Dragiša Giga Popadić, nacionalni arhetip Moravca sa kratkim fitiljem. Ta TV serija trajala je četiri sezone i završila se u godini raspada SFRJ", opisuje Nikolićevu karijeru profesor Janković.

Mlađe generacije će ga pamtiti po ulogama u „Paradi" Srđana Dragojevića, „Montevideu..." Dragana Bjelogrlića i svakako po crnogorskom modu u „Budvi na pjenu od mora" braće Karadžić.

„Marko Nikolić je bio, što se kaže, 'izvođač glumačkih radova' od početka karijere krajem šezdesetih do dana njegove prerane smrti. Kontinuitet koji je retko ko imao, i privatan život koji je umeo da sakrije od javnosti. Marko Nikolić je epitom nenametljivosti, solidnosti i izvanrednosti u svom poslu. Tek njegovim odlaskom, shvatili smo koliko je bio deo naših života više od pola veka. Zato, na kraju, dovoljno je reći samo jedno 'kojekude' sa kratkim 'u'...", zaključuje Janković.

A u razmaku od jednog dana svet su napustila dva velika glumca - Ivo Gregurević i Nikolić. Prvi je preminuo 1. januara, a drugi dan kasnije. Obojicu smo gledali u mini TV seriji „Zamke" kao majore Ozne koji love ubačene ustaše u operaciji „Gvardijan". Ostalo je upamćeno ono Nikolićevo „Jozo, daj vode", što je bio znak da Gregurević i ekipa krenu na ustaše.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.