Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Dežulović: "Hrvati ne znaju da slave na simpatičan način, toga me je strah"

"Hrvati nisu Škoti. Škoti su, valjda, bili na deset prvenstava i nikada nisu prošli grupu, ali su dolazile desetine hiljada njihovih navijača na stadione, bez ikakvih incidenata, bez mrzilačke euforije, a nacionalisti su kao i Hrvati, i sanjaju hiljadugodišnji san o državi i nezavisnosti"
Datum: 13/07/2018

Dežulović: "Hrvati ne znaju da slave na simpatičan način, toga me je strah"

Foto: Tanjug, AP

Hrvatski novinar i publicista Boris Dežulović kaže da se pred nedeljno finale Svetskog fudbalskog prvenstva plaši jer njegovi zemljaci "ne znaju dalave na simpatičan način".

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Dežulović kaže da je pobeda u polufinalu nad Engleskom "veličanstvena priča", ali da mu incidenti nisu nimalo simpatični.

"Svaka njihova sportska pobeda, naročito fudbalska zna često, nažalost, da preraste u incident. Kada bi se dogodilo da Hrvatska pobedi i na dostojanstven, ali, naravno, potpuno euforičan način proslavi pobedu, onda bi fudbal dokazao da može ono što ne može politika", kaže Dežulović.

Dežulović se nada da su Hrvati u svoj toj euforiji gledali scene iz Sarajeva, gde je Sarajevo slavilo kao da je Bosna i Hercegovina ušla u finale Svetskog prvenstva. "Ja se nadam da znaju i da prate kako bar matematički pola Srbije, a to u političkom smislu uopšte nije mala stvar, navija za Hrvatsku."

On kaže da ne postoji osoba koja bi mogla sa stopostotnom sigurnošću da stavi na kladionici 10.000 evra da će Francuska biti prvak sveta. Pominje i da je uspeh Hrvatske "potpuno neočekivan i senzacionalan rezultat" i da to niko nije zaista očekivao.

"Ta generacija je, osim svog sportsko-biološkog kraja kojem se bližila, bila opterećena brojnim aferama, lošom atmosferom u državi i fudbalskog savezu, a, na kraju krajeva, i u samoj svlačionici. Tako da je ova potpuno neverovatna priča."

I dok kaže da je to fantastična sportska priča, politički je sasvim drugačije gleda.

"Iz sportskog ugla, ovo je veličanstvena priča, a sa onog drugog, bojim se da i nije. Ja bih voleo da se prevarim. Ja bih voleo da ovaj uspeh i eventualno titula u koju sada sumnja sve manje ljudi, napravi jedan pozitivan pomak i u hrvatskom društvu. U nekim drugim okolnostima ova bi priča mogla da bude upravo takva", kaže Dežulovć i dodaje da hrvatska država i hrvatska fudbalska reprezentacija koja je predstavlja, ne mogu da se odvoje u sportu, naročito ne u fudbalu. "Postoje sve predispozicije da ovo postane globalna priča - mala država, vesela nacija, u simpatičnim crveno-belim dresovima koja ruši sve najveće i osvaja Svetsko prvenstvo, simpatična reprezentacija koju će da voli ceo svet. Kada bi se to dogodilo, onda bi to bio dokaz da fudbal može ono što ne može politika i što ne mogu svetski političari. Tu sam malo skeptičan, jer Hrvati nisu Škoti. Škoti su, valjda, bili na deset prvenstava i nikada nisu prošli grupu, ali su dolazile desetine hiljada njihovih navijača na stadione, bez ikakvih incidenata, bez mrzilačke euforije, a nacionalisti su kao i Hrvati, i sanjaju hiljadugodišnji san o državi i nezavisnosti."

Dežulović kaže da fudbal, između ostalog, služi da se zaboravi da je zdravstvo u raspadu, da nema lekova, da su neizvesne penzije, da je sve više ratnih veterana i da mladi odlaze iz Hrvatske.

"Svetska prvenstva se organizuju u te svrhe, malo gde da to nije slučaj. Domaćin prvenstva želi da pokaže ili političku dominaciju i moć ili da sakrije krizu. To je ona druga, tamnija slika fudbala. I Rusija to radi s organizacijom ovog Svetskog prvenstva, kao i organizacijom Olimpijskih igara. Putin želi da demonstrira moć nove Rusije.

Sport i fudbal su neodvojivi od toga. I tako dok imamo jedan fantastičan uspeh hrvatske reprezentacije, u ostatku države se obavljaju prljavi poslovi dok je nacija prikovana na kaučima, ispred televizora, na trgovima ispred velikih ekrana. Ako kriminalac ima nekakav plan, od pljačke banke do pljačke mirovinskih fondova, onda je Svetsko prvenstvo idealno vreme za ostvarenje takvog plana. I deo njihovih planova je da se nepopularne odluke donose u ovo vreme."

O prebrojavanju krvnih zrnaca i veličanju golmana Danijela Subašića, kaže:

"Hrvatska je imala još igrača i to velikih igrača koji su takođe bili srpske nacionalnosti. I uvek je bila ista priča. Svi su znali da su oni Srbi, ali se to nije naglas izgovaralo, niti su to oni sami izgovarali, a često su i sami demantovali. To je tužna strana te priče. Ako si, na primer, Bosanac ili Brazilac, poput Eduarda da Silve, ti možeš da igraš za hrvatsku reprezentaciju, možeš ponosno da kažeš da si Brazilac, ali ako si hrvatski Srbin, to ne samo da ne možeš da kažeš nego ćeš da tvrdiš i u intervjuima da naglašavaš da si Hrvat. Naravno da je brojanje krvnih zrnaca fašistička navada, ali ponekad fašistička navada može biti i skrivanje krvnih zrnaca. Te mračne epizode ostaće ispod ove veličanstvene priče kao njena fusnota, ali kao i objašnjenje njenih društvenih ispita."

On kaže da je sport jako moćan društveni alat, a naročito fudbal sa svojom društvenom ulogom. "Videli smo to i na nekim prethodnim primerima. Uspesi Novaka Đokovića su napravili više u zbližavanju Hrvata i Srba nego ne znam koliko deklaracija i koliko mirovnih konferencija, čak i kulturnih projekat", kaže Dežulović. "Naravno ne mislim da je to sad nova paradigma bratstva i jedinstva, ali da može da poveže i da može na neki način da približi, apsolutno može. Ipak smo upućeni jedni na druge, ipak uspeh male Hrvatske u Srbiji nema istu konotaciju kao što bi bio uspeh male Kostarike ili ne znam neke druge zemlje."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.