Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nedeljnik

Kada nam je bilo najbolje: Veliko istraživanje o ekonomiji i sreći u novom Nedeljniku

Od 1913. do 2013, prosečni životni standard stanovnika planete uvećan je 5,6 puta, a građanina Srbije 8,5 puta, da bi se poslednjih 37 godina naš napredak znatno usporio u odnosu na svetski prosek. Ali, da li su zaključci o ljudskom progresu uopšte relevantni?
Datum: 16/05/2018

Kada nam je bilo najbolje: Veliko istraživanje o ekonomiji i sreći u novom Nedeljniku

fotografije Profimedia, ilustracija Makista

Da li je ovo najbolji trenutak da budete živi? Sudeći po mnoštvu indikatora, koji su po sebi trijumfalistička odbrana naučne racionalnosti, to se čini nesumnjivim. Podaci koji se odnose na stanje zdravlja i dugovečnosti, bogatstva, rasta potrošenih kalorija, opadanja nasilja, zaista ukazuju da život postaje progresivno bolji za većinu ljudi na "plavoj" planeti, piše u istraživanju za novi broj Nedeljnik ekonomista Goran Nikolić.

On navodi da "sve što se danas napravi, ekstrahuje, gaji, projektuje, sagradi, inženjerski osmisli, transportuje, vrši manje od trećine radne snage u razvijenim zemljama".

"Ostali provode svoje vreme planirajući šta da se radi, odlučujući gde da se instaliraju stvari koje su već napravljene, obavljajući lične usluge, pričajući jedni sa drugima, prateći ono što se radi (tako da možemo da shvatimo šta treba da bude urađeno). Situacija u Srbiji nešto je drugačija, ali je činjenica da i naša populacija sa relativno malim brojem radnika uspeva da stvori takav obim dobara i usluga koji nas definitivno ne čini gladnim niti žednim. Štaviše, potrošnja ogromne većine dobara i usluga, posebno u lakoj industriji i industriji zabave nikada nije bila veća (činjenica je da je to na štetu teške industrije koja je 1990-ih devastirana)", navodi Nikolić u istraživanju o ekonomiji i sreći.

 

 

Nikolić navodi i sledeće podatke: dovoljno je organskog ugljenika radi stvaranja kalorija; dovoljno je vitamina i drugih hranljivih sastojaka da naše zdravlje čine stabilnim, dovoljno je skloništa da nas održi suvim; dovoljno odeće da nas ugreje; dovoljno kapitala da nas drži, barem potencijalno, produktivnim; i dovoljno zabave za nas spreči da nam bude dosadno. I sve se to proizvodi u proseku za manje od dva sata dnevno rada van kuće.

"Uprkos očiglednoj sposobnosti da se proizvodi mnogo više nego što nam je potrebno (npr. u srpskom agraru je nivo proizvodnje nepromenjen u poslednje tri i po decenije, dok je broj angažovanih radnika opao oko tri puta, na ispod 9% ukupne populacije, i to sa "pomažućim članovima" domaćinstva), ne čini se da su ljudi zadovoljni postignutim. Podatak da prosečna žena u Srbiji, ili bilo kojoj zemlji Zapada, ima više pari obuće nego sve njene pretkinje skupa, počevši od majke, pa preko babe, prababe i do "naučne Eve" (koja je živela pre oko 200.000 godina), svakako je impresivan, ali taj fakat teško da čini naše supruge, devojke i majke manje anksioznim...", piše Nikolić.

 

VELIKO ISTRAŽIVANJE GORANA NIKOLIĆA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 17. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.