Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Frankovi nostalgičari, rekonkista, migranti: Recept španskih nacionalpopulista

Osim migranata i muslimana, na nišanu Voksa se nalaze i secesionisti u Baskiji i Kataloniji gde Abaskalova stranka beleži značajan rast podrške među stanovništvom koje nije katalonskog porekla
Piše: Željko Pantelić
Datum: 26/01/2019

Frankovi nostalgičari, rekonkista, migranti: Recept španskih nacionalpopulista

Tanjug/AP

Decembarski politički zemljotres u Andaluziji počinje ozbiljno da trese celu Španiju sa kolateralnim posledicama i po EU. Nacionalpopulistička formacija Voks (Vox) stigla je do 12,5 odsto podrške u španskom biračkom telu i upisala je prvi veliki postizborni uspeh u Sevilji. Stranka Santjaga Abaskala bila je jezičak na vagi da koalicija narodnjaka i građana smeni socijaliste posle više od tri decenije njihove kontinuirane vlasti u južnoj španskoj pokrajini.

Narodnjaci su morali da pristanu na koalicioni sporazum u kojem je Voks izneo politički program za sledeće parlamentarne izbore u Španiji. U par reči, španski nacionalpopulisti su ubacili centralizaciju vlasti, borbu protiv abortusa, proterivanje svih stranaca bez legalne dozvole boravka i obnavljanje kulta i sećanja na rekonkistu (Reconquista), to jest, ponovno osvajanje Iberijskog poluostrva i proterivanje muslimanskih osvajača.

Osim migranata i muslimana, na nišanu Voksa se nalaze i secesionisti u Baskiji i Kataloniji gde Abaskalova stranka beleži značajan rast podrške među stanovništvom koje nije katalonskog porekla. Nije slučajno da je u programu nove pokrajinske vlade u Sevilji našla prostor i odredba o zaštiti Andaluzijaca u drugim pokrajinama, čitaj: Kataloniji, gde se nalazi najveći broj „južnjaka“.

Trn u oku Voksa je i decentralizacija Španije. Gotovo svi Frankovi nostalgičari su glasači Voksa, što naravno ne znači da su svi oni koji glasaju za Voks frankisti. Upravo zbog toga nacionalpopulisti su predložili da se promeni datum proslave Dana Andaluzije. Reč je o 28. februaru pošto je na taj dan 1980. godine Andaluzija dobila autonomiju. Voks jednim udarcem želi da ostvari dva cilja: proglasiti Danom Andaluzije 2. januar kada je 1492. godine pala Granada, poslednje muslimansko uporište, i rekonkista je kompletirana.

Na udaru Voksa našli su se i pripadnici LGBT zajednice i feministkinje. Slogan „U Andaluziji se štite žene, gej populacija, migranti, a diskriminišu se matadori i flamenko“, koliko god bio deplasiran, postao je prilično viralan i pogodio je deo biračkog tela.

Podrška Voksa novoj vladi Andaluzije proizvela je i komešanja na evropskom planu budući da su „Građani“ (Ciudadanos) Alberta Rivere saveznici francuskog predsednika Emanuela Makrona na predstojećim izborima za EP, dok je Abaskal partner Marin Le Pen. Međutim, mnogo je indikativnija odluka čelnika Narodne partije, uprkos vertikalnom padu podrške, da uđu u savez sa Voksom. Odluka koju priželjkuju suverenisti i nacionalpopulisti Matea Salvinija i Marin Le Pen na evropskom nivou. Andaluzija je još jedan primer koalicije desnog centra i suverenista, kakva funkcioniše u Austriji, Italiji i još nekim zemljama EU.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



barakuda
15.02.2019 - 12:49
Ovih dana
Ma za sve su krivi nacipampulisti i seciandaluzisti.