Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

"Dobro da nije neko veće zlo": Praznici u Srbiji su se pretvorili u tuče i ranjavanja

Dok je ispred Hrama Svetog Save okupljene zabavljao "Leksington", Hitna pomoć je pod sirenom prevozila dva teško povređena sedamnaestogodišnjaka i zabeležila 134 intervencije, 27 na javnom mestu
Piše Dimitrije Đurić
Datum: 14/01/2019

"Dobro da nije neko veće zlo": Praznici u Srbiji su se pretvorili u tuče i ranjavanja

Foto: Tanjug

Ostala mi je u sećanju kratka ispovest jedne starije poznanice, pre mnogo godina, na ulici. Sreli smo se za vreme praznika kada je, osim snega, provejavala i - okej, to baš zvuči otrcano - praznična euforija. Ta gospođa se, međutim, nije tako osećala samo tada kada smo se sreli, nego godinama unazad. Govorila mi je kako, eto, njen sin, taj mangup, uvek, baš uvek, svake godine, na svaki praznik, napravi neku glupost. Potuče se, dođe krvav i u modricama, provede božićne praznike na policijskim saslušanjima, umesto za trpezom, i umesto sa poklonima, kući se vrati sa dopunjenim dosijeom.

To mi je palo napamet kad sam jutros, prelistavajući novine i portale, pročitao vest da je sinoć, samo u Beogradu, paraleleno sa praskom novogodišnjeg vatrometa, izbilo čak 14 tuča u kojima su učestvovale, kažu izveštaji, mlade osobe pod dejstvom alkohola.

I dok je ispred Hrama Svetog Save okupljenima pevao "Leksington", kola Hitne pomoći su pod sirenom prevozila dva sedamnaestogodišnjaka, teško povređena. Jedan je prevezen na reanimaciju, a drugi je zadobio prelom butne kosti i povrede glave. Nožem je, u Lominoj ulici, uboden i jedan migrant.

Bilans je sledeći: u novogodišnjoj noći, lekari su imali 134 intervencije, a od toga 27 na javnom mestu.

Sociolog kulture Ratko Božović kaže za Nedeljnik.rs da su praznici u nas postali zamena za bezlično životarenje i svakodnevicu koja je ispunjena dosadom i siromaštvom. 

"Ritual je kod nas dobio formu zamene za prethodne jade i prethodnu neostvarenost", kaže Božović i objašnjava da je to posledica prethodnih frustracija.

"A one se, na neki način, nesvesno, mogu lako pretvoriti u autoagresiju ili agresiju prema drugome. Mi smo izgubili jednu gospodstvenost slavljenja karakterističnu za normalno društvo, normalne okolnosti, jedan normalan život bez straha i teskobe, kakvog ovde nema".

Profesor to dalje objašnjava pitoresknim opisom čoveka u tranziciji, dodajući toj slici njegov doživljaj slavlja i praznika.

"U onome što je slavljenje, takav čovek ima iluziju samopotvrde. Njega vetrovi tranzicije nose kao lišće u jesen. Jer, on nije gospodar svog života, nego okolnosti koje mu određuju život. To je i čovek teskobe, stresa i stotina pritisaka koji mu ne daju šansu da diše normalno, da se uspravi kao čovek, sa kičmom. Mi uskačemo u jedno stanje rituala i slavljenja koje nije slavno, da bismo ispunili prazninu svakodnevnog života. Slavljenje se pretvara u isključivost, isključivu strast, u nešto što je već dimenzija patologije", kaže Božović i dodaje da će već sutrašnji, "običan" dan, taj isti čovek dočekati u još većoj teskobi.

Ali, gospođa s početka teksta mi je rekla, na kraju našeg susreta, isto ono što je i sinoć "Leksington" pevao na dočeku Srpske nove godine: "Dobro da nije neko veće zlo".


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Ostap Bender
15.01.2019 - 17:41
Nekad i sad
U Srbiji su se nekad dok se još znao neki red u narodu i državi slavilo i panadjurisao po vašarištima, pomoćnim fudbalskim terenima, pa i trgovima. Danas smo se "modernizovali" pa vašare, derneke, i slična okupljanja naroda željnog zabave, veselja, opijanja, zamorenog od teškog rada, briga...održavamo ispred verskih objekata, takoreći kao u srednjem veku. Ništa lepše nego opijsti se, veseliti, pa i potućise, što da ne i to je za ljude, baš ispred "božije kuće", tog hrama mira, spokojstva, vere i čestitosti...