Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kao pankeri smo čeznuli za pivom u konzervi, a sada mi je dosta globalizacije

Priznajem da sam baksuz. Priznajem da mi je ponekad dosta globalizacije
Piše: Branko Rosić
Datum: 17/06/2018

Kao pankeri smo čeznuli za pivom u konzervi, a sada mi je dosta globalizacije

Čovek nikada nije zadovoljan. Kada su u davnim godinama socijalizma harale kafančuge sa kariranim stolnjacima, nama je to bilo prosto i neevropski. Mi smo želeli kafiće.

Sećam se da smo kao pankeri čeznuli za pivom u konzervi. Jer su Sex Pistols držali u rukama baš ovakvo pakovanje. Ali u Srbiji su BIP, i ostali, prodavali isključivo flaširano. Onda se na nekom sajmu pojavilo nemačko pivo u konzervama i mi smo jurnuli i pokupovali sve. Bilo nam je žao da ga otvorimo jer trebalo se prethodno slikati kao Pistolsi.

Protekli vikend, i neki dan ranije, proveo sam na CMC festivalu u Vodicama. Odličan festival koji prate i razne konferencije. Bilo je tu zanimljivih priča o tendencijama u muzičkoj industriji u doba daunloudovanja i striminga. O tome kako naši ljudi ne vole i nemaju naviku na pretplatu itd., itd. CMC festival uvezuje ono što nazivamo postjugoslovenskim prostorom jer muzičari znaju da im političari ništa neće doneti osim zatvaranja tržišta. Zato su ove godine u Vodicama zaista bili iz svih država nastalih iz nekadašnje SFRJ.

A uveče koncerti najvećih zvezda, uglavnom iz hrvatskog pop ešalona. I tu, podno bine postavljene na rivi, setio sam se svih tih sanjanih kafića i piva iz konzervi. Razmišljao sam o lokalnom i globalnom. Izvođači imena tipa Ina, Lina, Nina, Dorotea... Kratko, slatko. I sve liči na svetske instant hitove, ali i na srpske pop zvezde. I onda, jer si na festivalu na moru, setiš se davnih Splitskih festivala, pesama o galebovima, barkama, bevandi... Možda ti je to tada bilo suviše lokalno, ali išlo je uz godišnji odmor i onu radost letnjeg raspusta. Ali toga nema jer je danas sve globalno. Nema ni galeba, ni barke, ni bevande...

Galebovi i skalinade su nestali sa smrću Zdenka Runjića - hitmejkera Olivera Dragojevića. Sada je sve nivelisano i hrvatski hitovi izgledaju tu negde kao u Argentini, Srbiji, Francuskoj... A meni fali lokalno pa sam to dobio u konobi "Šimun" u okviru festivala gde sam uz morske plodove slušao Grdovića, Pejakovića i Stavrosa. I u toj noći je poleteo i galeb i zaljuljala se barka.

Priznajem da sam baksuz. Priznajem da mi je ponekad dosta globalizacije. U Engleskoj idem isključivo u pabove gde nema ničega što nije "Made in England", u Parizu sam jeo u "rupama" sa vrhunskim normandijskim piletom, isto i u Maroku. Nikada ne jedem i ne pijem u franšizama. A i dalje mi sve fali da dođe u Srbiju i radujem se kada spomenu otvaranja Lidla, Ikee, Starbaksa... Kao da se nisam makao od onog sanjanja konzerve piva i kafića. Ovde globalno, a napolju lokalno što je za turiste krajnje normalno.

 

 

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Miloš
18.06.2018 - 15:09
Lidl
U Srbiji se u 99\% slucajeva ne pravi razlika izmedju zapadnih vrednosti i zapadnih interesa. To dvoje retko kad idu ruku pod ruku. Sta Srbija dobija otvaranjem jos jednog maloprodajnog lanca, ovog puta nemackog, cije damping cene, tj. rad bez profita, pokriva nemacka drzava?
Rabindrant Palkovljević Braćala
19.06.2018 - 11:15
Nije vitamina, ali jeste kompleks
\"A i dalje mi sve fali da dođe u Srbiju i radujem se kada spomenu otvaranja Lidla, Ikee, Starbaksa... Kao da se nisam makao od onog sanjanja konzerve piva i kafića. Ovde globalno, a napolju lokalno što je za turiste krajnje normalno\" Autobiografija malograđanina!