Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

R magazin

Kako je Tito odbio da se priključi srpskim dobrovoljcima i izabrao logor

Josip Broz je tada bio i na prinudnom radu na održavanju Transsibirske železnice
Datum: 02/12/2018

Kako je Tito odbio da se priključi srpskim dobrovoljcima i izabrao logor

Foto: Profimedia

Oktobarska revolucija predstavlja jedan od najvećih događaja dvadesetog veka. Pošto je u Rusiji u to vreme na snazi bio julijanski kalendar, prva socijalistička revolucija u istoriji sveta ostala je upamćena kao oktobarska, iako se po danas važećem kalendaru odigrala 7. novembra (25. oktobar po julijanskom kalendaru) 1917. godine. Oktobarska revolucija predstavlja kulminaciju haosa u koji rusko društvo upada nakon Februarske revolucije, kada je pod krajnje sumnjivim i do danas ne sasvim razjašnjenim okolnostima, sa vlasti zbačen car Nikolaj Drugi Romanov.

Oktobarska revolucija predstavljala je uvod u krvavi građanski rat, koji je potrajao više od pet godina. Procenjuje se da je na obe zaraćene strane poginulo preko 2,5 miliona vojnika, kojima kada se doda broj stradalih od gladi, nemaštine i terora koji su sprovodile obe zaraćene strane, kao i razne autonomne naoružane grupe, dolazi se do broja deset miliona. U Oktobarskoj revoluciji i građanskom ratu koji je usledio, zapaženo učešće imali su Srbi i drugi narodi bivše Jugoslavije. Borili su se na obe strane, a procenjuje se da ih je bilo oko 40.000.

Snage srpskih dobrovoljaca uoči Februarske revolucije narasle su bile na oko 40.000 boraca, što je bilo dovoljno za popunu dve samostalne divizije. Ove jedinice bile su otvorene i za austrougarske ratne zarobljenike iz reda ostalih južnoslovenskih naroda. U martu 1915. u rusko zarobljeništvo pao je i kaplar Josip Broz. On odbija mogućnost da se pridruži srpskim dobrovoljačkim jedinicama i bira zarobljenički logor, uz prinudni rad na održavanju Transsibirske železnice.

Nakon zbacivanja cara Nikolaja, moral u dvema srpskim dobrovoljačkim divizijama nije se razlikovao mnogo od ostalih jedinica ruske armije. Harali su nedisciplina i dezerterstvo, što je dovelo do njihovog značajnog osipanja. Na ratne zarobljenike i srpske dobrovoljce posebnu pažnju su obratili boljševici. Unutar divizija formirani su vojnički komiteti - sovjeti, a aktivno su deljeni i propagandni komunistički leci na srpskom jeziku. Komunistička agitacija, s obzirom na socijalnu strukturu vojnika - preko 80% su bili radnici i seljaci - imala je značajnog uspeha.

 

U AKTUELNOM BROJU NEDELJNIKA PROČITAJE I OSTALE TEKSTOVE IZ REDOVNOG DODATKA R MAGAZIN 


 


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



ja
03.12.2018 - 10:25
pogled
....te, pa taj tito je izgleda medju malobrojnim a mozda i jedini koji je preziveo put od mobilizacijskih centara austrijeske vojske punjene Srbima i Hrvatima, Slovencima preko Drine, Galicije, pa do ruskih stepa. tip mora da je imao nekoliko zivota
Чарапан
03.12.2018 - 10:26
Понашање Срба у Првом светском рату
Чудно је понашање Јосипа Броза и одбијање да се прикључи добрвољцима који су заробљени на Руском фронту да иду на Солунски фронт на страни Србије. Не пишете о понашању наших политичара и њихове деце у сличним случајевима. Читао сам да је син Николе Пашића, Радомир Пашић цело време рата био у Француској, да је откупљивао метал потребан за ратни метеријал (мислим волфтам или тако нешто) који је коришћен за легуре и употребљавао се за муницију, а затим помоћу дипломатске поште пребацивао у Швајцерску где је то продавао Немцима за дебеле паре. То је изазвало и велику диломатску аферу због које је морао да напусти Француску. Никола Пашић је пријавио ратну оштету далеко већу од оне коју је имао, а син му Рада продавао стоку која је Србија добила од Немачке и која је требала да се подели сељацима, Хрватском месном трговцу. Требао је да прода и крупну и ситну стоку али је спречено да ситну стоку прода, остала му је само крупна, а сељацима који су страдали није допало ништа. Било је још сличних афера од Српских политичара тог времена али о томе се не пише, што би требало да се зна какви су били и Карађорђевићи и њихови политичари.
Mileva
03.12.2018 - 18:06
Istina
Tito je mrzeo Srbe i to je dokazao rasparcavanjem Srbija ustavom iz 74 ...tito je falsifikovao zadedanje AVNOJ i nacrtao granice na strtu Srbije , tito je zlocinac nad srpskim narodom